Menu 021

Žene sa invaliditetom koje su žrtve nasilja višestruko i sistemski diskriminisane

Prema podacima udruženja "Iz kruga Vojvodina", žene sa invaliditetom su u četiri puta većem riziku od nasilja.
Novi Sad 13.11.2018. | 18:47 > 12:36
Žene sa invaliditetom koje su žrtve nasilja višestruko i sistemski diskriminisane
Foto: 021.rs
Rezultati istraživanja, koje je predstavljeno na današnjem konsultativnom sastanku nadležnih institucija i organizacija koje pružaju podršku ženama izloženim nasilju, pokazali su da postoji sistemska i višestruka diskriminacija žena sa invaliditetom koje su žrtve nasilja.
 
Istraživanje je rađeno u sedam vojvođanskih opština, a uključene su institucije iz oblasti pravosuđa, zdravstva i socijalne zaštite.
 
Kako za 021 kaže Ivana Zelić iz udruženja "Iz kruga Vojvodina", ono što je specifično i drugačije je način izlaska iz nasilne situacije, zato što im institucije i usluge koje institucije pružaju nisu jednako dostupne kao drugim ženama. 
 
"Ukoliko žena ima fizički invaliditet, a institucije su arhitektonski nepristupačne, nemaju adekvatne prilaze, adekvatne rampe, liftovi nisu prilagođeni osobama sa invaliditetom, a kancelarije su na višim spratovima, njima je ulaz u tu instituciju onemogućen. S druge strane ako imate ženu sa oštećenjem vida, ona takođe nije sigurna koliko će moći da uđe u neku instituciju, odnosno da li postoje taktilne staze, da li postoje označene stepenice, da li se ona na neki način može snaći. I jako mali broj institucija ima tumača za gestovni govor, odnosno, ukoliko se žena sa oštećenjem sluha i govora javi u neku od institucija, pitanje je da li će oni uspeti na adekvatan način da obave razgovor sa njom, odnosno da li će se oni razumeti", objašnjava Zelić i dodaje da je taj problem naročito izražen ako je žena zavisna od svog nasilnog partnera ili nasilnog člana porodice.
 
Od sedam opština koje su obuhvaćene istraživanjem, samo u jednoj, vršačkoj, su naveli da povremeno angažuju tumača znakovnog jezika. 
 
Dostupnost informacija predstavlja još jednu prepreku, o čemu svedoči podatak da od ispitanih institucija iz oblasti pravosuđa, zdravstva i socijalne zaštite, čak 77,8 odsto nema informativni materijal o nasilju nad ženama prilagođen  osobama sa invaliditetom. Samo 22 odsto ispitanih institucija ima pristupačan veb sajt. S druge strane, 74 odsto istih institucija smatra da su njihove usluge prilagođene osobama sa invaliditetom.
 
 
Sudija Apelacionog suda i član Nacionalne mreže tužilaca za primenu standarda Evropske unije Olivera Pejak Prokeš za 021 kaže da, iako se čini da to možda sporo ide, stvari se pomeraju na bolje u ovoj oblasti.
 
"Što se tiče normativnih okvira, oni su zaista zadovoljavajući, iako nam i na tom planu predstoji još puno da radimo, najviše u delu lišavanja poslovne sposobnosti i lišavanja roditeljskog prava. Ipak, ono što je realnost jeste da se osobe sa invaliditetom još uvek susreću sa mnogim barijerama kada je u pitanju pristup pravdi. Pre svega je arhitektonski otežan pristup zgradama sudova. Osobe sa invaliditetom često pravdu traže preko svojih zastupnika, pa su tako oni uskraćeni da neposredno učestvuju u postupku, što sve utiče i na dužinu trajanja postupka", navodi Prokeš.
 
Rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u okviru Centra za socijalni rad Novi Sad Nada Padejski Šekerović kaže za 021 da se žene sa invaliditetom koje su žrtve nasilja u porodici obraćaju Centru za socijalni rad za pomoć i da im one izlaze u susret, ali da postoji mesta za napredak kada je u pitanju pristupačnost institucija i dostupnost informacija.
 
"Naročito osetljivu grupu žrtava nasilja u porodici čine žene koje su i osobe sa invaliditetom i jedan od ciljeva današnjeg sastanka je da se suočimo sa realnošću i da saznamo koliko su usluge socijalne zaštite, zdravstvene zaštite i druge službe dostupne za slepe, slabovide žene, za žene koje ne čuju, za žene koje imaju neko telesno oštećenje i za žene koje imaju poteškoće u intelektualnom funkcionisanju", zaključuje Šekerović.
Autor: Dragana Prica - dragana@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest