Doktor Nemanja Višnjevac, specijalista ginekologije i akušerstva iz opšte bolnice sa porodilištem "Gea", kaže da se, kada je reč o prisustvu oca na porođaju, buduće mame mogu podeliti na dve grupe.
"Čini mi se da je podela na dve velike grupe sa jasnim stavovima - one koje kažu 'da, apsolutno' i one koje smatraju 'ne, nikako'. Polovina insistira na tome: 'Doktore da li može suprug da bude na porođaju?' Naravno. Dobrodošao je. Druga polovina ima drugačije razmišljanje - smatraju da je to ipak njihov intimni momenat, da oni jesu supružnici, partneri, ali se one osećaju komfornije ako partner nije tu. I to naravno treba poštovati. Postoji doduše i treća grupa žena koje jednostavno ni ne razmišljaju o tome, a kad im predočite tu mogućnost kažu da bi razmislile i mogu da prevagnu i na jednu i na drugu stranu. Njih je, međutim, značajno manje."
Što se tiče očeva, dodaje, slična je priča: "Međutim, čini mi se da ona grupa 'ja ne bih na porođaj' kod nas još uvek odnosi prevagu."
"Radim na takvom mestu, privatno porodilište je u pitanju, pa ljudi možda imaju slobodu da porazgovaraju o nekim stvarima o kojima nemate mogućnost u državnim porodilištima. Zbog individualnog pristupa imamo mogućnost za to i velikom delu pacijentkinja koje su bile na prirodnom porođaju izašli smo u susret i partneri su prisustvovali porođaju. Nemam preciznu statistiku, ali okvirno, tako je bilo na skoro svakom drugom porođaju", priča naš sagovornik.
Ističe da se pre porođaja obavezno mora porazgovarati sa ocem.
"Kao i kada su u pitanju porodilje, izuzetno je bitna komunikacija. Bitno je da upoznam i tog partnera i da razgovaram sa njim. Pored onog medicinskog dela - potrebnih briseva i analiza, samog ulaska u salu i kako se ko u sali ponaša, dogovorimo se i ono što je jako bitno, a to je da se otac potrudi da ne postane drugi pacijent, da ne moramo da mu nameštamo lakat ili šijemo glavu zato što je pao u nesvest i udario o nešto. Doduše i mi tu budemo malo diplomate i pored pacijentkinje postavimo stolicu i zamolimo partnera da ipak sedne. Za svaki slučaj, jer svi smo fokusirani na majku i na bebu."
Doktor Višnjevac navodi da do sada nisu imali situaciju da je neko pao u nesvest: "Dešavalo se da se neko malo zaljulja, pa odmah kaže: 'Ne, ne, dobro mi je'".
Prema njegovim rečima, neki očevi su i aktivnije učestvovali, tako što su presekli pupčanik.
"Gledamo ih tad u oči, hoće li znati. Krenu i pitanja 'pa kako ću', jer ne radite to svaki dan. Da ispričam i jednu anegdotu, nakon što je sa kontrole izašla porođena pacijentkinja čiji partner je presekao pupčanik, na pregled je došla jedna trudnica, pa sam iskoristio momenat u čekaonici i rekao njihovim partnerima da mogu da porazgovaraju i da budući tata čuje kakvo je to iskustvo. Posle ga pitam da li se i on odlučio da to uradi, a on odgovara: 'Sve sam čuo, mislim da sam teoriju savladao, ali bih praksu ipak ostavio za sledeći put'", priseća se doktor Višnjevac.
"U razgovoru pre porođaja kažem i da su oni tu da pruže podršku supruzi i da rade u timu sa nama da joj pomognemo da se porodi - da li će je zagrliti, držati za ruku, hrabriti to je na njima. U nekoliko slučajeva su tom podrškom bili od velike pomoći u nekim bitnim momentima. Drugačije je kad to ohrabrenje čujete od lekara, a drugačije od nekog vama bliskog", navodi naš sagovornik.
Te, naizgled male stvari su, ističe, u stvari veoma važne.
"Te, nazovimo ih sitnice, mada nisu uopšte sitnice, nešto su što može da vam oplemeni taj čin i da učini da se osećate kao centar univerzuma i baš onako kako treba."
Više informacija o opštoj bolnici sa porodilištem "Gea", koja se nalazi u Novom Sadu, na Telepu, možete naći na sajtu
OVDE.
Celu emisiju "Zdravi sat" u kojoj je gost bio doktor Višnjevac, a u kojoj je bilo reči i o korišćenju anestezije tokom porođaja, možete poslušati i na ovom mestu.
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
.jpg "Sutra u Novom Sadu hladno, tmurno i mokro")
.jpg "Javni čas danas kod spomenika")
