Bio je to redak susret sa umetnikom u kom recipijent u dodiru sa umetničkim delom ne ostaje isti, niti percepcija muzike ostaje ista.
Ona živi u svom prostoru koji je večan, tako je jednom prilikom pijanista Ivo Pogorelić definisao kompoziciju. Klavirski koncert op. 21, br. 2 u ef-molu Frederika Šopena, koji je Pogorelić interpretirao, baškari se u toj večnosti, baš toj koju smo 10. oktobra u Srpskom narodnom pozorištu, uz pratnju Vojvođanskog simfonijskog orkestra i uz dirigentsku palicu Srboljuba Dinića, onirički dosegli.
Iako je svaka nota bila determinisana notnim tekstom i na svome mestu, bilo je to putovanje u kome su bili poznati samo početni i krajnji ton. Bila je to poseta izvoru, vremenu kada je klasična muzika bila sveža i aktuelna, kao pre bezmalo 200 godina, kada je taj koncert Šopen napisao. Oslobođena dosade, predvidljivosti i uštogljenosti. Puna žudnje da se pomoću nje doživi i oseti svet u svoj svojoj punoći.
Premda Šopenovi klavirski koncerti u doba svog nastanka, ni sadržajno ni formalno (pre svega zato što stavovi nisu bili izvođeni integralno), nisu doživeli uspeh kakav je njihov tvorac priželjkivao, on je tim delima pridavao veliku pažnju. Pored etida, oba koncerta bila su važan deo njegovog prtljaga sa kojim je krenuo na put iz Poljske. Naslućujući da se više neće vraćati, u taj muzički prtljag bili su čvrsto utkani motivi razigranih poljskih narodnih igara i elegične, lirske kantilene prožete dubokom senzibilnošću, zanesenošću i ljubavlju.
Klavirski koncert u ef-molu, drugi iako prvi, kao i ostala Šopenova dela nastao je u zanosu. Sve ono o čemu je kompozitor ćutao, usled nedovoljnosti pravih reči da se saopšti drugome, poveravao je svom muzičkom instrumentu. Tu ljubav, težinu, teskobu, nadu, razočaranje, tipičan romantičarski motiv idealne drage, eterične i nedodirljive, kojoj se obraća, prepleo je jedno s drugim i prožeo kroz sva tri stava.
Frederik Šopen, koji se udubljivao u svoja dela i brižljivo ih doterivao, našao je u Pogoreliću najautentičnijeg interpretatora. On nas je na svojevrstan način, duboko prodirući u tkivo kompozicije, ali i u naša iskustva i doživljaje, podsetio, u skladu sa romantičarskom poetikom, da se istinska i najskrivenija osećanja najadekvatnije mogu izraziti muzikom.
Zadirući tako u najdublje razine čovekovog bića, Pogorelić je izmestio publiku. Snažno. Na tom posebnom mestu – posebnom ali ne i bezbednom za one koji zaziru od promene – postojala je samo svest o čudesnom širenju i sjedinjavanju, kako bi rekao Žorž Pule. Otkrio je, onima koji su to razotkrivanje sebi i njemu dozvolili, svrhu sveukupnog iskustva, svih životnih antinomija, ali i dočarao potpuno drugačiju predstavu o vremenu, toku i muzici. Bio je katalizator.
U tom delikatnom i autentičnom izrazu, zaobljenim frazama, neizrecivoj ozarenosti, tonovima koji su bili poput malih naprslina u onostrano, poigravanju sa koloritom i besprekornim pasažima njegova veličina dobila je punoću u prihvatanju sopstvene ogoljenosti. U tom meditativnom samoposmatranju, zanosu spoznaje, mogla se osetiti sva ljudsku nemoć, nesavršenost, trajanje, lepota i krhkost. Mogla se osetiti celovitost.
Susret sa Ivom Pogorelićem bio je redak susret u kom recipijent u dodiru sa umetničkim delom ne ostaje isti, niti percepcija muzike ostaje ista. Zapravo, ni osećaj sveta više nije isti. Kao što je jedna koleginica primetila: dok je on svirao, opraštala se sa svetom takvim kakav jeste.
Prisutnost u datom trenutku pratio je osećaj rasprostiranja u bićima, ideja da je svaki pojedinac čestica ovog univerzuma. Da je sve što se do tog momenta desilo, koliko god bilo teško, dobilo drugačiju vrednost i smisao, i sámo se preoblikovalo u muziku i bezvremenost. U umetnost trajanja.
Pijanista Ivo Pogorelić, umetnik o kome se i danas u muzičkim krugovima raspredaju različite priče i prepričavaju njegovi davnašnji nastupi, samo je još jednom potvrdio da njegove interpretacije, pre svega Šopenovih dela, brišu sve ustaljene okvire, sve standardne kategorije. Publika se nada da neće proći mnogo vremena do Pogorelićevog ponovnog nastupa na ovdašnjoj muzičkoj sceni, jer on je bio i ostao njen neizostavni deo.
.jpg "MUP demantuje snimak sa društvenih mreža: Državljani BiH se ne prijavljuju na adrese u Novom Sadu")
.jpg "Kreni-Promeni: Danilo Babić kandidat za gradonačelnika Novog Sada")
_nasl.jpg "Detalji o klizištu u Kameničkom parku: Zgrade deo problema, za opasnost se znalo i ranije")
.jpg "Juhas, novi predsednik Skupštine Vojvodine: Pokrajinska vlada najverovatnije do 9. maja")
.jpg)
Komentari 2
Tanja
Andrija Šrek
Bilo je upravo tako.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar