FOTO Kako izgleda nebriga: Špicerov dvorac postao "dvorac špriceva", obnova samo reč

Dvorac porodice Špicer u Beočin star je više od 120 godina, pod zaštitom je Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a već četvrt veka propada bez odgovarajuće reakcije nadležnih.
FOTO Kako izgleda nebriga: Špicerov dvorac postao "dvorac špriceva", obnova samo reč
Foto: 021.rs
Prema navodima arhitekata, Špicerov dvorac jedan je od najvećih "bisera arhitekture kitnjaste secesije u ovom delu Evrope".
 
Međutim, više od 25 godina potpuno je zapušten, gotov bez ikakve reakcije nadležnih institucija.
 
Ovo zdanje je odlukom Vlade Republike Srbije 1997. godine proglašeno za spomenik kulture i time je potpalo pod direktnu zaštitu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Po samom donošenju taksativno su navedene mere zaštite od kojih gotovo ni jedna nije sprovedena u delo. 
 
Umesto najavljene rekonstrukcije, dvorac postao deponija
 
Kada je gorepomenuta odluka Vlade Republike Srbije donesena, utvrđene su mere zaštite spomenika kulture kojima bi isti, kao i bašta koja ga okružuje, trebalo da budu zaštićeni od propadanja.
 
Neke od njih su: promena namene objekta u okviru kulturnih institucija tipa biblioteke ili muzičke škole, zadržavanje osnovnog izgleda objekta, obnavljanje građevinske opreme i zidne dekoracije prema postojećoj, uređenje parka koji okružuje objekat.
 
Sudeći prema stanju koje su reporteri 021.rs zatekli na terenu, više je nego jasno da je ovaj objekat umesto spomenika kulture zapravo postao odraz nekulture, kako građana koji isti godinama "čerupaju" i uništavaju, tako i nadležnih institucija koje se nisu pobrinule da do toga ne dođe.
 
Jelena Viktorova (Privatna arhiva)
 
Meštanka Beočina koja prikuplja podatke i radi na izradi prve monografije o Špicerovom dvorcu Jelena Viktorova, za 021.rs kaže da Zavod kao nadležna institucija nije predložio bilo kakvo rešenje, te je i to čekanje dovelo do problematične statike objekta. 
 
"Zavod za zaštitu spomenika kulture nedovoljno čini i o dvorcima se govori paušalno. Nisu izašli sa bilo kakvim konkretnim aktivnostima iako se građani Beočina još uvek nadaju da bi se nešto konačno moglo desiti po pitanju rekonstrukcije ovog dvorca. Statika objekta nedvosmisleno jeste problematična i da li je moguće i izvodljivo uraditi rekonstrukciju, o tome što pre mora da odluči struka. Plan za dalje mora da postoji", kaže Viktorova.
 
Ona dodaje i da je "užasna" količina smeća koja se oko dvorca i u njemu samom skuplja.
 
"Iako dvorac načelno nije u nadležnosti opštine, opet bi bilo dobro da se reši bar problem nagomilanog smeća i uređenja zelene površine u neposrednoj okolini dvorca, ovako nema smisla."
 
S obzirom na to da objekat od devedesetih nema namenu, stepenište, ukrasi, zidovi i drvena konstrukcija se urušavaju, pa je samim tim pre tri godine oko dvorca postavljena i tabla da je poseta istom zabranjena zbog opasnosti od urušavanja. Posle nekoliko meseci ograda je u potpunosti uništena, a u samom dvorcu, osim mnogobrojnih posetilaca koji dolaze iz svih krajeva Srbije, svakodnevno se skupljaju i zavisnici koji za sobom ostavljaju špriceve.
 
 
Spomenka Krečković iz Beočina, čiji stan gleda direktno na dvorac, kaže da propadanje dvorca počinje od trenutka kada je proglašen spomenikom kulture. 
 
"Od 1997. godine počinje totalno propadanje dvorca. Sve što se moglo prodati od ukrasa, žice za struju, vajarski radovi, sve je odneseno. Okuplja se mnogo zavisnika, pogotovo noću je posećenost velika. Takođe posećenost građana izvan Beočina je velika. Dvorac je pun flašica, metadona i špriceva i svakojakog smeća, tako da je totalna nemarnost i urušavanje nešto što danas obeležava ovaj dvorac", priča Krečković za 021.rs.
 
Ona dodaje i da je ograda oko dvorca pokidana, te i da je nemarnost prisutna sa svih strana.
 
Načelnik opštinske uprave Beočina Sekula Petrović navodi za 021.rs da je Opština Beočin u nekoliko navrata postavljala kapiju i ogradu oko dvorca, ali bi ona svaki put bila uništena.
 
"Više puta smo se obraćali Direkciji za imovinu Republike Srbije, ukazivali na ovaj problem i tražili da se preduzmu određene mere, ali odgovor nismo dobili. Imajući u vidu da je primećeno da sve više turista dolazi u obilazak dvorca, planirano je da građevinski inspektor Odeljenja za inspekcijske poslove, urbanizam i zaštitu životne sredine u narednom periodu izvrši vanrednu kontrolu, navodi Petrović i dodaje da bi posle kontrole inspektor trebalo da naloži Direkciji da preduzme zakonom propisane mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti.
 
Što se tiče očuvanja samog dvorca, jedino su 2016. godine pokrenuti radovi kako bi se sprečilo dalje propadanje dvorca. Ovi radovi odnosili su se isključivo na krovnu konstrukciju dvorca, a tom prilikom je, kaže naša sagovornica Jelena Viktorova, krov praktično demontiran i na tome je ostalo.

Opštinska komisija Beočina za sprovođenje postupaka davanja u zakup objekata 2014. godine raspisala je javni poziv za zakup dvorca u Beočinu. Opština ga je davala u zakup na 50 godina, ali nije poznat ishod ovog javnog poziva.
 
Na pitanja 021.rs o tome zašto je dozvoljeno da dvorac propadne, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture nisu dali odgovore.
 
Špicerov dvorac kao "biser secesije"
 
Ovo zdanje staro 123 godine, danas je tek bleda senka sjaja i raskoši kojim se Beočin nekada dičio, ali čak i u ovom stanju ono danas pleni pažnju brojnih posetilaca koji ga obilaze u potrazi za nečim novim, inspirativnim i lepim.
 
Sagrađen je 1898. godine kao rezidencijalno zdanje za potrebe porodice Edvarda Edea Špicera, bogatog jevrejskog veleposednika koji je uz barona Henrika Orenštajna i Semjuela Redliha bio vlasnik beočinske fabrike cementa i začetnik industrijalizacije i urbanog razvoja Beočina.
 
Arhitekta koji je projektovao dvorac je Ignjac Alpar, učenik slavnog Imrea Štajndla, arhitekte koji je projektovao zgradu parlamenta u Budimpešti. Dvorac je sagrađen od kvalitetnog cementa, koji je i danas zaštitni znak Beočina. 
 
Kako navodi Jelena Viktorova dvorac je skladna i maštovita mešavina stilova sa elementima renesanse, gotike, romanike i baroka koji su vešto ali diskretno prošarani tada sve popularnijim pravcem art nove i secesije. 
 
"Špicerovo zdanje ukrašava i veliki broj veoma neobičnih fasadnih, dekorativnih elemenata gde su, uz kitnjaste motive cveća, najdominantnije figure ljudskih glava, zmajeva i jednog orla koji je pozicioniran na krovu, sa zapadne strane zdanja. Sve skulpture i danas nepomično stoje na dvorcu poput jedinih čuvara i tradicionalnih domaćina znatiželjnim turistima", navodi naša sagovornica.
 
Na zapadnom pročelju Špicerovog dvorca budno nadvijenih krila smeštena je ptica turul, mitsko biće koje je u legendama poznato kao tvorac i zaštitnik mađarskog naroda. Sa severne strane postojala su još dva turula napravljena od kovanog gvožđa, ali ih je "vreme nagrizlo".
 
U čitavoj Vojvodini poznato je da je postojao samo još jedan "turul", i to u Subotici. Raspon krila ove "ptice" bio je 1,7 metara a nakon raspada Austrougarske monarhije ptica je nestala i nikada nije utvrđeno gde je sklonjena.
 
Jelena Viktorova (Privatna arhiva)
 
Park koji okružuje dvorac, među meštanima popularan kao "Špicer bašta" u prvo vreme bio kombinacija tada modernih engleskih i francuskih vrtova, u njoj se nalazilo više fontana, bazena, betonskih saletli. Park je korišten za odmor porodice i njihovih gostiju. Planski sađeno drveće i cveće je davalo specifičan izgled celom kompleksu. Unutar parka su gajene srne, zečevi, pauni koji su slobodno šetali, dok je danas situacija u potpunosti drugačija.
 
U "Špiceru" od Silvane do Holivuda
 
Po završetku Drugog svetskog rata, uz minimalnu devastaciju samog objekta u dvorcu se smešta osnovna i muzička škola. Mnogim tada mladim Beočincima, postao je "druga kuća".
 
Prvo renoviranje dvorca usledilo je 1969. godine, nakon čega dvorac postaje deo trgovinskog preduzeća "Podunavlje", te dobija novu namenu. U njega se smešta opštinski kulturni centar i gradska biblioteka. Nekoliko sportskih društava je svoje sedište imalo u dvorcu i na taj način takođe okupljalo mlade.
 
U lepim, svetlim i prostranim prostorijama koje su bile na spratu bio je smešten kulturni centar opštine Beočin a u prizemlju je bila gradska biblioteka i ekskluzivni restoran "Stari dvorac" koji je bio široko poznat po svom raskošnom i raznovrsnom kulturnom, zabavnom i umetničkom programu. U "Starom dvorcu" je snimljen značajan broj jugoslovenskih televizijskih novogodišnjih programa a neka od imena zvezda koje su tim i drugim povodima boravile u dvorcu su Silvana Armenulić, Olivera Katarina, Lepa Brena i drugi.
 
Silvana Armenulić u "Špiceru", Foto: (Privatna arhiva)
 
Pero Zubac i Mika Antić takođe su neretko vreme provodili upravo u ovom dvorcu, gde je svojevremeno Antić imao atelje.
 
U dvorcu su snimljeni i neki od kultnih filmova domaće kinematografije kao što je "Crna mačka beli mačor" Emira Kusturice, "Doručak sa đavolom" Miroslava Antića, a i Klint Istvud je neke scene iz svog filma "Ratnici", snimao baš ovde.
 
Misteriozni nestanak kamina
 
Jedna od nepoznanica i misterija u vezi sa Špicerovim dvorcem je tajanstveni nestanak velikog kamina iz salona, napravljenog od poznate "Žolnai" keramike. Među Beočincima "kolaju" priče o tome kada je nestao, čak i sumnje ko ga je odneo, navodno posle nekog od snimanja. 
 
Prilikom rekonstrukcije dvorca sedamdesetih godina prošlog veka, rekonstruisan je i kamin, sa kog je nedostajalo nekoliko keramičkih delova, a neki su bili nepopravljivo oštećeni.
 
Pokušavajući da dođu do specifičnih delova za kamin, ljudi koji su vodili obnovu, otputovali su u Pečuj u fabriku "Žolnai" i kada su zatražili te delove ostali su iznenađeni činjenicom da u fabrici postoji detaljan plan kamina sa svim šiframa vrste i boje keramike koja je upotrebljena za izradu. Posle toga, rekonstrukcija ovog dela je bila čista stvar tehnike.
 
Jelena Viktorova kaže da preostale delove kamina čuva jedan od meštana nadajući se skoroj rekonstrukciji istog.
 
