Novi Sad zaboravio na Dan secesije

Na severu Bačke se održava međunardni skup, u prestonici se promovišu knjige secesijske tematike. Tu su i predavanja, izložbe, građani šetaju trasom što povezuje reprezentativnija zdanja sagrađena u ovom stilu.

Novi Sad, pak, nije našao potrebnim da se priključi evropskom pokretu memorije. Nema niti jednog podsećanja na stil koji je uticao na lokalni urbanistički razvoj, još više na svakodnevni život u gradu. A Dani secesije su sve istaknutiji evropski događaj, posebno izraženi na prostorima bivše Austrougarske.

Svakako da u našem gradu secesija nije ostavila odjek koliko u Subotici, Segedinu ili Beču, ali još uvek se lečimo u bolnici i Jodnoj banji izgrađenim po ovom obrascu početkom prošlog stoleća. Ovog, narodnim motivima protkanog stila ima gotovo na svakom čošku grada iz prve čevrtine dvadesetog veka.

Novu modu prihvatili su i projektanti iz periferne ugarske varoši, ali i majstori iz Pešte i Beča koji su u potrazi za poslom putovali Monarhijom. Lipot Baumhorn je čitav jevrejski kompleks, sinagogu, opštinu i školu, projektovao u ovom stilu. Arhitekta poznat kao najveći projektant sinagoga je u ovom stilu osmislio i nekoliko do danas repernih zdanja, Vojvođanske banke i Menartove palate.

Sećanje na secesiju bi svakako reafirmisalo pomalo skrajnutog arhitektu i preduzimača Bela Peklo. Vila Štajnic u Sarajevskoj ulici, tada gradskoj periferiji, bila bi uočena i u Beču, a obnovu i prepravku zgrade na centralnom trgu poznate kao "Gvozdeni čovek" uradio je takođe u ovom stilu. Tu je i remek delo Mađarske gimnazije u Futoškoj ulici, danas elektrotehničke škole.

Poznati lokalni projektant Daka Popović je, u prvo vreme, išao za novim trendom, te na Trifkovićevom trgu ostavio zgradu poznatu kao "Apoteka". Secesija je bila prisutna i u primenjenoj umetnosti, novosadski umetnici Savka Subotić, Antal Štrajtman i Dragutin Inkiostri su secesijskim oblikovanjem mnoge predmete i alatke učinili pogodnijim za upotrebu.

Proteklih decenija secesiju u našem gradu su intenzivno pročavali istoričari umetnosti Donka Stančić i Vladimir Mitrović, dok je Ljilja Lazić pre desetak godina u Muzeju grada postavila zapaženu izložbu. Očekivalo se da se grad, koji se promoviše kao buduća kulturna prestonica Evrope, priključi obeležavanju.