Cefovo zatvorsko iskustvo na papiru: "Izluđuju te, a samosavlađuješ se"

Zoran Strika

strika@021.rs

Novi Sad

17.02.2022.

15:32 > 15:34

Zatvori u Srbiji su puni. Ipak, sudeći po onome što ljudi na ovim prostorima vole da pričaju, veliki broj javnih ličnosti - od političara do raznih "selebritija" - trebalo bi da je iza rešetaka.

Cefovo zatvorsko iskustvo na papiru: "Izluđuju te, a samosavlađuješ se"

Foto: 021.rs

Kroz vekove ljudi su uspeli da stvore od zatvorenika heroje, a od pojedinih zatvora - turističke atrakcije. Zatvori su postali delom naše imaginacije i znatiželje, kako je biti zatvoren u Alkatrazu ili makar pritvoren na Klisi, kakve sve lude, neostvarene ideje su prolazile kroz glave Čarlsa Mensona ili Bronsona.

Kako je imati lisice na rukama ili hodati nogama okovanim u bukagije, saznali su mnogi - od Tita do Džima Morisona, od Gavrila Principa do Bernarda Medofa. Okupiralo je to maštu ljudi preko televizije i kroz muziku. Od "Jailhouse Rock"-a, preko "Bekstva iz Šošenka" ili, jednostavno, "Bekstva iz zatvora", do čuvenog "San Quentin I hate every inch of you". Međutim, uprkos zatvorskoj sveprisutnosti, teško da ćete naći osobu koja će rado prihvatiti svoju kaznu i zdušno se obradovati robiji. Ne bismo, na kraju krajeva, ni imali onda toliko priča o bekstvima iz ludila.

Knjigu o preživljavanju i naporu da se ostane normalan, o zatvorskim apsurdima, "resocijalizacijskoj" sprdnji, napisao je Milan Čekrdžin Cef nazvavši je "Poluotvoreno" (izdavač KKUSIUSK). Njena promocija održaće se u četvrtak, 17. februara, u Bulevar Books-u, u 19 časova.

Cef je Novosađanima, barem onima koji s vremena na vreme zagaze u prostore na kojima se može čuti rok svirka, poznat kao neko ko organizuje nastupe bendova, namincava ton, prevozi grupe, nosi bubanj, pozajmi ga kad zatreba, sredi smeštaj, pokupi kablove. Kako sam kaže, "neko mora da radi sve ono što ne rade muzičari". Tako je Cef poprilično prisutan na novosadskoj muzičkoj sceni, dok je ranije bio i dopisnik Dnevnika, pisao je za Građanski list iz Zrenjanina, kao i recenzije za portale. Dugo je koketirao sa pisanjem, a sada objavljuje i svoju prvu knjigu. O zatvorskom iskustvu.

"Igrom slučaja zaglavio sam u zatvoru i proveo izvesno vreme u Sremskoj Mitrovici. Imao sam, naravno, mnogo vremena da razmišljam o svemu i pisanje je bilo moj ventil. Sigurno sam bio osuđenik sa najviše poslatih i primljenih pisama u nekoj skorijoj istoriji. Čuvari su govorili kako je potreban poseban poštar da mi donosi i odnosi poštu. Ubrzo sam počeo da pišem kao da se obraćam nekome koga ne poznajem lično, a moja devojka, sestra i ja smo došli na ideju da one prekucaju određena pisma i da se to objavljuje na blogu. Deo tih zapisa se nalazi na blogu, ali je knjiga više od toga", kaže Cef u razgovoru za 021.rs.

U svom blogu Cef piše o raznim situacijama koje zadese jednog zatvorenika. Na primer, o tome kako se otpadne vode i fekalije slivaju u podrum i "to se golim okom vidi, ne moraš biti neki stručnjak, dovoljno je da pogledaš kroz prozor podrumskih prostorija i da ugledaš gomilu govana koja plutaju".

Cef je osuđen za dva krivična dela - stavljanje u promet i omogućavanje uživanja, jer je posedovao marihuanu. Država ga je, na neki način, označila kao "omoguđivača uživanja" ili kako to autor "Poluotvorenog" prevodi na engleski "Joy Provider"-a.

"Ovo drugo je samo dalo povoda za pravljenje fora i fazona. Jedna od prvih akcija po izlasku iz istražnog zatvora bila je pravljenje serijala žurki nazvanih 'Omogućavanje uživanja'. Naravno, na prvu, održanu u Zrenjaninu, upalo je 12 policajaca rešenih da nas pohapsi sve. Nakon detaljnog pretresa osoblja, publike, izvođača, kluba... otišli su kući praznih ruku. Naziv je stvarno fenomenalan", priča Cef.

Ipak, vreme u zatvoru je frustrirajuće, a pravila nisu najjasnija, zavise od nečije volje. Tako se nađete u situaciji da morate da zatražite usmenu dozvolu da biste mogli da legnete na krevet i čitate knjigu. Cef izdržavanje kazne opisuje kao "žongliranje".

"Trudiš se da ostaneš ti, da živiš, a ne da preživljavaš, da ostaneš ti, a opet, da peglaš po pravilima. Izluđuju te, a samosavlađuješ se jer moraš da igraš po njihovom kako bi se uklopio u neki standard i zaradio taj famozni uslovni otpust. U knjizi je tome posvećeno dosta pažnje. Baš to... ti se začitaš, a on te tera da ugasiš malenu led lampu čija svetlost obasjava samo tvoju knjigu. Ako to ne uradiš, kriv si. Ili plan B, da te boli uvo za sve, radiš baš šta hoćeš, cugaš, duvaš, muljaš, leškariš, krivinariš i peglaš do kraja kazne. Čak rizikuješ i novu kaznu", objašnjava Cef za 021.rs.

Jedan od važnih zatvorskih momenata je i pitanje resocijalizacije. Ono na šta se, između ostalog, ukazuje kada je Srbija u pitanju jeste potreba za sistemskim radom na smanjenju broja povratnika. Milan Čekrdžin Cef susreo sa tim da u prostor upada nadzornik koji najavljuje dolazak kontrole, naređuje preuređivanje spavaona, poručujući kako to nije "ništa strašno, samo par dana, pa onda možemo na staro".

Džoni Keš se u pesmi "San Quentin" pita koja je korist od ove ustanove, da li će biti drugačiji čovek kada završi sa tim delom svog života, ukazujući na dehumanizovanu prirodu "kazneno-popravnih" institucija. Nekoliko godina nakon što je Keš otpevao ove stihove, Mišel Fuko, koji je napisao knjigu o "rođenju zatvora", u intervjuu za Le Monde rekao je kako je zatvor "regrutni centar za vojsku kriminala", da je to ono što postiže. Na kukanje kako zatvori propadaju i sve što čine jeste proizvodnja novih kriminalaca, odgovara da bi takvo funkcionisanje, u stvari, nazvao uspehom, jer je to ono što se od njih traži.

"Prepričao sam svoje lično iskustvo. I zaista, ja nisam ni u jednom trenutku prepoznao dobru volju bilo koje zatvorske službe da zaista provali ko si, kakav si, da ti na neki način pomogne da kad izađeš možeš da staneš na noge, da imaš neku polaznu osnovu. S druge strane, slušao sam i neke drugačije priče. Uglavnom su dolazile od ljudi iz nekih drugih zatvora. Takođe i iz ovog 'mog', ali je to bilo u nekom drugom vremenskom razdoblju ili drugom paviljonu. Eto primera repera Smoke Mardeljana, koliko sam shvatio iz dokumentarnog filma, njemu je vaspitač u KP domu zaista pomogao da kanališe bes i da formuliše misli, stavi ih na papir i snimi pesmu", priča Cef.

Ipak, i kroz govna iz podruma se nekako ispliva. U zatvoru mu je nedostajalo da razgovara sa nekim s kim ima barem slične poglede na svet, i to je jedan od razloga "ćelijske skribomanije". Bio je potreban ventil. Kada je izašao iz zatvora, prestao je da piše blog, ali je blog nastavio da se čita. Povezavši se sa prijateljima iz izdavačke inicijative KKUSIUSK iz Babušnice, poguran je da svoja pisanja uobliči u knjigu i to je učinio.

Ponekad priča počinje, a ređe se završava, junakom koji izlazi iz zatvora i za njim se zatvara kapija. I onda se iščekuje gomila pitanja o iskustvu, kako je bilo, šta se dešavalo, kakvih se sve ljudi nagledao i kako je sada na slobodi. Ili, naivno i patetično, šta mu sada znači sloboda?

"Naivno patetično pitanje, takav je i odgovor. Prvo moraš da se oslobodiš u glavi. Sve posle ide lagano. Sloboda je čamac na Tisi, penjanje na vrh Rtnja na minus 16, glasan bas iz moćnog zvučnika, vožnja bicikla, odlazak sa bendom na turneju, plivanje u moru, pušenje trave bez okretanja i griže savesti... Mogao bih ovako u nedogled", zaključuje razgovor za 021.rs Milan Čekrdžin Cef.

Poslušajte Cefov razgovor sa Ivanom Varnjuom na OVOM LINKU.

Teme

ZATVOR

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Rock

17.02.2022 • 23:32

Da li je ovo uzor za mlade?

Niste pisali o njegovom Anti fa angazmanu, niti njegovom namernom provociranju policije tokom mnogo godina pre nego sto ce zavrsiti na robiji. To sto je imao kod sebe je, kako meni izgleda, prelilo casu i nasao se iza resetaka. Ono zbog cega pisem komentar je sto sada imamo promociju njegove knige i njegovo iskustvo je predstavljeno kao ne znam ni ja sta, a u zatvoru je bio bubica. Da je bio takva bubica na slobodi, ne bi ni zaglavio. Druga je prica sto je trava ilegalna u Srbiji, to nema nikakve veze sa ovim. Prestanite da velicate problematicne likove. On jeste super lik ovako, za podruziti se, ali nista on nije postigao svojim buntom.

15 15 0
I ja

17.02.2022 • 22:20

I ja se osećam tako kako je opisano radeći u privatnom sektoru. Pri tom sam zahvalan na tome što imam (dobar) posao.

13 2 +11
TBL

17.02.2022 • 19:40

Ode čovek na robiju zbog malo trave. Da je imao par tona, nikom ništa.

45 48 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.