"Kamin koji je krasio dvorac u Beočinu misteriozno je nestao, a priče i glasine o tome ko ga je ukrao i dan danas postoje. Delovi kamina su ostali i njih čuva jedan od meštana i čeka pravi momenat da se donese odluka o rekonstrukciji pa će priložiti iste", zaključuje Viktorova za 021.rs
 
Poslednja namena dvorca bila je početkom devedesetih godina kada je isti bio noćni klub i diskoteka.
 
Bogati vlasnici dvorca i fabrike podigli čitav Beočin
 
Edvard Ede Špicer, po kojem je dvorac i dobio ime rođen je 1845. godine u imućnoj jevrejskoj porodici kao četvrto od petoro dece i gotovo ceo svoj život proveo je u ovom delu Evrope sa adresom i rezidencijama najpre u Beču i Budimpešti a zatim i u Beočinu. Kao ugledni zemljoposednik i industrijalac koji je dobro poznavao poslovne prilike i posao sa cementom u Beočinu, Ede Špicer je 1898. godine sa svojim poslovnim partnerima Henrikom Orenštajnom i Semjuelom Redlihom osnovao fabriku za proizvodnju cementa. 
 
Bio je oženjen 11 godina mlađom Anom Orenštajn koja je bila rođena starija sestra njegovog poslovnog partnera, pomenutog barona Orenštajna.
 
"Mediji prave velike greške u interpretaciji kada navode da je to radio samo industrijalac Špicer. On jeste bio jedan od zaslužnih za postojanje ovog objekta, ali i baron Henrik Orenštajn je takođe učestvovao kako u izgradnji dvorca, tako i u ekonomskom uzdizanju i razvoju Beočina", kaže Viktorova.
 
Pretpostavlja se da je upravo zbog ovog spajanja porodica, dvorac na nekim od prvih fotografija predstavljen i kao "Orenštajn kaštel".
 
Prema brojnim izvorima, Ana (Orenštajn) Špicer je bila angažovana i kao učiteljica u prvoj privatnoj osnovnoj školi, osnovanoj pri beočinskoj fabrici cementa a koju su pohađala deca radnika. Edvard i Ana imali su jedno dete, kćerku Floru Špicer koja je rođena u Beču 1885. godine.
 
Neposredno pred početak Prvog svetskog rata, porodica je napustila Beočin, a Ede Špicer je ubrzo i preminuo u Budimpešti, u svojoj 76. godini, 18. marta, 1921. godine. Sahranjen je u porodičnoj grobnici koja se nalazi odmah pored zajedničke grobnice porodica Redlih i Orenštajn, na Jevrejskom groblju u Budimpešti.
 
Viktorova dodaje i da fabrika cementa koja se danas nalazi u Beočinu zapravo postoji zahvaljujući vlasnicima ovog dvorca, a posle se i čitavo mesto razvijalo zahvaljujući postojanju iste.
 
"Fabrika je pozitivno je uticala na sve aspekte razvoja ovog mesta u Sremu, od infrastrukture, industrijalizacije, razvoja obrazovanja, osnivanja udruženja radnika i penzionih fondova pa do kulturnog razvitka, sve je posledica onoga što su Špicer i ostali suvlasnici fabrike utemeljili."

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Meštanka

    14.05.2021 01:51
    Špicer@Frau Šilovička
    @Frau Šilovička
    Prema svim raspoloživim i RELEVANTNIM izvorima (koji su i Vama delom dostupni na internetu) a odnose se na izvode iz matičnih knjiga, Edvard Špicer NIJE imao sina. Posebno ne tako bezimenog... Toplo Vam preporučujem da, ako imate višak slobodnog vremena, preusmerite pažnju na ovo zanimljivo istraživanje pa ako pronadjete nešto, javite se da i ovde diskutujemo. Ili namigujemo.
    Redakciji pozdrav i pohvala što izveštavaju na temu dvorca u Beočinu.
    Svako dobro...
  • Any Sad

    13.05.2021 23:49
    Gde smo?
    Dokle više državo, dokle više?!!! Možda neki sms da šaljemo za dvorac?!
  • Frau Šilovička

    13.05.2021 19:37
    Imao je gospodin Špicer i sina ;)

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti