Počevši od plana budžeta koji nije transparentan i gde se ne daje mogućnost građanima da aktivno učestvuju u njegovom predlaganju, stvara se prostor za njegovo neracionalno trošenje, navodi se u izveštaju Saveta za period 2011-2014. godine. Urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović ocenjuje da je opšta slika prilično loša i da se ne zna na šta lokalne samouprave nameravaju da potroše sredstva i kako se taj novac troši.
"Mi smo nedavno objavili tekst o tome kako je u jednoj opštini `isparilo` najmanje 500.000 evra, novac koji je trebalo da bude uložen u izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode. Iako su građani, koji su videli da nikakvo postrojenje nije izgrađeno, to prijavili nadležnima, ništa se nije desilo. Tužilaštvo je prijavu odbacilo i navelo da tu nema elemenata krivičnog dela. To je problem, što je jasno da se novac troši na fantomske projekte, da neko uzima novac u svoje džepove, a nadležni državni organi ćute", kaže Radomirović za Mrežu 21.
U Savetu za borbu protiv korupcije navode da su izveštaj izradili imajući u vidu da se na lokalu upravlja imovinom i javnim finansijama velike vrednosti, od strane politički izabrane vlasti, a da nema kontrole trošenja tih sredstava, što stvara prostor za korupciju velikih razmera.
"Mi imamo više organa koji bi trebalo da kontrolišu kako se novac troši, ali naše institucije vrlo sporo reaguju ili ne reaguju uopšte. Građani, pogotovo zaposleni, u ovom slučaju u lokalnim samoupravama, koji znaju gde prosto `curi` novac u neke privatne poslove, moraju da budu ohrabreni da to prijavljuju, a najveće ohrabrenje biće kada vide da nadležni reaguju i kada oni koji kradu novac svih nas budu kažnjeni", kaže Radomirović.
Ističe da su veliki problem javne nabavke i upravo u njima je najveća mogućnost za brzu i protivzakonitu zaradu. Dodaje da je na Zapadu nezamislivo da političar na bilo kojoj funkciji izbegava da kaže odakle mu novac i da se mora insistirati da svi funkcioneri moraju da javnosti polože račune odakle im bogatstvo koje su stekli.
Pored podataka o javnim nabavkama i svi ostali podaci u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije upućuju na zaključak da je budžetski novac u zanemarljivo malom iznosu trošen na infrastrukturne projekte, dok je najveća suma potrošena na ogromnu lokalnu administraciju.
Savet smatra da se najnovijim izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave ne rešavaju suštinski problemi, a to su pre svega odsustvo kontrole u naplati i trošenju prihoda. Ukazano je i da su mnoge lokalne samouprave izbegavale da im dostave potpune podatke, a sve koje su ih dostavile "trudile" su se da oni budu što nepregledniji, kako se iz njih ne bi stekao pravi utisak o njihovom poslovanju.
Novi Sad na 84. mestu po transparentnosti
U analizi organizacije Transparentnost Srbija, koja je ispitivala transparentnost rada svih gradova i opština u zemlji, prosečna ocena, odnosno indeks transparentnosti je 40, od maksimalnih 100. Ocenu iznad 50 imaju 32 lokalne samouprave, iznad 60 njih osam, dok samo jedna opština ima ocenu veću od 70.
Pokazalo se da u mnogim segmentima gradovi i opštine nisu ispunili čak ni onaj minimum koji je postavljen aktuelnim zakonima, a u najvećem broju slučajeva propisi koji se tiču transparentnosti poštuju se kada postoje kazne za njihovo kršenje. Slučajevi preduzimanja mera koje nisu obavezne, a mogu da unaprede transparentnost malobrojni su.
U ovoj analizi, rađenoj tokom 2015. godine, Novi Sad se nalazi na 84. mestu, sa indeksom transparentnosti 38, što je manje od prosečne ocene.
"To je generalno dosta loš skor za tako velik grad. Očekivalo bi se da ima i veće resurse nego neke male i siromašnije opštine i da bi mogao da obezbedi veći nivo javnosti rada", kaže za Mrežu 21 programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Nedovoljno informacija o budžetu, odluke skupština koje se teško pronalaze, neažurni informatori koji često ne sadrže ni osnovne informacije propisane zakonom - neke su od osobina sajtova lokalnih samouprava. Građani tako nemaju uvid u to na šta se troši novac poreskih obveznika.
Nije moguće videti gde ide novac Novosađana
Odbornik Demokratske stranke u Skupštini Novog Sada, Goran Radojev, kaže da se u budžetu, u formi u kojoj on stiže u gradski parlament, uglavnom mogu videti opšta mesta i eventualno neki značajniji projekti koje vlast planira da uradi u toj godini, ali nije moguće videti gde ide svaki dinar Novosađana.
"Recimo na poziciji `putovanja` u svakoj upravi postoji određena suma, ali nije moguće videti koliko je na koje putovanje otišlo i koji je bio njegov cilj. Isto je recimo i sa ugovorima o delu ili autorskim ugovorima, gde takođe imamo na desetine miliona dinara, za koje nijedan odbornik ili građanin ne može da ima uvid gde je otišlo i koliko", navodi Radojev za Mrežu.
Ističe da gradska vlast ni kroz druge izveštaje ne otkriva gde ide novac Novosađana, a često ni odbornici ne dobiju odgovore kada traže pojedinosti o potrošnji budžeta, iako je gradska vlast u obavezi da odgovori na odbornička pitanja. Kako kaže, bilo bi dobro kada bi se na sajtu Grada objavila sva dokumenta sa detaljima o tome šta će gradske uprave i javna preduzeća raditi i tada bi građani imali uvid u svaki dinar koji se troši.
Kako kaže šef odborničke grupe Srpske radikalne stranke u novosadskoj skupštini, Đurađ Jakšić, kada je reč o praćenju tokova novca, na velikom broju stavki u budžetu ne može da se dokuči ko je krajnji korisnik, odnosno koja je njihova krajnja svrha. Dodaje i da nikada predlog budžeta nije postavljen na sajt Grada nedelju ili dve pre sednice Skupštine, jer se donosi u "minut do 12".
Dvojica odbornika podsećaju da su ranije mesne zajednice u Novom Sadu učestvovale u utvrđivanju programa gradskog građevinskog zemljišta, kako bi ukazali na to šta je neophodno uraditi u pojedinim delovima grada, a sada se ni to ne dešava.
Potrebne su javne rasprave
Veoma važno za približavanje budžeta građanima jeste organizovanje javnih rasprava o njemu, smatraju u Transparentnosti Srbija. U ovoj organizaciji ukazuju da je raspravu moguće organizovati u ranoj fazi planiranja, kada se građani kroz ankete mogu izjašnjavati o investicionom delu budžeta, ali da generalno gledano takva praksa ne postoji.
"Pred Novu godinu, građani su u pojedinim gradovima organizovali akcije protiv plaćanja skupih dočeka i tražili da se taj novac preusmeri za druge stvari. Rasprave o tome trebalo je voditi godinu dana ranije, kada se usvajao budžet i tada je građanima trebalo dati mogućnost da se izjasne da li žele da se organizuje doček i koliko žele novca da izdvoje za to", kaže programski direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić.
Prema njegovim rečima, standard dobre prakse je takozvani građanski budžet, kako bi se građanima približio ovaj najvažniji dokument koji se tiče raspodele novca poreskih obveznika. On bi trebalo da ga pristupačnijim jezikom objasni građanima, da predstavi ko će imati najviše koristi od budžeta, kakav je on u odnosu na prethodne, gde se troškovi povećavaju, a gde smanjuju i slično. Vodiči za građane kroz budžet se, međutim, vrlo retko prave.
.jpg "Novosađani, predložite kandidate za Oktobarsku nagradu")
.jpg "Balint Juhas kandidat za predsednika Skupštine Vojvodine")
.jpg "GSP kupuje dodatnih 35.000 elektronskih karata")
Komentari 9
Rade
Teodosije III
Pogledajte malo prosle raspodele udruzenjima gradjana, pa cete videti da je vlast delila pare svojim udruzenjima koja su bila registrovana nekoliko dana pred konkurs i to po nekoliko na istoj adresi.
Stite se samo Kulacina koji je dodelio pare sebi i svojoj zeni.
Nervirach
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar