FOTO: Šodroš sa novim mostom kao sportsko-turistička oaza Novog Sada

Ovaj deo grada imaće različit sadržaj kao što su marina, akva park i nova gradska plaža. Ceo prostor bi bio pod senkom novog mosta preko Dunava i procene su da bi sve to moglo da bude urađeno tek u narednoj deceniji.
                    
Kamenička ada sa Šodrošem, rukavcem Dunava koji se i danas puni vodom podzemnim putem, je polovinom XX veka povezana sa bačkom obalom reke i danas je jedan od zapuštenijih delova Novog Sada. Na tom prostoru od oko 171 hektara, od čega je 100 hektara šuma, trenutno se nalazi nekoliko vikendica. Urbanisti odavno imaju ideju da se taj deo uredi i bude još jedan tzv "izlaz Novog Sada na reku".

"Urbanizam" je analizirao kako bi Šodroš mogao da izgleda u budućnosti, okvirno 2030. godine, kada bude bio gotov i novi most preko Dunava u nastavku Bulevara Evrope. Predviđeno je da veći deo prostora bude namenjen za turizam, sport i ugostiteljstvo uz maksimalno očuvanje zelenih površina.

Prema konceptu Generalnog urbanističkog plana za 2030. godinu, na Kameničkoj adi bi pretežno bili sportski sadržaji, sa sportskom halom i drugim objektima koji bi prvenstveno služili za razvoj sportova na vodi, a zatim i sportski tereni, dečija igrališta, biciklističke staze, trim staze i slično.

U delu prostora ka Ribarcu, ispod novog mosta bi bila marina sa nautičkim centrom. Takođe, prostor bi mogao da dobije i druge zabavne sadržaje kao što su drive-in bioskop i luna-park. Svi objekti koji bi se gradili bi bili prizemni, maksimalno do prvog sprata.

Zanimljivo je da je planom predviđena i "žičara na vodi", pri čemu nije definisano gde će se ona tačno nalaziti. Pored toga deo prostora bi se ostavio za turističko-ugostiteljske sadržaje u vidu hotela, motela ili kompleksa bungalova, akva-parkom od pet hektara, etno salaša i sličnog, dok bi sami ugostiteljski objekti bili građeni kao "sojenice".

Uz samu obalu Dunava se ostavlja mogućnost za postavljanje splavova. Od poslovnih objekata na Kameničkoj adi se predviđa gradnja neophodnih objekata za administrativne sadržaje, kao i kulturni objekti kao što su bioskopi i galerije.

Sve nabrojano su opcije i tek nakon donošenja konačnih urbanističkih planova i odluka o investiranju će se znati tačno koji će se sadržaji nalaziti u ovom delu grada.

Kamenička ada se nalazi izvan zone odbrane od Dunava i teren je podložan plavljenju, tako da bi prvo moralo da se obavi nasipanje terena i da se sagrade odgovarajući nasipi.

Kao što smo pomenuli predviđeno je da se maksimalno zadrže zečene površine jer je, kako se navodi u analizi, ovaj šumski prostor od izuzetnog značaja kao jedan od poslednjih ove kategorije pozicioniranih neposredno uz građevinsko područje na bačkoj strani Novog Sada. Zeleni pojas čine bela vrba, crna topola, topola, bademasta vrba i poljski jasen.

Najveća zelena površina bi bio park od 32 hektara u kojem bi bilo dozvoljeno postavljanje manjih ugostiteljskih objekata, amfiteatra i sličnog. Na Kameničkoj adi bi se ostavio i prostor za uređenje novog gradskog kupališta od nekoliko hektara uz samu veslačku stazu.

Inače, veliki procenat zemljišta koje je obuhvaćeno analizom je u vlasništvu Republike, a korisnici su AP Vojvodina, Grad Novi Sad, "Vojvodinašume", "Šajkaška" i "Vode Vojvodine", dok su samo dve parcele u privatnom vlasništvu. Ovo govori da Novi Sad ima velike šanse da ceo prostor uredi. Da li će se to desiti zavisi od mnogo faktora, a prvi je novac i pitanje je da li će Novi Sad imati sredstva za ulaganje u taj prostor.

Ono što verovatno pre svega sledi je izgradnja novog mosta koji će se nadovezati na Bulevar Evrope, pri čemu je on planiran još šezdesetih godina prošlog veka. Međutim, dok nije sagrađen Bulevar Evrope nije bilo razloga da se krene u njegovu gradnju.

Ranija predviđanja gradskih urbanista su da se taj most teško može graditi u ovoj deceniji i da je mnogo bliže da to bude urađeno negde posle 2025. godine.