Kako se navodi u Odluci Ustavnog suda objavljenoj u Službenom glasniku Srbije M. N, D. M. i S. M. iz istog sela u Opštini Bač, podneli su Ustavnom sudu 2018. godine žalbu protiv nečinjenja Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu i radnji policijskih službenika Policijske stanice Bač (Policijska uprava Novi Sad) zbog povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na slobodu i bezbednost i posebnih prava lica lišenih slobode.
Kako se navodi u Ustavnoj žalbi, reč je o dvojici dečaka romske nacionalnosti koji su u to vreme (2012) bili maloletni. Policijski službenici su 16. novembra 2012. godine došli do mesta njihovog stanovanja, odveli ih do Osnovnog suda u Novom Sadu, radi suđenja. Zajedno sa njima, priveden je i njihov stric. Međutim, dok je stric dečaka ostavljen u stanici u Bačkom Petrovcu, dečaci su, iako maloletni, bez nadzora odrasle osobe odvedeni u stanicu u Bač. Stric dečaka tvrdi da su njega policajci u Bačkom Petrovcu tokom ispitivanja udarali pesnicam au predelu leđa i bubrega i policijskom palicom po tabanima.
U žalbi se navodi i da je policijski službenik udario maloletnom M. N. nekoliko šamara i vređao ga na nacionalnoj osnovi, te da ga je u jednom trenutku oborio na pod udarcem noge u stomak, a da mu je drugi policajac pretio da će ga makazama ubosti u stomak, što je, kod maloletnika izazvalo strah zbog kog je priznao ono što se od njega tražilo.
Kako piše, istovremeno trojica policijskih službenika su uz primenu sile ispitivali D. N. u drugoj prostoriji tako što ga je jedan inspektor udarao pesnicama po telu i naredio mu da sedne u ćošak, nakon čega je potpisao "neke papire" čija sadržina mu je nepoznata. Kako je napisano u žalbi, tom prilikom mu je jedan od inspektora dao svoj broj telefona i rekao da mu javlja "ko od Roma i šta krade, a ako to ne uradi da će biti ponovo priveden i tučen".
Tokom ispitivanja, maloletnom M. N. je pozlilo zbog čega je pozvana hitna pomoć koja ga je odvezla u Institut za dravstvenu zaštitu dece i omladine, gde je na Klinici za dečiju hirurgiju operisan zbog uklještenja preponske kile.
Oštećeni su zbog ovog podneli krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, a ta prijava je prvo odbačena, da bi, nakon prigovora bila usvojena. Međutim, kako su naveli u žalbi, OJT nije postupalo blagovremeno, a u periodu od pet i po godina od podnošenja prijave nisu ispitani svi oštećeni i svedoci.
"To ukazuje da OJT u Novom Sadu ide na to da dođe do zastare i da se zaštite službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova na štetu podnosilaca ustavne žalbe u kontekstu opšte kulture nekažnjivosti policijskih snaga", piše u žalbi i dodaje se da istraga nije bila nezavisna jer je ispitivanje oštećenih bilo povereno policijskim službenicima iz Bačkog Petrovca.
Policija u Bačkom Petrovcu je, između ostalog tvrdila da je D. M. poveden na razgovor kao zakonski zastupnik N. M, iako je i on bio, u tom trenutku maloletan. Oni su poricali da je D. M. saslušavan. Jedan od policajaca naveo je da se maloletnik tokom razgovora žalio na bolove u stomaku i da je rekao da od rođenja ima kilu, te da je on odmah pozvao lekara da ga pregleda, nakon čega je i prevezen u dečiju bolnicu u Novom Sadu. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu utvrdilo je da nema dokaza kojima se potkrepljuju navodi prijave. U daljim sudskim odlukama i istražnim postupcima tvrdi se isto.
U odluci kojom se odbija žalba navodi se da je krivična prijava pravosnažno odbačena 2019. godine, između ostalog, i zbog toga što nikom od oštećenih nisu u lekarskom nalazu konstatovane telesne povrede i da nema dokaza za tvrdnje oštećenih. Ustavni sud konstatuje i da je nepristrasnost istrage dovedena u pitanje, na početku istrage, jer je zamenik načelnika PS Bački Petrovac, čiji su službenici bili predmet prijave, vodio istragu. Ipak, Sud konstatuje da je (dve godine kasnije) istragu preuzelo Osnovno javno tužilaštvo.
Sudija Ćirić: U "Jadnicima" Valžan završio na robiji zbog vekne hleba, kod nas dečaci u hitnoj pomoći zbog sladoleda i kobasice
Iako Ustavni sud tvrdi da nema osnova za pozivanje na diskriminaciju, jedan sudija ponudio je svoje izdvojeno mišljenje.
Sudija Ustavnog suda Jovan Ćirić ocenio je da je ovo "jedan tužan slučaj" u kom nije uzet u obzir socijalno-politikološki aspekt i od koga "ostaje gorak ukus u ustima".
"Slučaj iz ovog predmeta se sastoji u tome da su dva Roma, praktično dva dečaka bila uhapšena u jednom malom mestu u Vojvodini, zato što su, o strašne li stvari ukrali jednu kobasicu i jedan sladoled. Dobro, osim toga su ukrali i bakar, tek toliko da im pravna kvalifikacija njihovog dela bude teška krađa", naveo je sudija Ćirić.
On tvrdi da nije lako utvrditi šta je istina od tvrdnji o policijskom zlostavljanju, ali dodaje da je nedvosmisleno utvrđeno da im je bila neophodna medicinska pomoć. Dodaje da je teško poverovati da je dečak primljen na operaciju istog dana kada je bio priveden slučajno.
"Možda je dečak od ranije zaista imao kilu i možda mu je i ranije bila predlagana operacija, ali neobično bi bilo da se sve to tako sasvim slučajno uklopilo da bude istog dana. Iz predmeta se vidi da mu je naglo pozlilo, a da su mu dve kile urođene, ali da je do tada živeo nesmetano sa tim", obrazložio je sudija.
U skladu sa tim, dodaje da psihičko nasilje može biti teže i opasnije od fizičkog nasilja.
"U tom smislu mi u vezi sa ovim slučajem možemo samo da zamišljamo strah, stres i unezverenost mladih Roma, smeštenih u podrum te policijske stanice i to bez prisustva roditelja i advokata", istakao je sudija u izdvojenom mišljenju.
Kako je naveo, ovaj slučaj iz podruma jedne vojvođanske policijske stanice neodoljivo podseća na "Jadnike" Viktora Igoa, "s tim što je Igoov Žan Valžan zbog jedne vekne hleba završio na višegodišnjoj robiji, dok su dečaci iz naše priče, ipak bolje prošli - zbog kobasice, sladoleda i bakra su završili 'samo' u podrumu i u hitnoj pomoći, odnosno na operacionom stolu".
Naveo je i da, u određenom smislu, ovaj slučaj podseća i na slučaj Afroamerikanca Džordža Flojda, kome je beli policajac u Americi, prošle 2020. godine klečao za vratom i na taj način ga ugušio.
"Slučaj naših Roma se na sreću nije završio smrtnim ishodom. Druga razlika je ta što je slučaj Flojda bio sniman kamerom, pa je dospeo u najširu svetsku javnost, za razliku od Roma čiji boravak u podrumu nije imao ko da snimi. U tome se zapravo krije suština problema u ovom slučaju: da li je torture, fizičke ili psihičke zaista bilo ili je to naknadna konstrukcija dečaka? Činjenica da su dečaci bili ispitivani bez prisustva advokata i na kraju zaista završila u hitnoj pomoći i da je jedan od njih završio u bolnici gde je bio operisan, ukazuje na to da je u svemu tome bilo nečeg sumnjivog", mišljenja je ovaj sudija.
Tome dodaje i da je Osnovno javno tužilaštvo bez mnogo razmišljanja odbacilo prijavu i reagovalo tek nakon obaveznog uputstva Višeg javnog tužilaštva, što "dovodi u pitanje nepristrasnost i objektivnost", pogotovo kada se uzme u obzir to da su konkretne istražne radnje preduzimali policajci iz sporne policijske stanice.
"Da su na primer istragu o dotičnom slučaju sprovodili tužioci i policajci iz nekog sasvim drugog dela Srbije, na primer iz Užica, rezultati sprovedene istrage mogli bi biti drugačiji", smatra sudija.
Smatra da ovakvim odlukama pravosudni i državni organi rizikuju da od strane Evropskog suda budu osuđeni za kršenje ljudskih prava, te da se ovaj slučaj može uklopiti u stereotipe koje u međunarodnoj javnosti postoje prema Srbiji.
"Zbog čega bi poreski obveznici u Srbiji plaćali za nepočinstva dva ili tri čoveka", upitao je sudija Ćirić.
Naglasio je da je važno da Srbija smogne snage da prizna grešku i učinjenu nepravdu.
Zaključio je da je stigmatizacija kojoj su ova dva romska dečaka bila izložena u podrumu policijske stanice vodi, ne samo njihovoj viktimizaciji, već i tome da oni faktički budu podsticani na dalje vršenje nekih ozbiljnijih krivičnih dela, jer "kada zbog nekih benignijih krivičnih dela (a kobasice, sladoled i bakar su benigne stvari) budu izloženi preteranoj osudi, oni to doživljavaju kao svojevrsnu društvenu nepravdu.
"Možda bi neka empirijska istraživanja i mogla da potvrde da Afroamerikanci i Romi češće i u većem obimu čine krivična dela, ali to je u dobroj meri i zbog predrasuda većinskog dela društva prema njima o tome da su oni skloni krađama. Te predrasude i nepravde koje iz njih proizilaze, stvaraju kod naročito mladih ljudi, osećaj da nema pravde za njih i da će većinski deo društva, bez obzira šta i kako rade i ponašaju se, njih uvek posmatrati kao lopove i kriminalce. Jasno je da je to jedan vrlo izraziti kriminogeni faktor, a naročito osećaj da za njih nema pravde, pa i u tom smislu da kada podnesu krivičnu prijavu, ona biva lako odbačena, a kada podnesu ustavnu žalbu, ona bude odbijena", završio je svoje izdvojeno mišljenje sudija Ćirić.
Podsetimo da je upravo ove godine Evropski sud za ljudska prava presudio protiv Srbije u slučaju Novosađanina (40) koji je u januaru 2014. godine pretučen u policijskoj stanici. Prema presudi Srbija oštećenom Novosađaninu mora da plati ukupno 6.700 evra za odštetu i sudske troškove. Sud je utvrdio da je on pretrpeo nečovečno i ponižavajuće postupanje, ali i da istraga o tome nije pravilno sprovedena od strane domaćih institucija.
.jpg "Čistoća kupuje još jedan kamion")
.jpg "Na uvidu plan za prostor između Sadova i radne zone: Zelenilo i poslovni objekti")
.jpg "Ko je prvi direktor novog javnog preduzeća u Novom Sadu?")
.jpg "Odlazeći odbornici danas donose odluke u ime Novosađana: Pogledajte o čemu se radi")
.jpg "Tužilaštvo istražuje onlajn pretnje smrću ambasadoru SAD i Dinku Gruhonjiću")
Komentari 22
Aleksa
Pavle
Preterano povlađivanje "manjinama" i "maloletnima" ima i kontraefekte.
Gradjanin
11.10.2021 • 15:31
"I treba"
Svet bi bio jako lose mesto da svi razmisljaju kao vi.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar