"Ambiciozne sam podržavao, a one koji su, bar na početku, bili na neki način uzdržani, bojažljivi i neiskusni, hrabrio. Priznajem, voleo bih da su svi bili članovi Saveza komunista, ali sam više držao do njihovih sposobnosti. Od oko 1.000 uposlenih u raznim skupštinskim službama, ne znam da li je više od 10 procenata imalo partijsku knjižicu. Povremeno bih okupio svoj uži tim, njih dvadesetak, pa podsećao da mi jesmo vlast nad svim resursima, ali da ne vladamo, već da služimo građanima. Od njih sam očekivao da to prenose i svojim saradnicima", pisao je u knjizi "Moje novosadske i druge godine" Jova Dejanović, gradonačelnik Novog Sada 1974. do 1982. godine, tokom kojih se grad dosta razvio i tokom kojih su nastali neki od gradskih toponima.
Dejanović je prešao put od sela Velebit, preko fašističkih logora Šarvar i Hersing, do mesta prvog čoveka Novog Sada. Taj uzbudljivi život prikazan je izložbom "Novo lice Novog Sada - priče iz Legata Jovana Dejanovića", koja prikazuje i jednu epohu razvoja Novog Sada.
Iako sami autori izložbe, Vojislav Martinov i Dejan Bolorin, ukazuju na to da je naivno, a možda i prepotentno, svesti čitavu jednu epohu u istorijskom razvoju nekog grada na ime čoveka koji je u datom periodu obavljao funkciju "prvog građanina", sklonost ka tome postoji možda i zbog toga što neke ličnosti na najbolji način otelovljuju sve ono što nazivamo "duhom epohe".
Kako primećuju u predgovoru za katalog o izložbi, Novim Sadom je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih vladao duh entuzijazma, prosperiteta, razvoja, duh uspona u jugoslovenskim, ali i međunarodnim okvirima. Lice koje je ostalo u svesti građana, primećuju autori, kao odraz tog vremena uspona, jeste lice gradonačelnika Jovana Dejanovića.
Izložba je rezultat odluke Jovana Dejanovića da materijal koji je skupljao tokom čitavog života, od govora, pisama, telegrama, pa do gradske dokumentacije, preda Arhivu Novog Sada, nakon čega je stvoren Legat Jovana Dejanovića, koji čine predmeti i dokumenti u vezi sa Dejanovićem, ali i objektima koji su građeni u vreme njegovog upravljanja. Legat sadrži više od 2.000 predmeta, a u holu SNP-a predstavljen je delić onoga što je Dejanović ostavio Novosađanima.
"Jovan Dejanović nam je poveo mnoge stvari, u vezi sa njegovom ličnom istorijom i biografijom, ali i u vezi sa istorijom Novog Sada u periodu od 1974. do 1982. godine. Prilikom odabira tema onoga šta ćemo prikazati, vodili smo se onim što se vidi na površini, odnosno onoga što se tiče novog izgleda novog lica Novog Sada koje je tada nastalo. Naravno da je iza svega toga postojao čitav splet različitih dubljih infrastrukturnih projekata koji su prethodili onome do čega će dovesti ta 'eksplozija' sedamdesetih. Vodili smo se vidljivim markerima koje možemo i danas da vidimo po gradu", objasnio je jedan od autora izložbe i kustos Muzeja Vojvodine Vojislav Martinov.
Kako je dodao, izložba je samo pokušaj da se javnosti prezentuje deo fotografija, predmeta i dokumenata dobijenih od Jove Dejanovića, a rezultat je i želje da se povežu sa epohom poznog socijalističkog modernizma, koja se tek u poslednjih nekoliko godina valorizuje u stručnoj, kulturnoj i naučnoj javnosti.
"Jovan Dejanović svakako nije jedini zaslužan za promene koje su karakterisale razvoj grada, niti je on sam to ikada tvrdio. On je samo bio prava osoba, na pravom mestu i u pravo vreme. On jeste bio i lice grada i sam doprinosivši njegovoj prepoznatljivosti u regionalnim i svetskim okvirima", zaključio je Martinov.
Za vreme Jovana Dejanovića izgrađeni su Most slobode, zgrada Srpskog narodnog pozorišta, Spens, nekoliko predškolskih ustanova i osnovnih škola, kao što su "Prva vojvođanska brigada" i "Jovan Popović", započeta je izgradnja Novog naselja, podignuti su novi stambeni blokovi na Limanu, centar Novog Sada je postao pešačka zona, a industrija u gradu je bila na svom vrhuncu.
Osim što je prepoznat po upravljanju Novim Sadom, Dejanović je bio i istaknuti sportski radnik. U periodu dok je bio gradonačelnik, odlučeno je da će Novi Sad biti domaćin 36. Svetskog prvenstva u stonom tenisu, a upravo ovaj događaj bio je povod da se izgradi objekat Spensa. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja, od Februarske i Oktobarske nagrade Grada Novog Sada, do francuskog odlikovanja Legije časti.
Jovan Dejanović je preminuo 1. juna 2019. godine.
.jpg "MUP demantuje snimak sa društvenih mreža: Državljani BiH se ne prijavljuju na adrese u Novom Sadu")
.jpg "Kreni-Promeni: Danilo Babić kandidat za gradonačelnika Novog Sada")
_nasl.jpg "Detalji o klizištu u Kameničkom parku: Zgrade deo problema, za opasnost se znalo i ranije")
.jpg "Juhas, novi predsednik Skupštine Vojvodine: Pokrajinska vlada najverovatnije do 9. maja")
.jpg)
Komentari 8
Марина
dijasporac
Nemam pojma kako su se osecali tadasnji novosadjanii u mojim godinama, da li su bili bez nade u bolje sutra, da li im je smetala jedna partija na vlasti, nesloboda medija, dozivotni predsednik ali znam da danasnji novosadjanin lako moze da sazna sta se desava u Berlinu i da jos lakse ode tamo nego njegov sugradjanin iz proslosti.
Jovo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar