Menu 021

Novi Sad postao "servis za investitore", urbanistički planovi se kroje po željama pojedinaca

Javnih, a pre svega zelenih površina u Novom Sadu sve je manje, a i taj mali procenat ne pripada građanima, već investitorima.
Novi Sad 20.02.2019. | 16:10 > 19:25
Funkcionisanje grada i njegovo urbanističko planiranje tema je koja i te kako zanima Novosađane, ali je njihovo učešće u planiranju razvoja grada i potreba građana svedeno skoro pa na nulu. Kako je zaključeno na "Istinomer forumu" u utorak u Radio kafeu, kojem je prisustvovao velik broj građana, javlja se sve jača potreba da građani pritiskaju nadležne da donose odluke koje su u javnom, a ne u privatnom interesu.
 
Poslednjih godinu dana, Novosađani su bili prinuđeni da svoje interese brane pred urbanističkim komisijama. Inicijative "Sačuvajmo Liman od betona", "Ne damo livadicu" i "Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine" samo su neke od grupa koje su građani oformili, kako bi sačuvali zelene površine i parkove od "betona", a u svom aktivizmu naišli su na velike kritike čelnika gradske vlasti. Pre svega, inicijative su osetile kako je teško dopreti do gradskih urbanista i sastavljača urbanističkih planova, kako je praktično nemoguće dati argumentovanu primedbu na planove bez pomoći advokata i drugih stručnjaka, kako se planovi mahom kroje prema željama investitora, ali i kako je obesmišljen svaki kontakt odbornika u Skupštini grada, koji načelno "brane" interese građana u ovom telu.
 
Predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović poručio je prisutnima na tribini "Istinomera" da je u Novom Sadu na snazi "tržište kapitalizma", ali ono za koje ni struka, a ni građani nisu bili spremni. On je naglasio da se Novi Sad pretvorio u "servis za investitore", u kojem vlada takozvani investitorski urbanizam. 
 
"Investiranje u grad nije loše ili nužno pogrešno, ali je kod nas problem u tome što ne postoji sistemski okvir koji će investiranje usmeriti u pravcu zadovoljavanja građanskih potreba i stvaranja nekog kapitala - ne ekstra, dodatnog kapitala. Naš ključni problem je u tome što nismo uspostavili ili ne postoje kolektivni i zaštitni sistemi koji bi na adekvatan način artikulisali interes i građana i investitora. Tada bi postojala prava strategija kako se grad razvija, a trenutno na snazi imamo samo formalne strategije. Planovi se danas, pritom, menjaju lako i veoma brzo, za potrebe samo pojedinih objekata, što je neprihvatljivo i ciljani, a ne javni interes", objasnio je Jović.
 
 
Predstavnike građanske inicijative "Sačuvamo Liman od betona" čak je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević nazvao partijskim aktivistima. On ih je javno optužio da se "kriju iza Demokratske stranke i Đilasa", iako su se građani jasno ogradili od političara. Predstavnica ove inicijative Biljana Simonović poručila je da je samo nastajanje ovakvih građanskih inicijativa dokaz da su ljudi i te kako zainteresovani za urbanističke planove, ali da se niko od nadležnih, planera i urbanista, pa ni odbornika, nije potrudio da ih upozna sa pravima, pravilima i procedurama, kako bi mogli da se uključe u rasprave, u skladu sa zakonom. Naprotiv - participacija građana je samo otežana.
 
"Svaki dijalog o urbanističkim planovima potrebno je otvoriti mnogo ranije i približiti ga građanima, kako bi i oni mogli da daju svoje mišljenje. Gde god da se obratite, vrata su vam uglavnom zatvorena, a mi smo samo želeli da zaštitimo naše zelene površine, parkinge, igralište i stabla koja su nam veoma značajna. Kad dođete da iskažete svoj stav na nekoj javnoj raspravi, tad je već kasno, jer su odluke već donete i tad ste dovedeni pred svršen čin. Ne smatram da su građani i komisije kojima se obraćaju neprijatelji, dve zaraćene strane - samo treba probleme rešavati kroz dijalog", navela je Biljana Simonović.
 
 
Predstavnik inicijative "Ne damo livadicu" Dejan Radosavljević poručio je su stanari Rotkvarije, u nameri da sačuvaju zelenu površinu na uglu Jovana Subotića i Kisačke ulice, iskoristili sve zakonske mogućnosti za delovanje. Ti mehanizmi su isti decenijama unazad, bez jasnih unapređenja, a čak nisu ni delotvorni. 
 
"Od same pojave plana, javnog uvida, tražili smo službenim putem zbor građana u mesnoj zajednici, što je potpuno regularna forma, ali se svaka instanca koja je morala da reaguje oglušila. Čak nas je i predsednik Skupštine grada ignorisao, što je direktno kršenje Statuta grada. Rekao je da se bavimo politizacijom - i to je tačno, jer je kriminalna politička struktura sa investitorima preuzela sve i ne obazire se na zakonski dozvoljene mehanizme koje građani koriste. Zato imate politiku", naveo je Radosavljević.
 
 
S druge strane, Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku smatra da je u Novom Sadu gradnja partizovana, a ne politizovana. On napominje da se gase institucije političkog odlučivanja - lokalne samouprave, a situacija će biti još gora kad se izmeni Statut grada. "Živimo u investitorskim aranžmanima, u kojima ljudi na javnim raspravama dolaze zaista vrlo spremni da odbrane svoje sredine, ali ih uvek sačeka odgovor da 'grad mora da se razvija' i da su oni protiv razvoja, jer su digli glas protiv privatnih interesa", poručio je Gajić.
 
 
Slobodan Jović je dodao da je u Novom Sadu na delu "igrokaz institucija" i poretka jer se građani na sednicama komisija za planove i raspravama sve češće susreću sa političarima, a ne sa nezavisnim stručnjacima. On je dodao da u JP "Urbanizam" i nadležnoj Gradskoj upravi za urbanizam rade vrlo stručni ljudi koji žele da se zadovolji javni interes, ali je njihov uticaj ograničen.
 
"Kao struka, mi moramo da insistiramo da u tim komisijama sede što stručniji ljudi i da vršimo pritisak na svakom koraku, od početnih faza planiranja, da se donose dobre odluke, uz široki konsenzus i poštovanje zakona. Građanske inicijative su odličan mehanizam, treba da budu još jače i na taj način zaista će stvari moći da se unaprede u interesu Novosađana", rekao je Jović.
 
Dejan Radosavljević iz inicijative "Ne damo livadicu" rekao je da u komisijama za odlučivanje mahom sede ljudi iz partija na vlasti, koji imaju svoje privatne firme i biroe koje dobijaju poslove na tenderima.
 
"Član komisije ima firmu koja je dobila projekat budućeg uređenja celog centra Novog Sada i to je potpuni cirkus. Kad kažete nezavisna komisija - očekujem ljude od integriteta, istraživače sa fakulteta, a ne da to bude arhitekta koji dve ili tri decenije pliva u mulju koji su stvorili investitori i država. To je sramota", poručio je Radosavljević. 
 
Spens jeste neuspešan šoping mol - jer i nije šoping mol
 
Predsednik DANS-a smatra da ne treba biti stručan da bi se shvatilo da će otvaranje ogromnog tržnog centra između Spensa i Merkatora - Promenade, loše uticati na poslovanje Spensa. To je, kako kaže, samo zdrava logika. 
 
"Na snazi je zamena teza. Spens jeste loš šoping mol jer je Spens građen kao društveno-sportski centar, a ne kao šoping mol. Spens svoju funkciju kao sportskog centra i dan-danas obavlja na veoma zadovoljavajući način - to što 'Vojvodina' ne igra velike međunarodne utakmice je drugo pitanje, ali koliko samo dece i ljudi dnevno posećuje Spens? Ta cifra je sasvim adekvatna. Postoji potreba da se otvori tema Spensa, ali mi prvo rušimo objekat, pa onda smenjujemo menadžment. O ovakvim stvarima se ne priča tako što neko izađe na konferenciju pred novinare i kaže da je, na osnovu nekih podataka, zaključio da objekti treba da se ruše", naveo je Jović.
 
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Paja i Jare
    21.02.2019 19:05
    G.U.Z.I
    Gradska Uprava Za Izgradnju.to je uprava koja vam zagorča život i to onako bez ikakve osnove ,valjda zato što nisu više ZIG nego su GUZI i donesu samo tako rešenje da na Futoškoj 81 sruše kapijui naprave prolaz i svim stanarima zagorčaju život pod izgovorom da kapija ne postoji i da je tu uvek bio prolaz nikoga od stanara nisu obavestili kakve namere imaju nego jednostavno pozvali i rekli i pitali samo oćemo mi da sklonimo kapiju ili ONI e pa gospodo iz GUZI da znate ta kapija postoji bezmalo 100 godina ja tamo živim 49 godina i uvek je bilo kapije te kuće su pravljene 1922 godine i pripadale su Mađarskoj banci koja ih je sagradila za svoje činovnike a ako smo divlji zapad onda nam svaka čast očito da neko u upravi nema pojma ...izađite na teren gospodo pa se uverite sami ,ista takva kapija postoji na br 85 pa pogledajte malo ili koji to političar ima kuću u Ruđera Boškovića pa mu treba prolaz.kako će te obezbediti stanare od noćnih šetača odnosno narkomana i pijanica koji će sa zavlačiti u takvim mračnim prolazima svaka vam čast onda i na br 85 otvorite prolaz ,nekome će te uzeti a nekom dati kako to i šta je to.
  • Inspektor Višekruna
    21.02.2019 08:02
    Ma koliko nekom zabrana gradnje deluje preterano, kao čovek koji je pre više od dve decenije imao prvi kontakt sa građevinskom mafijom, tvrdim da ako se ostave bilo koja vrata odškrinuta građevinci će naći način da se provuku. Za neverovati je kako se maštovito provlače kroz rupe u zakonima i podzakonskim aktima naročito.
    Ako neko predloži zabranu gradnje, od ekstremno desnog do ekstremno levog, ima moj glas na lokalnim izborima.
    Loša kulturna politika, ne ostavlja tako trajne posledice kao loša urbanistička, zapamtite to.
  • Caca
    21.02.2019 07:49
    Dzungla i zakon jaceg, nista drugo. Za njih su teme ocuvanje zdravlja, ocuvanje prirode i sl. nepostojece. Ljudi prosto nemaju svest o tome. Jedino dokle dobacuju je materijalna korist. Drustveno odgovorno ponasanje-pa ne znaju ni sta znaci pojam a kamo li da ga imaju.
  • paaa
    21.02.2019 07:37
    Malo sam postidjena kad ovo čitam, jer sam mišljenja da smo nemoćni i da se ništa ne može učiniti da se spreči ili zaustavi potpuno propadanje, a evo neki čestit svet se ipak trudi i bori. DOduše, i dalje mislim da je sve izgubljeno i da nema spasa.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest