Piše: Muharem Bazdulj
Ovog novembra navršava se ravno stotinu godina otkad je Ivo Andrić, u ono vreme nepoznati mladi pesnik i nesvršeni student, u zagrebačkom listu "Novosti" objavio tekst pod naslovom "Nezvani neka šute". Evo nekih izvoda iz tog teksta:
Evo nekih izvoda iz tog teksta:
"(…) dok se s mukom polažu temelji hramu naše slobode, oni su stali da se prepiru: kakav će oblik imati zlatna jabuka na vrh kupole. Dok udovice onih koji su poginuli za naše ujedinjenje još ni crninu nisu skinule, oni obesvećuju žrtve i ugrožavaju njihov plod. – Zar su srpski vojnici koji su još jučer na Savi i Dunavu umirali, mislili da li umiru za monarhiju ili republiku? Zar sirotinja po Bosni, Istri i Dalmaciji, koja izdišući čeka da joj se što prije donese hljeba i slobode, misli da li će joj to donijeti republika ili monarhija? Zar kapitalističko-imperijalistička Italija koja poseže za našim teritorijem, brine da li će okrnjiti republiku ili monarhiju? (…) Ne, TO pitanje su u najnezgodniji čas nabacili siti i obesni besposlenjaci, bivši ekskluzivisti i skorojevići unitarske misli. (…) Njima nije dosta da su nekorisni, htjeli bi da budu i škodljivi. Oni su pošli da – u ovaj čas! – ispituju čvrstoću veza naših plemena ili da traže garancije (!!) da Hrvati u Jugoslaviji ne budu ‘zapostavljeni’. (…) Oni su stavili u sumnju pitanje našega jedinstva. (…) To jedinstvo, san našeg života i smisao svih naših borba i patnja, mi ne smijemo danas, kad je uglavnom ostvareno, prepustiti u ruke nezvanih, da na njemu ostave tragove svojih nečistih prsta i da ga tretiraju svojim krezubim sofizmima. Ko god, pa ma pod kojom izlikom, potresa tim jedinstvom, koje radom i žrtvama mnogih pokoljenja danas postaje: Ujedinjenje, neprijatelj je slobode i izdajica naše tek oslobođene otadžbine. A svi mi koji smo tu misao ujedinjenja pronijeli neokaljanu kroz bratoubilačke bojeve i nismo je zatajili pred krivokletničkim austrijskim sudovima, znat ćemo je odbraniti i od besavjesnih žurnalista i prgavih, samozvanih politikanata."
Danas, kad posle stotinu godina čitamo ovaj tekst, on zvoni neobičnom aktuelnošću, ne samo zato što ga je pisao onaj Ivo Andrić koji se kasnije uspostavio kao ključna figura jugoslovenske kulture. Šta nam kaže Andrić? – Jugoslaviju su pravili borci i sirotinja željni jedinstva i slobode. Bez jedinstva, sloboda je bila ugrožena. Jedinstvo je ono što ne bi smelo da bude ugroženo trivijalnim razlikama.
Danas, više od četvrt stoleća nakon što je jugoslovensko jedinstvo i formalno razbijeno, odnosno više od deceniju nakon što je nestankom zajedničke države Srbije i Crne Gore poništen poslednji njegov trag, Jugoslavije se institucionalno niko ne seća po dobrom.
Dok je postojao strah od "kapitalističko-imperijalističke Italije" i njenih teritorijalnih pretenzija, Jugoslavija je iz perspektive Slovenije i Hrvatske bila poželjna. Danas u Sloveniji postoji određena vrsta hedonističko-površne fascinacije Srbijom, Bosnom i Balkanom, ali to teško može da se uklopi u okvir žala za Jugoslavijom kao zajedničkom državom. U Hrvatskoj je situacija i kompleksnija i radikalnija. Kroz školske programe i mejnstrim medije forsira se narativ o Jugoslaviji kao "sinonimu za Veliku Srbiju" i "tamnici naroda", bez ikakve svesti da je ujedinjenje Dalmacije kao nekadašnje austrijske krunske zemlje, Rijeke kao najpre mađarske, a zatim italijanske luke, te Hrvatske i Slavonije kao delova Ugarske, a o Istri da i ne govorimo, bilo moguće samo u jugoslovenskom okviru. Proterivanje Srba koji su tu živeli vekovima potisnuto je iz pamćenja formulacijom o "velikosrpskoj agresiji".
U Bosni i Hercegovini, kao najvećoj žrtvi raspada, među običnim svetom postoji možda i najveći procenat površne jugonostalgije. Ipak, bošnjačka elita sklona je satanizovanju zemlje koja je tobože tlačila muslimane, bez imalo spremnosti da se priznaju faktografski proverljivi podaci o neviđenom i demografskom i obrazovnom i institucionalnom napretku bosansko-muslimanske populacije u Jugoslaviji.
U Makedoniji takođe postoji doživljaj Jugoslavije kao zemlje pod srpskom hegemonijom, mada su i u pirinskoj i u egejskoj Makedoniji, odnosno u bugarskom i grčkom delu nekad jedinstvene teritorije, Makedonci praktično asimilovani, a samo u Jugoslaviji su uspeli i da budu priznati kao narod i da normiraju vlastiti jezik.
U Crnoj Gori se datum Podgoričke skupštine proglašava skoro pa najgorim danom u crnogorskoj istoriji.
Situacija u Srbiji je najkompleksnija. Srbija je dugo vremena nakon što su praktično svi ostali napustili Jugoslaviju, ostala verna jugoslovenskoj simbolici od "plavo-belo-crveno" trobojke do himne "Hej Sloveni". Takođe, u srpskoj javnosti postojalo je nesrazmerno veliko interesovanje za dešavanja u nekadašnjim delovima zajedničke države. U poslednjih sedam-osam godina, međutim, to se drastično menja. Naracija o Jugoslaviji kao "tragičnoj i najgoroj grešci" srpskog naroda postala je dominantna. Ne uzima se u obzir da 1918. godine realistična alternativa gotovo da nije ni postojala.
Ni prva ni druga krajnost ovde nije optimalna. Barem u ovom slučaju, pravi put je onaj srednji: između jalove nostalgije i reaktivne mržnje. Uostalom, to bi trebalo da važi za sve zemlje nastale od Jugoslavije, ali za Srbiju, kao najveću, najviše: Uvažiti na racionalan način činjenicu da je temelj onog najboljeg na čemu se danas može graditi budućnost izgrađen za vreme Jugoslavije. Uz takvu svest lakše će se ići u budućnost.
.jpg "Čistoća kupuje još jedan kamion")
.jpg "Na uvidu plan za prostor između Sadova i radne zone: Zelenilo i poslovni objekti")
.jpg "Ko je prvi direktor novog javnog preduzeća u Novom Sadu?")
.jpg "Odlazeći odbornici danas donose odluke u ime Novosađana: Pogledajte o čemu se radi")
.jpg "Tužilaštvo istražuje onlajn pretnje smrću ambasadoru SAD i Dinku Gruhonjiću")
.jpg "Centar Sremske Kamenice zatvara se za saobraćaj sledeće nedelje, razlog - radovi")
Komentari 6
deo demosa
Podbarac Original
/
kakvo smetanje nemacko britansko americke koalicije
citajte KCNS-znaci, bas suprotna, ruska strana
pogledajte kakve sve tribine organizuju
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar