Menu 021

Taksi vozila i gradski prevoz nepristupačni za osobe sa invaliditetom

Taksi prevoz u Novom Sadu nepristupačan je za osobe koje koriste invalidska kolica, a jedini prevoznik koji ima specijalizovano vozilo, svoje usluge naplaćuje i do deset puta više nego što inače košta vožnja taksijem na istim relacijama.
Novi Sad 24.12.2018. | 11:28 > 20:25
Taksi vozila i gradski prevoz nepristupačni za osobe sa invaliditetom
Foto: Pixabay
Kako za 021 kaže Dragana Marković iz Centra živeti uspravno, dešavalo se i da za relativno kratke relacije u gradu osobe sa invaliditetom plaćaju 3.000 dinara.
 
"Nijedno taksi udruženje nema prilagođena vozila. Eventualno je moguće koristiti kedije, ali i u njih elektromotorna kolica nije uopste jednostavno staviti, bez pomoći taksiste i još dve osobe, nije moguće. Pre desetak godina kolege iz Centra su imale sastanak sa tada najvećim taksi udruženjem i predlagali su da se nabavi bar jedno pristupačno vozilo, ali ništa od toga. Trebalo bi da Grad da predlog taksi udruženjima da svako deseto do dvanaesto vozilo bude pristupačno. Takvo vozilo bez ikakvog problema može da vozi bilo koga, ne samo osobe sa invaliditetom i korisnike kolica, a cene taksi prevoza ne bi bile veće od uobičajenih", objašnjava Marković. 
 
Primera radi, Vrbas koji je deset puta manji od Novog Sada ima jedno vozilo za prevoz osoba sa invaliditetom, a startna cena kao i cena vožnje po kilometru je ista kao i za sva druga vozila taksi preduzeća.
 
Korisnica Centra, A. A. nekoliko puta koristila je vozilo za prevoz osoba sa invaliditetom i priča za 021 da je uslugom zadovoljna, ali da je cena "van svake pameti".
 
"Moji prihodi sve zajedno sa kućnom negom i penzijom ne prelaze 30.000 dinara, a zamislite da se vozim taksijem tri, četiri puta mesečno, to bi značilo da ću potrošiti skoro pola mesečnih prihoda samo na prevoz. Razumem da možda mora da bude malo skuplje jer on dođe po vas u dnevnu sobu, izvede vas liftom i uvede u auto, ali svakako je preskupo", kaže sagovornica 021 i dodaje da bi Grad trebalo da preduzima mere koje će olakšati svakodnevno funkcionisanje osobama sa invaliditetom.
 
"Volela bih da donosioci odluka pokušaju da provedu samo jedan dan u kolicima, da vide kako je to kada ne možeš da uđeš u autobus, kada plaćaš taksi nekoliko puta skuplje nego svi ostali, kada ne možeš da uđeš u sopstvenu zgradu, kada nemaš pristup zgradama zdravstvene i socijalne zaštite i drugim važnim institucijama."
 
S druge strane, javni gradski prevoz pristupačan je "samo na papiru i u redu vožnje", smatra Marković.
 
"Kao korisnica invalidskih kolica često koristim gradski prevoz i svaki put nailazim na probleme, kao većina kolega i koleginica sa kojima sam u kontaktu. Niskopodnih autobusa sa rampom svakako nema dovoljno, ali čak ni to što postoji ne funkcioniše kako bi trebalo, što je nedopustivo za grad kakav je Novi Sad. Najčešće se vozim linijama 2, 7, 8 i 9 i vrlo često se dešava da se umesto niskopodnog autobusa sa rampom koji bi trebalo da saobraća po redu vožnje, pojavi autobus bez rampe. Osim toga, rampe na većini autobusa ne funkcionišu, zapekle su i ne mogu da se otvore. Nekad je i pored najbolje volje vozača nemoguće otvoriti rampu. To znači da je nemoguće osloniti se na gradski prevoz u slučaju kada je neophodno stići negde u određeno vreme (odlazak na posao, fakultet, u školu, na sastanak, u bioskop, pozorište ili bilo koji drugi događaj), pošto se dešava da čekate na stanici duže od sat vremena, ne bi li se pojavio odgovarajući autobus, iako je redom vožnje predviđeno da ih u tom periodu ima nekoliko. Više puta smo upućivali žalbe JGSP-u i molbe da se preduzme nešto po pitanju niza neregularnosti koje se konstantno dešavaju na terenu. Redovno nam se zahvale što ih obaveštavamo o situaciji na terenu, ali napretka nema", objašnjava Marković. 
 
Ona napominje da bi pomoglo da se u redu vožnje (barem onom elektronskom) naznači kada se autobus sa rampom pokvari i bude zamenjen drugim autobusom koji nema rampu. "Neophodno je to naznačiti u redu vožnje, bar onom elektronskom. Važno je i da se rampe na niskopodnim autobusima redovno pregledaju i, ako je potrebno, popravljaju", doaje ona.
 
Autobusi nisu jedini problem. Kako navode u Centru, većina stajališta u gradu nije prilagođeno. Do nekih zbog bankine korisnici kolica ne mogu da dođu, a neka su preniska i kada se rampa spusti previše je strma.
 
"Na stanici 'dvojke' kod Futoške pijace, recimo, zbog korenja drveća na stajalištu, nemoguće je ući u autobus. Tako da, osim igre na sreću da li će se odgovarajući autobus pojaviti, mora se voditi računa i o tome na kojoj stanici je moguće ući i izaći. Ponekad se dešava da morate izaći na stanici koja je dalja odredištu na koje ste se uputili ili u još gorem slučaju, nakon nedolaska nekoliko autobusa koji su po redu vožnje pristupačni i čekanja od i do sat vremena uputite se kući peške (u mom slučaju to je vrlo često relacija centar - Novo naselje)", kaže Marković.  
 
Zamenica pokrajinskog ombudsmana Aniko Širkova, rekla je za 021 da bi jedinice lokalne samouprave trebalo da regulišu pristupačnost vozilima javnog i taksi prevoza
 
"Propisano da jedinica lokalne samouprave svojom odlukom bliže uređuje način obavljanja taksi prevoza, te da je Statutom Grada Novog Sada propisano da Grad u vršenju svoje nadležnosti, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, između ostalog uređuje i obezbeđuje linijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju, nesporno je da sva pitanja u vezi sa tim treba uputiti Gradu Novom Sadu", navodi Širkova.
 
Iz Grada na pitanja 021 do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja vezana za pristupačnost taksi i javnog prevoza osobama sa invaliditetom.
 
U nekoliko gradova u Velikoj Britaniji sva taksi vozila moraju biti prilagođena osobama sa invaliditetom, ali nije potrebno tražiti toliko daleko da bi se pronašli primeri dobre prakse u ovoj oblasti. U Beogradu postoji nekoliko udruženja koja poseduju vozila za osobe sa invaliditetom, a u Zagrebu je, na primer, Grad platio prilagođavanje vozila i kupovinu novih vozila za osobe sa invaliditetom za taksi službe. U Odluci o taksi prevozu putnika objavljenoj u Službenom listu Grada Novog Sada 2017. godine, nema pomena o prevozu osoba sa invaliditetom.
Autor: Dragana Prica - dragana@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Vlada
    25.12.2018 11:42
    @ns ja

    Teško će se propisati da svako 12-to vozilo bude za osobe sa invaliditetom, kad država ne može ni da natera taxi službe da na ulicama obezbede goli minimum vozila. Novosadski taxisti redovno za Sv. Nikole odrede sebi odmor od 5 dana i krkaju i nalivaju se, a ulice su prazne - ne možeš dobiti vozilo ni kada zoveš 5. put i naglasiš da si na štakama. A važno da se bune protiv CarGO-a i Ubera.
  • pobeci negde
    25.12.2018 10:12
    daleko sto dalje...
    U Nemackoj svaki gradski bus ima u sredini deo za invalidska i kolica za bebe, kao i platformu koja se po potrebi namesti da bi invalidska kolica mogla da udju u bus. A da bi se ta platforma namestila, vozac mora da izadje i sa kukom podigne i namesti taj mostic. I zamislite sta? Oni to stvarno i urade, bez prevrtanja ocima, gundjanja, mrgodjenja, psovanja... Jednostavno izadje, uradi i vrati se da vozi i ne mora niko da mu skrece paznju na to i vuce ga za rukav. I onda neko misli idu ljudi odavde samo zbog para... Idu ljudi da bi se ponovo osecali kao ljudi.
  • Gulag
    25.12.2018 09:15
    Gubernija
    sta drugo ocekivati od pripadnika naroda koji se inatio celom svetu i koji glasa za onog koji mu steti .
  • ns ja
    25.12.2018 08:52
    za 100% Таксиста
    Potpuno ste u pravu, biti invalid je veliki luksuz i retko ko to može sebi da priušti da bude invalid. Uz malu napomenu; onaj ko jeste invalid često uopšte to nije svojom voljom, a pomoć i nega u kući se ne odnose na ulicu niti šetnju po gradu - nego na negu, i pomoć u kući!

    Takođe se slažem sa vama, uopšte nisu taksisti dužni da vode računa (ni krivi za manjak saosećanja).
    Država je ta koja treba da propiše Zakon šta je obavezni minimum koji pojedinac mora da ispuni kako bi se bavio nekom delatnošću. Npr to bi glasilo ovako: "taksi udruženje MORA da ima svako 12-to vozilo za prevoz osoba sa invaliditetom. Svako udruženje sa manje od 12 vozila, kao i pojedinci plaćaju godišnje ccc rsd na ime toga što nemaju uslove da ispune zakonsku odredbu..itd" Takođe, potom Grad može ovu klauzulu da subvencioniše taxi udruženjima koja ispunjavaju određene uslove...

    Postoji način da se svaki problem opiše, standardizuje i reši , nije to neka velika suma niti prepreka - prvobitni otpor plaćanju nečega "novog" je prirodna pojava kao i otpor svakoj vrsti promena

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest