Mitrović: Beogradski sajam i Generalštab ključni prostorni reperi kulturnog identiteta

Beogradski sajam i zgrada Generalštaba najbolji su primeri da ključni prostorni reperi kulturnog identiteta neke zemlje ne smeju biti predmet parcijalnih odluka, ukazao je arhitekta Branislav Mitrović.
Mitrović: Beogradski sajam i Generalštab ključni prostorni reperi kulturnog identiteta
Foto: 021.rs
"Njihova budućnost mora se razmatrati kroz otvorene, međunarodne i anonimne konkurse, jer jedino tako možemo dobiti rešenja koja su odgovorna, dugoročna i dostojna njihove vrednosti", naveo je u autorskom tekstu za nedeljnik Radar Mitrović, redovni član SANU i profesor emeritus.
 
Ocenio je da su anonimni arhitektonsko-urbanistički konkursi najbolji put do kvalitetnih projekata.
"Konkurs je temeljni instrument struke, metodologija preko koje profesija pokazuje šta misli, afirmiše stručni i profesionalni dijalog i stvara okvir za odgovorno odlučivanje o prostoru. Naravno, konkurs ne čine samo autori koji u njemu učestvuju, već i odgovoran multidisciplinarni žiri, koji baštini i zastupa najstrože profesionalne kriterijume. Bez takvog žirija teško je dosegnuti i afirmisati ono najbolje što struka može da ponudi u odlučivanju o kvalitetu", naveo je Mitrović.
 
Kako je dodao, odgovorna konkursna procedura – od programa, preko učesnika, do žirija – neminovno vodi ka najvrednijim rešenjima za najdragocenije prostore i objekte.
"Beogradski sajam, sa svojom konstrukcionom smelošću i prostornom snagom, simbolizuje vreme kada su arhitektura, inženjerska inovacija i javni interes bili neraskidivo povezani. Njegova vrednost je prepoznata kroz apel struke i reakciju od strane obrađivača plana, što nas obavezuje da ga očuvamo i prilagodimo savremenim potrebama, čuvajući identitet i posebnost", kazao je Mitrović.
 
Istakao je da zahvaljujući angažmanu i inicijativi celokupne stručne javnosti i apelu Odbora za arhitekturu, odeljenja umetnosti SANU, taj dragoceni prostor je prepoznat kao kulturno i tehničko nasleđe koje zaslužuje očuvanje i prilagođavanje savremenim funkcijama.
"Sajam svojim prostornim kvalitetom potvrđuje da dobro osmišljena arhitektura i konstrukcija mogu trajati i služiti generacijama, ostajući dragoceni reper u urbanom i društvenom životu grada. Beogradski sajam nije samo jedna inženjerska i arhitektonska struktura, to je kulturno-istorijski simbol vremena kada su arhitektura, konstrukcija, tehnička rešenja i javni interes delovali zajedno", smatra Mitrović.
 
Očuvanje tog kompleksa, kako je naveo, nije pitanje političkih stranaka, već pitanje identiteta i odgovornosti prema budućim generacijama, a posebno je važno da se Sajam očuva i integriše u budući razvoj priobalja reke Save, kako bi njegova vrednost bila dostupna građanima i prostor funkcionalno odgovarao savremenim urbanim potrebama.
 
Stoga je, po njegovim rečima, važna zaštita Sajma i prilagođavanja savremenim funkcijama, koje bi potvrdile njegovu funkcionalnu i prostornu vitalnost.
 
"Beogradski sajam predstavlja jedno od najvrednijih posleratnih ostvarenja srpske i jugoslovenske arhitekture, svedočanstvo tehničkog, tehnološkog i kreativnog uzleta krajem 50-ih i početkom 60-ih godina 20. veka. Njegova uloga prevazilazi funkcionalno i simboličko značenje – spoj arhitektonske inovacije i konstruktorskog umeća oblikuje njegov identitet i posebno mesto u urbanom i kulturnom tkivu Beograda", rekao je Mitrović.
 
Očuvanje Sajma, ocenio je, pokazuje kako arhitektonska i konstrukciona celovitost doprinose dugoročnom planiranju i održivom razvoju grada.
 
Mitrović je podsetio sa je Hala 1 bila pionirski poduhvat u jugoistočnoj Evropi, a i šire. Arhitekta Milorad Pantović, u saradnji sa konstruktorskim timom Branka Žeželja i Milana Krstića, stvorio je prostor sa kupolom koja je tada bila najveća u tom delu kontinenta. Prednapregnuti beton i racionalno dimenzionisana kupola omogućili su prostor bez unutrašnjih nosača, što je u to vreme predstavljalo tehničku revoluciju prvog reda.
 
"Hale 2 i 3 neodvojivi su deo urbanističke celine i čine integralni deo kompleksa. Modularni sistemi, galerije i polukupole omogućavaju fleksibilne konfiguracije prostora, prilagođavajući ga izložbama, kongresima i kulturnim događajima", naveo je Mitrović.
 
Istakao je da je Beogradski sajam neodvojivi deo slike Beograda, da građani koriste njegove prostore za kulturne i edukativne događaje, izložbe i kongrese, i da očuvanje tog kompleksa nije samo tehnički zadatak – to je podrška kulturnoj i društvenoj vitalnosti Beograda.
 
"Upoređujući Beogradski sajam sa svetskim sajmovima u Milanu, Parizu, Frankfurtu ili Hanoveru, jasno je da očuvanje arhitektonskog i konstruktorskog identiteta ima višestruku vrednost. Adaptacija i multifunkcionalna prenamena prostora, uz očuvanje originalnih konstrukcija, doprinosi kulturnom nasleđu, urbanom životu i dostupnosti javnih površina. Smatram da ovako sačuvane hale jedan, dva i tri mogu da dožive novi život adaptacijom, prenamenom i programskom nadgradnjom kroz anonimni urbanističko-arhitektonski međunarodni konkurs i stručni dijalog koji garantuje kontinuitet kulturnog nasleđa", naveo je Mitrović.
 
Svaki kompromis koji bi ugrozio integritet i vrednost objekata, po njegovim rečima predstavljao bi nenadoknadiv gubitak, jer sačuvati Sajam znači sačuvati deo istorije, kulture, identiteta i vere u sopstvene mogućnosti.
 
"Za mene je Sajam simbol hrabrosti i trajne vrednosti, mesto gde se inovacija i tradicija prepliću. Upravo zato jako je važno što je i država prepoznala vapaj struke i uvažila mišljenje stručne javnosti o toj značajnoj kulturno-istorijskoj i prostornoj celini i što je imala kapacitet da stopira i kanališe preterane zahteve investitora", naveo je Mitrović.
 
Kako je dodao, on se nada da će se i mnogi drugi osetljivi arhitektonsko-urbanistički problemi, kao što je slučaj sa zgradom Generalštaba, rešavati kroz odgovoran i konstruktivan dijalog.
 
"Pogotovo što su i Generalštab i Beogradski sajam prostorni reperi našeg kulturnog identiteta. Očuvanje tih vrednosti znači i očuvanje kontinuiteta grada, njegovog sećanja i njegovog dostojanstva", naveo je Mitrović.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

  • Bojan kaludjerovic

    13.10.2025 08:08
    E genija
    To su reperi....e pametnice
  • Stela

    13.10.2025 04:42
    Arh
    Ovo je trebalo odavno reci dragi akademice. Vi i pok. Lojanica ste dugo cutali umesto da ste se medju prvima javili i apelovali.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Dve prijave za direktora Radio Beograda

Na konkurs za generalnog direktora Radio Beograda do sada su stigle dve potpune prijave, dok su za glavnog urednika Prvog programa tog radija stigle tri prijave, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS).