Menu 021

"Očevi slobode" dobili najviše novca na pokrajinskom konkursu, 25 miliona za film o Miletiću

Film "Očevi slobode" dobio je najviše novca na pokrajinskom konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti filmske umetnosti, pa će za snimanje ovog ostvarenja iz vojvođanskog budžeta biti izdvojeno 25 miliona dinara.
Novi Sad 10.12.2019. | 10:55 > 14:21
Foto: 021.rs
Dugometražni film koji se snima u režiji Darka Bajića, po scenariju Milovana Vitezovića, i u produkciji Lazara Ristovskog, već je mogao da se pohvali velikom podrškom institucija i lokalnih samouprava u Srbiji. Podršku Pokrajinske vlade tvorci "Očeva slobode" isticali su od početka, a Lazar Ristovski se tokom snimanja u Novom Sadu zahvalio i predsedniku Pokrajiniske vlade Igoru Miroviću, rekavši da je on inicirao ovaj projekat, zbog čega ovakav ishod konkursa ne čudi mnogo.
 
Pokrajinski sekretarijat za kulturu raspisao je konkurs za sufinansiranje projekata iz oblasti filmske umetnosti, za šta je opredelio 40 miliona dinara, od čega je 35 miliona dinara bilo namenjeno za subvencije privatnim preduzećima, dok je ostalih pet miliona bilo usmereno ka neprofitnim institucijama.
 
Kao i u slučaju konkursa u Novom Sadu, kada je gotovo sav novac pripao upravo "Očevima slobode", tako je i na pokrajinskom nivou najveći deo novca namenjen upravo za snimanje ovog igranog filma, kojem je već dat predznak "nacionalnog značaja". Od 35 miliona za privatna preduzeća, 25 je pripalo "Košutnjak filmu" za "Očeve slobode", dok je sa 10 miliona dinara potpomognut "Contrast studios" za dokumentarno-igrani serijal "Srpski junaci srednjeg veka".
 
Kada je u pitanju podrška neprofitnim organizacijama za snimanje filmova, komisija je novac raspodelila za tri projekta. Najviše novca, tri miliona, dobio je Srednjoevropski kulturni centar za kratki igrani film "Porajmos" u režiji Gorčina Stojanovića. Sa po milion dinara podržani su Udruženje "Otadžbinski pokret - dok žive Krajišnici živeće i Krajina" za dokumentarac "Međ' narodom i međ' snom" Nikole Lorencina, te udruženje građana "Ekologija, nauka, umetnost" za dokumentarni film "Skriveni grad" grupe autora.
 
Na konkurs Pokrajinskog sekretarijata za kulturu stigle su 54 prijave, od čega 14 nije ispunjavalo formalno-pravne uslove propisane konkursom. Tročlana komisija je razmotrila 40 prijava i na kraju se odlučila za pet projekata koji će dobiti finansijsku podršku. 
 
Međutim, sekretarijat, za sada, nije objavio i obrazloženje komisije zbog čega su određena ostvarenja u nastanku dobila podršku iz pokrajinskog budžeta, odnosno zbog čega 35 ostalih nisu. Obrazloženje će, verovatno, biti objavljeno nakon isteka roka za žalbu, prilikom objavljivanja izveštaja o konkursu. 
 
"Očevi slobode" privukli su pažnju javnosti nakon što je 021.rs objavio da je firma "Zillion film", čiji je direktor proslavljeni glumac Lazar Ristovski, za ovo ostvarenje dobila 10 miliona, od 12,25 miliona koliko se delilo privatnim preduzećima na konkursu Gradske uprave za kulturu Novog Sada. Odnosno, beogradsko preduzeće dobilo je 50 puta više od gotovo svakog projekta ponaosob, a čiji su realizatori bili mahom novosadski filmski stvaraoci.
 
Novosadska komisija je u naknadno objavljenim obrazloženjima navela da će projekat o Svetozaru Miletiću rasvetliti "život i delo ovog velikog čoveka i to približiti današnjoj generaciji", kao i da "afirmacija istorijskog lika koji je vezan za Novi Sad, doprinosi i strateškom razvoju kulturne slike grada".
 
Ovo je izazvalo reakcije nekoliko filmskih umetnika iz Novog Sada, koji su naveli da je sam konkurs bio namenjen upravo "Očevima slobode", te da je nemoguće da su svi ostali projekti vrednovani jednako, iako se radi o različitim filmskim žanrovima. Na to se osvrnuo i sam Ristovski, rekavši da je ovo film o Novom Sadu i da "uvek postoje oni koji ne shvataju suštinu potrebe snimanja istorijskih filmova".
 
"Ja sam imao to veliko iskustvo s 'Kraljem Petrom', tim velikim filmom i serijom, i tamo je bilo disonantnih glasova, tako ima i ovde, ali prosto to spada nekako u naš folklor i ne pridajem tome veliku važnost. Onaj koji ne shvata važnost ovog trenutka kada snimamo film o Svetozaru Miletiću, on ne poštuje ni sam sebe i to je ono što mene stvarno čudi", kazao je Ristovski.
 
Lazar Ristovski bio je meta kritika dela javnosti jer je podržao Aleksandra Vučića u predsedničkoj kampanji 2017. godine, kada je i njegov film "Kralj Petar Prvi" dobio milionsku podršku od Filmskog centra Srbije, a pažnju javnosti je privukao i slučaj izdvajanja budžetskog novca za kupovinu karata za projekciju igranog ostvarenja, iako ono još nije bilo u bioskopskoj distribuciji. 
 
Ristovski je nedavno izjavio kako bi trebalo da se napravi nastavak filma "Kralj Petar Prvi", kako bi se zaokružila priča o pobedi srpske i savezničke vojske u Prvom svetskom ratu, te da bi iza takvog projekta trebalo da stane država, navodeći da su film na kraju završili izdvajanjem sopstvenog novca, jer je bilo u pitanju skupo ostvarenje.
 
U međuvremenu, snimanje "Očeva slobode" nastavlja se na nekoliko lokacija u Vojvodini. Film koji prati priču o Svetozaru Miletiću i borbu naroda u Vojvodini za prisajedinjenje sa Srbijom, trebalo bi da bude premijerno prikazan u maju naredne godine.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • PETAR MITROVIC
    11.12.2019 11:00
    trt
    pa kad su ga naselili ličani i bosanci 1914 i 1945 i tad je sarajevo bilo veće od ove palanke i ne samo veće nego je 100 godina pre novog sada imalo tekuću vodu...
    a vi...deda ličan ili bosanac ?
  • Trt
    11.12.2019 09:55
    @PETAR MITROVIC

    Jeste, Novi Sad je bio mala i neugledna varošica - zamisli onda koliko ste vi us*ali i s*ebali svoje grandiozne metropole poput Knina, Banjaluke i Sarajeva kad vas je put naneo u ovu 'varošicu'.
  • PETAR MITROVIC
    10.12.2019 21:06
    ču odela ču asvalta
    još će biti da je novi sad bio neki grad a zaboravlja se namerno da je bio manji od subotice po svim merilima da se razvio tek nakon 1945 i da je vodovod dobio tek 1964 godine.
    ajmo novosadisti malo plača nad nekdašnjom varoši i nad marijom terezijom sa sve kočijama
  • @Stole
    10.12.2019 20:30
    Nemojte biti ljuti Jugoslave .

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest