Novi Sad: Udomili 23 mačke

Kada pozvonite na vrata stana porodice Đorđević dočekaće vas lavež. Možete pomisliti da je čitav čopor spreman da skoči na vas, ali kad se vrata otvore, u susret će vam pohrliti samo dva mala avlijanera, Vendi i Šilja i nekoliko mačaka. Svi će vam se motati oko nogu, skakati, i tek ćete onda obratiti pažnju ko vam je otvorio vrata - Jovan i Dragana Đorđević. Uvešće vas u svoj dom sa osmehom, ponuditi vam da sednete, a neki od ljubimaca će vam se uvaliti ili u krilo, ili pod ruku. Jovan kaže da u ovom trosobnom stanu žive on, žena, dve kuce i četiri mace.

"Kada su u pitanju mere zaštite, naše životinje se svaka tri meseca dobijaju tablete protiv glista, čistimo ih od crevnih parazita i buva. Svega toga se pridržavamo i preporučujemo i drugim vlasnicima kučnih ljubimaca", kaže Đorđević.

Stan je izuzetno čist. Ne oseća se nikakav miris životinja, i ako se baš jako potrudite, možda pronađete poneku dlaku.  Sve životinje su čiste i lepo vaspitane.

"Ljudi koji nam dođu u posetu se pitaju kako nam je stan tako čist iako imamo puno životinja. I zaista: da se životinje ne pojavljuju i ne oglašavaju, svako ko nam uđe u stan ne bi ni znao da imamo ljubimce. Naravno, tu je uloženo mnogo truda, čovek svakodnevno mora da se bori za higijenu stana", objašnjava Đorđević.                                        

U zajedničkom dvorištu Đorđevići drže 23 mačke. Sve imaju ogrlicu, i redovno idu kod veterinara. Preko dana se slobodno kreću a noću spavaju u garaži. Osim što su udomili mačke i pse, pomogli su i ježevima, zečevima, različitim pticama...

"Supruga i ja smo za dvadesetak udomili negde oko 700 životinja. U pitanju su bolesne i povređene životinje odnosno izlomljene, žrtve saobraćajnih nezgoda, povreda...A nismo jedina porodica koja se time bavi", navodi Đorđević.

Žive u strahu od prijave

Svu hranu, lekove i drugu opremu Đorđevići plaćaju iz svog džepa. Prethodnih godina su besplatno sterilisali svoje ljubimce zahvaljujući donacijama iz Nemačke i Švajcarske.

"Međutim, zbog nerazumevanja odgovornih lica i institucija u Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji tih donacija je sve manje. One se sad preusmeravaju u Rumuniju i Bugarsku", kaže Đorđević.

Prema odluci grada, građani ne smeju da drže više od jednog psa i jedne mačke. Jovan kaže da ima dobre komšije, ali svaki dan živi u strahu da će ga neko prijaviti. On i njemu slični ljudi osećaju se kao zločinci, iako ne rade ništa loše.

"Dali su nam rokod mesec dana da uspostavimo novo stanje. Kako? Kad sam se raspitao u odgovarajućim službama, rekli su milonim ili dam na eutanaziju. Kako da izaberem, koju životinju? Eci-peci-pec i ta životinja ide na uspavljivanje", kaže Đorđević.

Često se sa različitih strana može čuti kako su ljudi najbitniji, i da prvo treba zbrinuti sve gladne, žedne, siromašne pa tek onda misliti na životinje. Jovan smatra da to nije ili-ili pitanje. On kaže da  oni ljudi koji brinu o životinjama time ne nanose štetu drugima već naprotiv.

"Oni ljudi koji su se opredelili da rade na zbrinjavanju životinja nisu time nehumani prema ljudima. Ti isti ljudi pomažu i gladnoj deci, i starijim građanima, i drugim nesrećnim ljudima. I to rade u mnogo većoj količini od onih ljudi koji kritikuju i govore da smo blesavi. A ja pitam iste te ljude, šta su oni učinili za ikoga", pita se Đorđević.

U svetu u kome smo sve sve više otuđeni jedni od drugih, i sve teže ostvarujemo bliskost, Jovan rešenje vidi u druženju sa kućnim ljubimcima. On smatra da se kroz brigu o životinjama mogu poboljšati i međuljudski odnosi. Dodaje da je pre toga potrebno što više edukovati ljude o tome kako se drže životinje i kako se pravilno brine o njima.