Kakvo tužilaštvo smo imali 1945, takvo je i sad: Sistem omogućava izbegavanje odgovornosti

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

06.09.2021.

21:23 > 21:35

Na raspravi "Dobre, loše i zle ustavne promene" govornici su se saglasili da su Srbiji neophodne ustavne promene, pre svega jer je građanima neophodno da žive u državi koja garantuje njihova prava.

Kakvo tužilaštvo smo imali 1945, takvo je i sad: Sistem omogućava izbegavanje odgovornosti

Foto: 021.rs

U raspravi koju je organizovao Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) učestvovali su profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu Marijana Pajvančić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić i zamenik javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu Radovan Lazić.

Svo troje učestvovali su u radnoj grupi za izmenu Ustava koja radi paralelno sa zvaničnom radnom grupom koja je formirana početkom juna.

Prof. dr Marijana Pajvančić ocenila je da je momenat za promenu Ustava Srbije bio još 2007. godine, kada je i donet važeći Ustav i kada je Venecijanska komisija dostavila svoje mišljenje o njemu.

"U tom dokumentu Komisija je insistirala naročito na poglavlju koje se odnosi na pravosuđe. Posle toga, dugi niz godina u stručnoj javnosti je bilo mnogo analiza u kojima je ovo bila problematika. Proces promene ovog Ustava do momenta gde se sada nalazimo traje jako dugo, jer nije bilo spremnosti i političke volje da se ove promene dese", rekla je Pajvančić i dodala da spremnost sada možda postoji zbog pritiska Evropske unije.

Tužilac Radovan Lazić istakao je da u pravosuđu Srbije nešto škripi.

"Šta ne valja? Imamo niz afera koje nisu raščišćene za koje niko nije odgovarao i imamo pitanja koja javnost postavlja na koja niko nije dao odgovor", naglasio je.

Dodao je da građani u Srbiji teško mogu da ostvare svoja prava, te da su i domaća i međunarodna stručna javnost prepoznale da je pravosuđe u Srbiji pod velikim političkim uticajem.

"Taj uticaj sprečava sudstvo da bude nezavisno, a tužilaštvo samostalno, a takav uticaj omogućen je Ustavom", rekao je Lazić i dodao da postoji potreba da Srbija omogući da građani ostvaruju svoja prava, da odgovorni za krivična dela odgovaraju, a da se pravosudnim organima dozvoli da građanima omoguće pravdu.

"Zato su nam potrebne, između ostalog, ustavne promene", naveo je Lazić.

Sudija Savo Đurđić dodao je da su ustavne promene potrebne i zbog razvoja ustavotvorne nauke i pravosudnog sistema, kao i zbog usklađivanja sa pravom Evropske unije.

"S jedne strane ima logike da je akcenat u razgovorima sa predstavnicima EU na pravosuđu, a s druge strane nema, zato što bi trebalo preispitati ceo Ustav, s obzirom na to da i u političkom i ekonomskom sistemu i u osnovnim načelima ustava ima slabosti i propusta. Problem je u tome što izvršna vlast naglasava potrebu za promenom Ustava zbog usklađivanja sa zahtevom EU, a mi koji smo u struci, mislimo da nam treba i iz jednog i iz drugog razloga", rekao je Đurđić i dodao da je EU samo povod da te promene budu sveobuhvatne i okosnica budućeg političkog sistema pravne države i svih vrednosti za koje se zalaže EU i, delimično, naš sadašnji Ustav.

Jedna od manjkavosti važećeg Ustava Srbije, kako je ocenila Pajvančić, je i odredba koja ostavlja otvorenim za tumačenja odnos između tri grane vlasti.

"Odnos uzajamne kontrole nije karakterističan za pravosuđe, već postoji između Vlade i parlamenta. Oni žive u tom odnosu teže i protivteže, uzajamnog balansa. Pravosuđe je samostalna strana vlasti i nema kontrolne uloge političke vlasti na pravosuđe", istakla je.

Kako je navela, problem je i definisanje međunarodnih izvora prava u našem pravnom poretku i nedostatak integrativne klauzule koja je bitna kada se zemlja pridružuje EU da bi se definisao status evropskih dokumenata u našem pravnom poretku. Integrativna klauzula bi značila da se EU pravo direktno primenjuje u zemlji koja je prihvatila EU integracije i koju različite regulative obavezuju.

Takođe je bitno to što pravosuđe nema samostalnost u odnosu na budžet i odlučivanje o budžetu.

"Sudijska, tužilačka plata mora da bude regulisana zakonom i ne sme biti smanjena drugačije sem zakonom. Važni su i razlozi za prestanak mandata i ko odlučuje o tome. Sudijama se mora obezbediti pravo na žalbu na odluke koje se odnose na njihov status, a današnji Ustav to samo delimično garantuje", objasnila je Pajvančić.

Problem je i u izboru sudija, naveo je sudija Savo Đurđić. To što se izbor ostavlja Visokom savetu sudstva ne bi bilo upitno da sam sastav Saveta nije upitan.

"Sudije nisu u većini u Visokom savetu sudstva koje je nezavisno telo. Kroz sastav Visokog sudstva gde pored sudija sede i predsednik Odbora za pravosuđe skupštine, ministarka pravde, predstavnik advokatske komore i profesor univerziteta dodatno se vrši pritisak na izbor sudija", rekao je sudija i dodao da ovakav Savet predstavlja degradaciju određenih pravnih tekovina i devalviranje sudstva od strane zakonodavne i izvršne vlasti.

Ocenio je i da je pritisak političke vlasti na pravosuđe kod nas konstantno i intenzivno prisutan, a primetio je i da je u poslednje vreme Narodna skupština postala "arena za vređanje sudija i tužilaštva".

"Izvršna vlast se boji sudija kao konkurencije i često politizuje naše aktivnosti", naglasio je.

Za razliku od sudija kojima sadašnji Ustav garantuje barem formalnu nezavisnost, kod tužilaštva je to još uvek sporno, smatra tužilac Radovan Lazić.

"Ustav kaže samo da su tužioci samostalni, ali oni nisu čak ni to jer nemaju garanciju", smatra Lazić.

Takođe, problem je i u formulaciji - naši tužioci nisu tužioci. Tužilac je, kako je objasnio Lazić, samo onaj koji je na čelu Tužilaštva i on se bavi samo menadžerskim poslom, dok se poslovima za koje javnost inače vezuje tužilaštvo bave zamenici tužioca.

"Ovaj sistem omogućava izbegavanje odgovornosti, zašto bih ja doneo odluku sam kada mogu da odem kod šefa izreferišem i on će mi reći uradi tako i onda prebacujem odgovornost na njega? Tužilaštvu treba da se prizna da može da bude nezavisno i da niko ne utiče na tužilačke odluke. Jedino ograničenje te nezavisnosti bila bi interna kontrola - hijerarhija", istakao je Lazić.

Kao posebno problematično vidi to što se u Tužilaštvu od 1945. godine nije promenilo gotovo ništa.

"Kakvo tužilaštvo smo imali tad, imamo i danas", smatra zamenik tužioca.

Kako kaže, kada se gledaju svi slučajevi koje Tužilaštvo obrađuje, moglo bi se zaključiti da je ono vrlo efikasno.

"Problem nije kod većine predmeta za koje nije zainteresovana javnost, oni funkcionišu. Problem je kod predmeta za koji se neko zainteresuje (javnost ili predstavnici vlasti). Tu je stvoren mehanizam autocenzure kod mnogih tužilaca, jer neko na vlasti može da utiče na vašu sudbinu i na to kako napredujete. Vama ne mora niko ni reći kako da radite, vi ćete na tom tragu odlučivati o predmetu", rekao je Lazić.

Zato je, mišljenja je, potrebna promena same svesti i kod javnosti i kod tužilaca - da zaista prihvate nezavisnost.

Nedostatak tužilaštva u Srbiji je i u tome što nema svoje isledničke organe, već je oslonjeno na kriminalističku policiju koja je u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova.

"Ako nemamo na raspolaganju policiju, to je kao da ste nam odsekli ruke i noge. Ali ako policajac dođe u situaciju da mu jednu stvar naloži tužilac, a drugu njegov šef iz MUP-a, vi onda vidite da tužilac nema efikasne mehanizme da uspostavi rukovodeću uslugu nad policijom", istakao je Lazić.

Što se utisaka javnosti tiče, primetio je da se sudije i tužioci koji pokažu lični integritet u donošenju odluka često hvale u medijima i društvu, a to je, ocenjuje, loše, jer sudije i tužioci ne bi trebalo da se oslanjaju na pohvale da bi doneli ispravnu odluku i pravično presudili.

"Dok god se to svodi na hrabre pojedince, nešto ne valja. Sistem je taj koji mora da omogući da tužilaštvo goni pravično, a sud sudi ispravno", zaključio je Lazić.

Radna grupa radi na izmenama Ustava, ali nas tek sada čeka zaplet, ocenio je sudija Đurđić.

"To će tek ići na odbor u kom su poslanici vladajuće koalicije, pa na Narodnu skupštinu gde se ne može očekivati da će biti unapređen položaj sudija - pre će biti umanjen predlozima", naveo je i zaključio da onda tek ide referendum koji će se sprovoditi u krajnje podeljenom, nezainteresovanom i nedovoljno edukovanom društvu.

Ovo je prva u nizu rasprava o pravosuđu u Radio kafeu. Sledeća je zakazana za utorak, 7. septembar, a tema je "Advokatski pogled na pravosuđe". Svoje poglede na ovu temu izneće novosadski advokati Vladimir Beljanski i Milan Karać. Tribina počinje u 17 časova.

Teme

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Sodar

07.09.2021 • 07:40

Kada ne postoji tuzilastvo, ne postoji ni drzava. Isto i sa inspekcijama. Zato imamo toliko bahatih, bezobraznih i nepristojnih. Zakon je tu kao garant pristojnosti jednih prema drugima.

29 12 +17
Dejan

07.09.2021 • 04:28

Servusi

Zajvalite se vasem titi,tada ste ziveli kao ljudi a iza ledja se sve ovo spremalo,crtale granice, upisivalo da je penzija Ustavom zagarantovana a av je namerno smanjio !!!

23 27 -4
milenko

07.09.2021 • 04:18

Jugo vrati se !

Kontam, 1945 je još bio 2 sv. rat. Danas je isto,samo nema partizana !. Očna mrena je na trećem mestu uzročnika slepila ,religija i politika i dalje čvrsto drže prva dva mesta !!! Od smrti J.B. Tita kreće čerupanje i rasprodaja . Od smrdljivo nacionalističkih ratova 90tih kreće i ne staje do danas opšti: lopovluk,seljakluk,džiberluk,krkanluk,itd. , počevši od Slobe preko svih ostalih fuNJkcionera ! ! ! ! ! JUGOSLAVIJA je bila ZAKON !!! ,za sve ove 'samostalne' ,'suverene' ,nenadjebive itd. 'državice' ,- religijsko-nacionalističke i mafijsko-političarske torove za ovce i goveda ! ! ! ! !

31 39 -8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.