.jpg "Novi Sad trenutno najugroženiji grad u Vojvodini")
Na osnovu naredbe Kriznog štaba Grada Novog Sada od subote, 4. jula na svim pijačnim prostorima kao i vašarištu Najlon, obavezno je nošenje maske za posetioce, prodavce i zaposlene u JKP "Tržnica", saopštilo je to preduzeće.
Roditelji se žale da je nemoguće dobiti termin kod logopeda u Novom Sadu
Novosadski logopedi, psiholozi i defektolozi u državnim ustanovama prebukirani su poslom zbog sve više dece koja imaju neke razvojne probleme, što je dovelo i do dugih čekanja na tretmane i povećeg nezadovoljstva roditelja mališana.
.jpg "Roditelji se žale da je nemoguće dobiti termin kod logopeda u Novom Sadu")
Foto: 021.rs
Rani razvoj sve je bitnija tema u društvu - nauka je potvrdila značaj ranih početaka rada sa decom, a problemi koji se javljaju u psihomotornom razvoju i/ili govoru posao su za logopede, psihologe i defektologe. U Novom Sadu i okolini sve je više dece sa ovim problemima, što stručnjaci pripisuju prezaposlenim roditeljima i prevelikom uplivu tehnologije u odrastanje mališana. Roditelji, s druge strane, smatraju da je neprihvatljivo da se nedeljama čeka na tretman kod stručnjaka.
Dve majke dece sa usporenim razvojem nedavno su kontaktirale 021, nezadovoljne činjenicom da su u državnim ustanovama tolike gužve. Zbog toga što treba da leče decu u državnoj ustanovi i nepoverenja u sistem, tražile su da ostanu anonimne.
Svima su puna usta ranog razvoja, a nemoguće dobiti termin
"Moja ćerka ima tri godine i ne govori. Kad je imala godinu i po, ukazivali smo pedijatru da dete ne hoda i ne govori, ali pedijatar nije bio zabrinut. Sami smo vodili dete kod raznih stručnjaka, pa i kod neurologa, a razni specijalisti su se čudili zbog čega nas pedijatar nije uputio. U međuvremenu, ćerka je prohodala, ali uz veliku asistenciju. Od interresorne komisije dobili smo još u aprilu mišljenje da su detetu potrebni tretmani kod logopeda i psihologa, a još uvek čekamo da oni počnu - u ŠOSO 'Milan Petrović' je ogromna gužva, kao i u Razvojnom savetovalištu u Domu zdravlja", priča jedna majka za 021.
Ona dodaje da će kod logopeda i psihologa u Domu zdravlja moći da prime njenu ćerku najviše dva puta mesečno, dok je detetu potrebno da sa stručnjacima radi mnogo redovnije.
"Nema ko da nam radi sa decom u tom periodu kad je najbitnije. Gura se priča o ranom razvoju, a u ustanovama koje plaćamo ne možete da budete primljeni na vreme, u međuvremenu dete nazaduje. Svi nas guraju da idemo privatno, u tom sektoru cveta biznis i ima termina, ali svi drže cene koje retko ko može da plati. Kod većine logopeda je 45 minuta 1.500 dinara, sat vremena je oko 1.800 dinara, a mi smo primorani da idemo privatno jer ne možemo da gubimo vreme", priča ova Novosađanka.
Zakazivala sam preko vezine veze
"Naš problem je počeo posle prve godine jer smo primetili da dete ne brblja. Analizirali smo, preispitivali se, govorili su nam svi da je još mala. Sve to mora da probudi malu brigu kod roditelja. Poslati smo u razvojno savetovalište na našu inicijativu. Tu naš put kreće. Gotovo većinu pregleda smo morali da obavljamo privatno. Ređale su se kontrole na dva, tri, šest meseci i samo dugački razgovori između nas roditelja i njih lekara. Tako smo dospeli do pune tri godine s dijagnozom i sumnjom da možda dete ne čuje, posle odstranjivanja trećeg krajnika ipak su utvrdili da čuje, ali su rekli da ne znaju što i dalje ne priča. Iza sebe imamo godinu i po dana privatnih sesija kod logopeda i defektoga šest puta nedeljno. Dete ide u vrtić - privatni, jer u državnom nema mesta. A ono na šta imamo pravo, a to su časovi kod logopeda i defektologa u servisnom centru 'Milan Petrović' čekamo već godinu dana", priča majka drugog deteta sa problemima, koja ne zna kome da se obrati.
Ona se pita da li stvarno na pregled kod neurologa i drugih stručnjaka treba da se čeka po godinu dana ili traži veza.
"Situacija koja je jako sveža je da već mesecima pedijatar ne može da nađe termin za neurologa i zakaže nam kontrolu. Prvi pregled sam preko vezine veze zakazala pošto nismo mogli da nađemo termin po redovnoj proceduri. Gde je sad neko (i ko je to) ko treba da nam pomogne? Kome se žaliti? Deficit je logopeda i defektologa u servisnom centru, nema dovoljno mesta u vrtićima, termini za preglede kod lekara se čekaju godinama. Za sve se čeka, a dragoceno vreme prolazi, džepovi postaju prazni, a mi želimo samo to dete da učinimo spremnim za ovaj surovi svet", kaže naša druga sagovornica.
Deficit postoji, ali...
U ŠOSO "Milan Petrović", koja ima servisni centar za rad sa decom, navode da se pomoć pruža na osnovu raspoloživih kadrovskih kapaciteta, u skladu sa važećim pravilnikom i standardima koji on propisuje. Kažu da je za pružanje dodatne podrške u obrazovanju zaposleno 43 defektologa, a sa predškolcima uzrasta od četiri do šest godina radi 16 defektologa.
Kad je reč o listama čekanja, 18 učenika čeka tretman kod defektologa, njih 33 čeka kod logopeda, u pripremno-predškolskom programu defektologa čeka 11 dece, a kod logopeda 23 dece. Kad je reč o predškolcima koji su uzrasta od četiri do šest godina i u vrtićima, tretmane kod defektologa čeka 24 dece, a kod logopeda 47.
Sveukupno, 580 dece - od četvorogodišnjaka do srednjoškolaca, ide na tretmane kod logopeda i defektologa u servisnom centru ŠOSO "Milan Petrović".
Sve je više dece sa izvesnim poteškoćama u razvoju, a dnevno se radi sa 50-60 dece i to jeste iznad kapaciteta, kaže za 021 psihološkinja Suzana Lalović Zekić iz Razvojnog savetovališta Doma zdravlja. Kako kaže, činjenica je da u njihovom timu postoje samo jedan defektolog i jedan logoped.
"Nekako se snalazimo. Međutim, suština rane intervencije je u tome da je težište zapravo pomereno sa deteta na roditelja. Suština je obučiti roditelja da kroz adekvatne i ciljane aktivnosti pravilno podstiče razvoj. Priča o ranoj intervenciji u inostranstvu ide ka tretmanima u okruženju - da edukujete roditelje i da krenete sa kontrolama, napravite dugoročan cilj i kratkoročni cilj i obučite roditelja kako da taj kratkoročni cilj savlada. U međuvremenu, roditelji čekaju tretmane u 'Milan Petrović' ili ovde, ali dobiju zadatak šta da rade kod kuće. Mi tu imamo drugi problem - roditelji se što zbog prezaposlenosti što zbog stilova života sve manje bave svojom decom", navodi za 021 Lalović Zekić.
Kako naglašava, u savetovalište dolaze deca koja su po nekoliko sati dnevno pred ekranima televizora.
"Dobro obučen roditelj može puno toga da odradi kod kuće. Ovde dođe da dobije savet, u međuvremenu dobije tretmane i kod logopeda i kod defektologa. Nije ovo urgentna medicina, niko ne krvari. Trudimo se da radimo svoj posao sa onim sa čime raspolažemo - šta da rade oni koji uopšte nemaju razvojno savetovalište, u manjem gradu?", pita psiholog Suzana Lalović Zekić.
Na pitanje koliko dugo traju tretmani sa stručnjacima, kaže da se kod psihologa radi sat vremena, a sa defektologom i logopedom pola sata. Logopedi sada, kaže, rade i grupno sa decom, a niko ne predlaže da se ide privatno - niti se to sme predlagati.
Kako zaključuje, ovakve probleme imaju i razvijene države.
"Nekad smo i mi nestrpljivi. I u Švedskoj je ovako služba organizovana, imaju ekvivalent razvojnom savetovalištu i privatni sektor, a čeka se otprilike šest meseci i niko ne pravi problem", kaže psihološkinja Suzana Lalović Zekić.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg "Broj posetilaca Štranda ograničen na 14.400, fizička distanca i tokom boravka u vodi")
.jpg "Gradonačelnik osudio rasistički ispad doktorke: Bilo me je sramota, molimo studentkinju da ostane u Novom Sadu")
.jpg "Zakazivanje pregleda za lekarska uverenja moguće od ponedeljka")
.jpg "Institut za javno zdravlje dao nekoliko preporuka u borbi protiv korone")
Samo privatno, Bajo moj....
Nemojte dati detetu mobilni i računar pa će pričati sa roditeljima, bratom, sestrom, drugovima, drugaricama,... Ovako nemaju potrebu da govore, nego samo da kucaju.
Da smatram!!!
Jedan od onih koji je sve redom uradio. Zavrsio skole, video sveta, posao nasao posteno. Da li mi se posrecilo? Mozda. Ko zna? Mozda karma. Sudbina.
Da li sam birao da ostanem ovde?
Jesam. U ovoj banana drzavi.
Sto?
Pa mozda zato sto postoje emocije, empatija, povezanost s ljudima. Savest. Samokriticnost.
Da li mislim da je lose sto grickam kokice s detetom dok drugi prave protest?
Mozda jeste mozda nije. Sopstveni izbor.
A da li mislim da kao roditelj deteta koji ima problem treba da obavljam posao lekara?
Ne, ne mislim. Oni su se skolovali za nesto, zakon i eticnost bi trebalo da im propisuju duznost i obavezu da roditelju kazu istinu, da ga usmere, da pokazu empatiju i saosecajnost. Daju savet. Nadju termin.
A ne da zalupe vrata pred nosom.
Sto onda nismo ko ostale drzave? Placas osigiranje pa za to sto si platio toliko dobijes. Sta dobijes od drzavnog zdravstva? Sipak!
Da li sam izlazio na izbore i zeleo da menjam okolinu?
Jesam. A sto?
Pa nisam siguran - sigurno ne da bi sad moje dete gledalo Zadrugu i ostalu gospodu gosn predsednika.
Ideali generacija su nestali. To ne postoji.
Da bi promenili drustvo ajde prvo da promenimo sebe. Lako je napadati jer je napad najbolja odbrana.
Ove zene i roditelji ne napadaju ne kukaju ne bleje po internetu, one konstatuju, one se bore za sebe i drustvo u kom ce ta deca odrastati.
Mi smo izgubljeni. Nama vise nema pomoci.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.