Gradska preduzeća više koštala, nego što su zaradila

U izveštajima koje će u petak razmatrati gradski odbornici, prikazano je da je 12 od 13 preduzeća poslovalo u plusu, a najveću dobit ostvarila je Novosadska toplana u visini od preko 830 miliona dinara.

Međutim, kada se sabere dobit svih preduzeća i od toga oduzme gubitak SPENS-a od 132,6 miliona dinara, zbirna dobit svih preduzeća je 794 miliona, što je manje od sume koju je Toplana sama zaradila.

Da su javna preduzeća zapravo samo pravila trošak i da žive od subvencija iz budžeta, govori podatak da su ukupno na osnovu raznih dotacija iz budžeta dobili u 2016. godini 2,6 milijardi dinara. Kada se od te cifre izuzme njhova dobit dobija se podatak da je Novi Sad prošle godine u preduzeća upumpao skoro 2 milijarde dinara.

Kako su gradska preduzeća poslovala

Zelenilo je ostvarilo dobit od 6.000 dinara, ali su dobili subvencije u iznosu od 369,5 miliona dinara. U ovom preduzeću prosečna plata je bila tek nešto više od 43.000 dinara, a prošlu godinu su završili sa 364 radnika, što je za 13 manje nego početkom iste.

Na privremenim poslovima nisu imali ni jednog angažovanog radnika, iako ih je godinu dana ranije bilo sedamdesetdvoje.

Lisje je prošle godine imalo dobit od 5,7 miliona, što je znatno manje nego 2015. godine kad su bili u plusu od 25 miliona dinara. Iz subvencija i usluga iz delatnosti su od grada dobili 204,4 miliona dinara, pa dobit pokriva tek mali deo donacije.

U preduzeću je bilo zaposleno 280 ljudi, što je 12 manje nego 2015. godine, dok ih je na osnovu ugovora bilo angažovano 29 zaposlenih. Prosečna plata u ovoj firmi je bila oko 46.500 dinara.

Toplana je preduzeće koje je jedino ostvarilo pozitivan saldo jer su imali dobit od preko 833 miliona dinara, što je daleko više nego 2015. godine kada su u plusu bili malo više od 105 miliona. Ovo preduzeće je sa dobiti potpuno pokrilo subvencije u visini od 136,3 miliona dinara i tako omogućilo da bar delimično pokriju velika izdvajanja koja idu ostalim preduzećima.

Toplana inače ima potraživanja od građana i preduzeća u iznosu od oko 4 milijarde dinara, a duguje oko 1,3 milijarde dinara pretežno za gas. U Toplani je radilo 333 radnika, a prosečna plata je bila 51.335 dinara.

Čistoća je u 2016.bgodini takođe poslovala pozitivno i to sa 9 miliona dinara, što je značajno manje nego 2015. godine kada su bili u plusu 201 milion dinara. Sa ovom malom dobiti, Čistoća jedva da je opravdala subvencije koje su iznosile preko 250 miliona dinara.

Ono što zabrinjava u radu ovog preduzeća je da su im potraživanja tokom godine porasla sa 966 na 996 miliona dinara, a dugovanja sa 184 na 325 miliona dinara. U Čistoći je za prosečnu platu od 44.562 dinara radila 554 radnika, šest manje nego 2015, pri čemu su angažovali i 150 radnika na privremenim poslovima.

Gradski prevoznik je imao dobit od 1,7 miliona dinara, a donacije od skoro 211 miliona. U GSP je radilo 1.248 radnika, što je 24 manje nego ranije, dok je prosečna plata bila oko 50.000 dinara.

Ono što brine je podatak da su gubici iz ranijeg rerioda 515 miliona dinara i da se za sada ne smanjuju.

Urbanizam je imao dobit od 18,6 miliona dinara i kako nije imao subvencije moglo bi se zaključiti da su ostvarili profit, ali to pada u vodu kad se zna da je Grad platio 166 miliona dinara za izradu raznih planova, tako da ni ovo preduzeće nije donelo nikave prihode gradu. Urbanizam ima 115 zaposlenih i najviše neto plate koje u proseku iznose 66.708 dinara.

Najmlađe gradsko preduzeće Zoohigijena ostvarila je dobit od 3,3 miliona dinara, a iz budžeta je primila subvencije i usluge iz delatnosti u iznosu od 102 miliona dinara. Zaposleno je bilo 39 radnika uz neto platu od 45.639 dinara.

JKP "Put" je u grupi preduzeća koja imaju problema u poslovanju jer su prošle godine imali račun u blokadi 86 dana, ali tvrde da su ostvarili dobit od 20 miliona dinara. Ovo je samo privid dobrog poslovanja, jer su oni na osnovu kapitalnih subvencija dobili 19,4 miliona, a na osnovu programa održavanja putne privrede 990,6 miliona dinara.

U izveštaju se navodi da je preduzeće uspelo da smanji dug sa 480 na 332 miliona dinara, ali je akumulirani gubitak iz ranijih godina skoro 600 miliona dinara. U izveštaju se navodi i da su imali 323 zaposlena i neto plate od oko 40.000 dinara.

Parking servis je u daleko boljoj situaciji od Puta, imali su 5,4 miliona dinara dobiti, a 11,4 miliona subvencija. U ovoj firmi je radilo 233 radnika, pet manje nego pre, a primali su neto platu od oko 44.000 dinara.

U Vodovodu su ostvarili dobit od 2,3 miliona, dok su subvencije bile iznosile 237 miliona dinara. Radilo je 747 radnika, koji su u proseku imali neto platu od 48.185 miliona dinara.

Ovo preduzeće je na kraju 2016. godine imalo čak 1,7 milijardi potraživanja od potrošača, od toga 1,2 milijarde od građana.

Tržnica je prošlu godinu završila sa dobiti od 14,2 miliona dinara, ali to nije bilo dovoljno da se pokriju subvencije iz gradske kase od 18 miliona dinara. U ovoj firmi radi 196 ljudi koji imaju neto platu od 57.212 dinara.

Informatika je takođe poslovala u plusu od 13,1 milion dinara, ali su im subvencije bile 63,5 miliona dinara. U ovom javnom preduzeću radi 250 ljudi koji primaju platu u proseku od 56.500 dinara.

Konačno, Spens je trenutno u najgorim problemima. Spens je imao gubitak od 132,6 miliona dinara, što je više nego 2015. godine kada su bili u minusu od 125 miliona.

Tačnije, gubici su za preko stotinu miliona veći od vrednosti preduzeća. Pomenimo i da je prema izveštaju na Spensu radilo 239 ljudi koji su primali platu u neto iznosu od 45.810 dinara.

Pred odbornicima se neće naći izveštaj o radu JKP "Stan" za 2016. godinu, ali nije jasno zbog čega. Ipak, podaci o njihovom radu svakako ne bi poboljšali sliku o radu gradskih firmi jer je pokrenut predstečajni postupak i po odluci Skupštine grada za njih se traži privatni partner kako bi probali da se spasu od likvidacije.

Kada se ova godina uporedi sa prologodišnjom (taj izveštaj možete pročitati OVDE) vidljivo je da se situacija u gradskim javnim preduzećima ne popravlja, a u nekim je takva da su mnoga na ivici likvidnosti i poslovanja i zavise isključivo od subvencija iz budžeta.