FOTO, VIDEO: Obeleženo 78 godina od fašističke Racije 1942.

Obeležavanju godišnjice prisustvovali su predstavnici Grada, Pokrajine, ambasada Izraela i Mađarske, Jevrejske i Romske zajednice, SPC-a, Vojske Srbije i drugi. Govorio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, a verske obrede i govore održali su episkop Irinej i rabin Isak Asiel.

Gradonačelnik je naveo da ovaj zločin ne treba zaboraviti.

"Ovo je mesto na kojem se susreću bol i vera. Bol koja ne prolazi, jer seća na hilјade nevinih života koje su ugasile mađarske okupacione snage. Ti životi ugrađeni su u temelјe slobode našeg grada i udahnuli su spokoj i mir u kojem mi danas živimo. Iako je ta sloboda građena na bolnim lekcijama, nikada ne smemo izgubiti veru u lјudsko dobro i plemenitost i veru u to da nam neće umaći ni jedan trenutak u kojem ćemo moći da pokažemo razumevanje, dobrotu, empatiju, u kojem ćemo pokazati da smo lјudi. Nažalost, ne možemo da se vratimo kroz vreme, pa da danas umesto suza brojimo osmehe. Ne možemo ni da razumemo, jer nema razumevanja za zlo koje je ispisivalo jezive stranice ne samo istorije našeg grada, već istorije lјudskog roda, ali nikada ne smemo dozvoliti da zaboravimo", naglasio je Vučević.

Stranački skup ili sećanje na žrtve?

Dodajmo i da se obeležavanje godišnjica fašističke Racije sve više pretvara u političku predstavu, gde političke delegacije i sveštenici postaju najvažniji.

Kako se reporter 021.rs uverio, ovogodišnje obeležavanje je proteklo uz organizovan dolazak više stotina pristalica SNS-a, ali i ogradu koja je nekoliko desetina potomaka i preživele držala dalje od spomen kompleksa na Keju žrtava racije.

Pre samog početka, ispred sedišta SNS-a u Ilije Ognjanovića okupile su se stotine pristalica ove partije, koji su potom organizovano, predvođeni sa nekoliko direktora javnih preduzeća i drugih funkcionera, došli na Kej kod spomenika. Ova grupa je tu stajala sve vreme programa i činilo se da većinu njih ne zanima šta se dešava, jer su sve vreme pričali, pravili selfije, gledali okolo i čak u trenutku kada je gradonačelnik Miloš Vučević završio govor, nekoliko njih je počelo da tapše, ali su odmah prestali, verovatno uvidevši da su pogrešili.

Kada je program završen, pored ograde je ostalo više desetina potomaka žrtava kojima obezbeđenje nije dozvolilo da priđu, zapale sveće i polože cveće, dok nisu otišli svi političari i sveštenici.

U ograđeni deo pušteno je tek nekoliko najstarijih preživelih ili potomaka nastradalih u Raciji, a tek na insistiranje novinara i nekoliko prisutnih, obezbeđena je stolica za jednog od najstarijih građana, dok su ostali morali da sede na zidovima Keja.