Novosađani u Mensi: Ili si kažnjen jer si natprosečan, ili bežiš iz Srbije

Oko 150 Novosađana članovi su Mense, 70 godina starog udruženja natprosečno inteligentnih ljudi, u koje može da se učlani tek dva odsto populacije.

Ova cifra povećaće se sa novim krugom testiranja građana, koje se u Novom Sadu održalo u nedelju, 30. oktobra na Tehnološkom fakultetu i biće i dalje periodično održavano širom Srbije. Štaviše, sedište Mense nalazi se upravo u Novom Sadu.

Članstvo u Mensi oduvek je privilegija. Pošto ih sistem u Srbiji ne prepoznaje i agresivno ih sputava, natprosečno inteligentni ljudi prijatnu sredinu nalaze "među svojima", u jednoj neprofitnoj, apolitičkoj sredini u kojoj se vrednuju samo prave, a ne lažne diplome. Prvobitna misija Mense bila je pomoć i konsultacija vlasti kako bolje da vode zemlju, ali se ona umnogome promenila i okrenula samoj sebi. Zbog čega?

Kako za 021 kaže predstavnik novosadskog ogranka i član Predsedništva Mense Predrag Đukić, vladama nije potrebna pomoć jer one same znaju najbolje, te je Mensa postala sredina za međusobno podsticanje članova, zabavu i druženje, ali i razvoj nekih kreativnih ideja koje bi zaista mogle da unaprede naše društvo - kada bi to zaista neko želeo.

Kako kaže ovaj stručnjak u oblasti menadžmenta i razvoja programa za unapređenje ključnih umnih veština, Mensa ima više od 135.000 članova u oko 100 zemalja, a svaka nacionalna i lokalna Mensa slika je društva u kojem obitava.

- Što je razvijenije društvo, to je Mensa uticajnija. Tako je naša Mensa ogledalo ove Srbije. U skandinavskim zemljama je Mensa veoma uticajna, njeni članovi su predavači po školama i mnogo rade sa darovitom decom, koju sistem u tim zemljama prepoznaje. Daroviti i visokointeligentni ljudi državu vode napred, a to kod nas izostaje zbog sistema koji sputava darovite. Mi u obrazovnom sistemu u proseku izgubimo 17 od 20 darovitih, a ovo troje koji se izvuku ili odu u inostranstvo i budu vrlo cenjeni ljudi, ili ih naša stvarnost pojede, primiri i natera da priznaju da su poraženi, neuspešni jer se nisu 'laktali' za poziciju.

Čime se bave članovi Mense? Koliko su njihove sposobnosti zaista cenjene u Srbiji?

- U njenim redovima nalaze se osobe najrazličitijih obrazovnih profila, interesovanja i iskustava. Članovi Mense Srbije su uspešni naučnici, umetnici, predavači, menadžeri, a neki od njih imaju i prestižna odličja sa međunarodnih takmičenja. Međutim, problem je u 'establišmentu'. Ako imamo ispodprosečne lidere, kako očekivati da će neko ko je natprosečan dobro da prođe u takvoj okolini? Jedna teorija u menadžmentu kaže da se prvoklasan menadžer okružuje prvoklasnim saradnicima, drugorazredni menadžer trećerazrednim saradnicima, a trećerazredni menadžer beskorisnim ljudima. Ako neko s osrednjim sposobnostima hoće da bude bolji od ostalih, on mora da se okruži ljudima koji su lošiji od njega.

U kojim delovima sveta inteligentni i daroviti imaju šansu, s obzirom na to da Srbija očigledno nije mesto za njih?

- Naši ljudi sada najviše idu u Norvešku, jer se takvim ljudima tamo daje ogroman podsticaj. Tamo se ljudi ne otimaju za posao od 200 evra. U uređenim državama teže da na sve pozicije postave najbolje kadrove, zbog čega društvo ide napred. U Srbiji je svako maltene zamenjiv.

Kažete da godinama ukazujete na načine za oporavak obrazovnog sistema. Šta ste preporučili državi da primeni kod nas?

- Sa jedne strane, obrazovni sistem je u svojim osnovama ostao nepromenjen čitava tri veka. Sa druge stane, poslednjih decenija ljudsko društvo je promenjeno, ne samo ekspanzijom računara i telekomunikacionih tehnologija, već i interneta koji je bukvalno redefinisao našu civilizaciju. Naše angažovanje poslednjih godina je usmereno pre svega na decu koja ulaze u obrazovni sistem jer on, kakav je sada, nije u stanju da razvije pozitivan odnos prema učenju kod većine dece, kao ni da sačuva najvrednije sposobnosti, kao što su kreativnost i rezonovanje. U svom radu ukazujemo na zabavne i efikasne načine učenja, podstičemo maštu i radoznalost. Takođe, decu vodimo u prirodu, okruženje na koje su naša tela i umovi genetski prilagođeni. Ovo su aktivnosti NTC sistema učenja koji svoj put do dece nalazi u sve više zemalja Evrope. Dr Ranko Rajović je tako prošle godine dobio nagradu svetske Mense za doprinos društvu na osnovu rada na razvoju i promociji ovog programa. Drugi deo naših aktivnosti je posvećen odraslima od čijih veština najviše zavisi uspešnost porodica, kompanija pa i samih država.

Kako opisujete trenutnu situaciju u nauci, prosveti i tehnološkom razvoju u Srbiji? Gde vidite Srbiju za 10 godina?

- Tradicionalno, kao zemlja mi smo voljni da stvari preuzmemo od drugih, ne ceneći dovoljno sopstvene resurse. Čekajući da nešto postane standard u razvijenom svetu pa da onda to uvezemo, mi gubimo dragoceno vreme i sve više kaskamo za svetom koji se ubrzano menja. Da bi se to promenilo, neophodno je strateški prići i dugoročno se posvetiti razvoju intelektualnih potencijala, koji su najveća vrednost svake uspešne nacije. Nama, u suštini, najniži porivi formiraju društvo. Uzori su nam estradne umetnice, koje nam govore kako da živimo. Imamo za uzore ljude u rijaliti emisijima o čijim životima se razgovara, umesto da vodimo svoje živote. Deca koja su danas u školi će biti ekonomski produktivna za 10 do 15 godina - loš obrazovni sistem strateški vodi u ozbiljan problem.

Predrag Đukić priča o gangsterskom Čikagu dvadesetih godina prošlog veka. I ovo opasno mesto uspelo je, s godinama, da se oporavi i danas je ozbiljan grad. Đukić se seća i Njujorka osamdesetih godina, jednog nesigurnog grada.

"Na Menhetnu sam se osećao sigurnije nego u nekim delovima Novog Sada. Ali optimista sam - ako su ovi ogromni gradovi uspeli da se oporave, uspećemo i mi. Treba nam samo volje. Nažalost, ja tu volju kod nas, u ovom trenutku, ne vidim", zaključuje u razgovoru za 021 Predrag Đukić. 

  • Slobodan

    16.04.2019 09:25
    Dali smo ikad ...
    Dali smo ikad znali kako se gradi jedno društvo ?
    Teško je živeti u zemlji bez intelektualnih vrednosti, a sve zato što vlada primitivizam u svim segmentima društva, i zato imamo veliko nezadovoljstvo i haus ... !
    Ali svi treba da znaju da nijedna država nije uspela bez dobro postavljenog sistema vrednosti, kao i neophodne discipline sa puno rada,
  • N.SAD

    01.11.2016 20:16
    Nije se čuditi kad još vučemo ,,repove'' iz komunističkog sistema.Kad završiš fakultet kažu mlad si za tebe ima vremena jer se boje svome položaju, posle 5-6 godina ti traže radno iskustvo i dok se okreneš eto 35 godina.Tako je i sad kod privatnika i još na to dodati da ne možeš biti pametniji od vlasnika koji ima možda srednju školu jer on je naučio kako izbegavati porez,ukrasti, prevariti i ti mu ne možeš privrediti koliko on može ,,ispod žita'' zaraditi.
  • Srdjan

    01.11.2016 12:31
    Pozdrav, ja sam jedan od tih ljudi opisan u tom tekstu. Dosao sam iz malog grada u blizini Novog Sada 2008 da studiram tamo i od decembra 2008 sam clan Mense. Zavrsio sam Fakultet tehnickih nauka u Novom Sadu, radio u Srbiji oko 2 godine (plus 5 godina dok sam studirao) gde sam bio maksimalno izrabljivan od strane poslodavca (u Srbiji sam ukupno u 3 firme radio i svaka je ista), radis po 280 sati mesecno, nemas svoj zivot, i jos na sve to uvek za poslodavca nisi dovoljno dobar. Nakon nekog vremena shvatis da bi poslodavac voleo da ti mozda u firmi i spavas pa da ne gubis vreme na odlazak i dolazak sa posla i to sve naravno za platu koja tezi nuli. Jednostavno sam se jednog jutra probudio u poceo aktivno da trazim posao posao u inostranstvu, pazljivo sam pogledao gde, sta i kako i na to izgubio oko 2 meseca i onda sam poceo da saljem CV. Od prvog poslatog CV-ja do mog dolaska u inostranstvo proslo je samo 4 meseca (u to vreme racunam i dobijanje vize i sve). I sada evo me ovde u inostranstvu gde me cene i postuju, gde imam fleksibilno radno vreme, gde imam 15 plata godisnje plus bonuse, gde imam 25 dana godisnjeg (a ne kao u Srbiji gde imam 2 nedelje kad mi poslodavac da, a 2 nedelje potpisem da sam bio, a nikad ih ne iskoristim), gde radim na svetskim projektima sa poznatim firmama za medicinsku elektroniku i jako mi je drago sto sam se odlucio na ovakav korak. Pozdrav iz Austrije! Izvinjavam se na dugackoj poruci, ali jednostavno sam morao posto ovakav clanak to trazi!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti