Sa Ekonomskog u svet: Upoznavanje sa drugačijim okruženjem je lekovito i nemerljivo iskustvo

Zakupljen prostor

marketing@021.rs

Novi Sad

04.04.2022.

09:13 > 09:22

Pandemija korona virusa dovela je do toga da čitav svet manje putuje. Uticala je i na studijska putovanja, akademske programe, ali se sve polako obnavlja.

Razvijenu međunarodnu saradnju ima Ekonomski fakultet u Subotici, koji radi na stalnom unapređivanju ove oblasti. Tako su krajem prošle godine otpočeli dva programa međunarodne saradnje - jedan od njih se odnosi na Univerzitet Hebei za Ekonomiju i biznis u Kini, a u drugom slučaju je reč o Univerzitetu Magna Grecija u Katanzaru, na jugu Italije.

U svakom slučaju, u pitanju su dve lokacije na koje bi mnogi voleli da otputuju. I to je deo međunarodne saradnje Ekonomskog fakulteta, koja se odvija kroz Erasmus+, CEEPUS projekte... O mobilnosti, međunarodnoj saradnji, studentskim razmenama i projektima, praksama u inostranstvu i celoživotnom učenju pričamo sa prodekanom za međunarodnu saradnju Ekonomskog fakulteta u Subotici prof. dr Aleksandrom Čučkovićem.

021: Kakva je međunarodna saradnja kada govorimo o Ekonomskom fakultetu u Subotici, pogotovo nakon globalne pandemije?

Čučković: Ekonomski fakultet ima dugogodišnju saradnju sa nekim obrazovnim institucijama, koja je tehnički narušena tokom pandemije virusa korona, aktivnosti su zastale, ali to ne znači da je saradnja prekinuta. U poslednje tri nedelje, kako se situacija sa pandemijom poboljšala, vidimo da se sve aktiviralo i stižu predlozi za produžavanje ugovora sa svih strana. Mislim da ćemo do leta uspostaviti normalizaciju komunikacije i mobilnosti, što je najinteresantniji deo saradnje.

Fakultet ima partnere u Evropi, od Nemačke, Austrije, Mađarske, Republike Srpske, Severne Makedonije, do Francuske i Portugala. Imamo dugogodišnju saradnju sa Univerzitetom u Vuhanu, a već sarađujemo sa Univerzitet Hebei, takođe u Kini. Ono na čemu trenutno radimo jeste razvoj nekada postojećeg programa sa državnim univerzitetom u Portlandu, u SAD. Dakle, Međunarodna saradnja podrazumeva i rad na zajedničkim projektima, ali i direktnu saradnju između fakulteta, odnosno univerziteta, koja se ogleda u razmeni studenata, nastavnika, pa i tehničkog osoblja.

021: Jedan od prepoznatih programa je Erasmus+. Koje sve mogućnosti pruža Ekonomski fakultet?

Čučković: Zajedniči evropski obrazovni prostor funkcioniše i on, između ostalog, podrazumeva usklađivanje studijskih programa sa Bolonjskom deklaracijom, što znači da studenti mogu da odu na razmenu, borave na nekom univerzitetu, tamo polažu ispite i, ukoliko student obavi sve svoje obaveze, vraća se kući, te mu se ispiti priznaju u potpunosti. To znači da on ne gubi ništa u svom tempu studiranja.

Nesumnjivo je da studenti vole i rado se prijavljuju na takve razmene. Naravno, ne postoji apsolutna srazmera između interesovanja, te su neke mobilnosti koje su bile ponuđene u Rumuniji ili Severnoj Makedoniji ostale neiskorišćenje, ali su zato u Portugalu, Austriji, Italiji, bile vrlo lako iskorišćenje.

Dobrobiti tih iskustava ima mnogo. Prva stvar je ta što studenti imaju priliku da čuju nekoga koga nisu slušali tokom studija, čuju drugačiji pristup, upoznaju se sa drugačijim okruženjem. Sve to je nemerljivo i neuporedivo iskustvo. Vrlo je lekovito, jer boraveći na jednom fakultetu ili univerzitetu student stiče jedan ograničeni niz iskustava, a svaka vrsta otvaranja i razmene predstavlja izazov. Isto je tako i za nastavnike, jer oni takođe odlaze u novo okruženje, predaju pred publikom koja je nenaviknuta na njih, pred kojom nemate izgrađen autoritet, što je odlično, jer je to prilika da argumentima izgradite upravo to.

To je za svakoga vrlo dobro i po povratku može samo da pospeši motivaciju za učenje, razvijanje kompetencija, budući da su to kratki boravci, ali se drugačije gleda na neke prethodne stvari.

021: Realizujete i mnoge međunarodne projekte.

Čučković: Najviše se neguju naučno-istraživački projekti i projekti saradnje fakulteta i privrede. Ove druge, koliko god bili očekivani i priželjkivani, tek treba izgraditi i unaprediti. Naučno-istraživački projekti rade se u različitim aranžmanima, nekada preko zvaničnih institucija i putem programskih kanala finansiranja, a nekada potpuno samoinicijativno, s obzirom na interesovanja i naučne oblasti kojima se pojedinci bave.

Postoje programi u okviru Evropske unije i za zemlje kandidate i tu Ekonomski učestvuje u nizu projekata. Reč je o povezivanju više univerziteta, nekih iz zemalja EU, nekih van nje. Sada sarađujemo na nekoliko projekata gde su korisnici institucije iz Srbije i Rusije, a mentori su, na primer, iz Holandije, Velike Britanije, pa i Kine. Imamo i projekte gde smo mi mentori, a učesnici su iz Kazahstana, Mađarske.

To su uglavnom projekti za unapređene neke vrste obrazovanja, pri čemu je u poslednje vreme naglasak stavljen na inicijaciju obrazovanja u saradnji sa privredom, odnosno nešto što bi se zvalo dualnim obrazovanjem. To i kod nas stiže, pomalo stidljivo, jer imamo državnu strategiju razdvajanja univerziteta i stručnog obrazovanja, ali se ipak očekuje da strukovno obrazovanje ima dodira sa fakutletom. Šta god zvuči problematično, zvuči i izazovno.

Takođe, postoji i jedan drugi program, sve aktuelniji ali manjeg obima, to je CEEPUS, koji povezuje nekoliko evropskih zemalja. Kako je Erasmus+ sve popunjeniji, tako je CEEPUS sve zanimljiviji.

021: Fokus stavljate i na saradnju sa privredom, što je logično uzimajući u obzir da se radi o Ekonomskom fakultetu. Šta se sve na tom polju dešava?

Čučković: Što se tiče projekata u saradnji sa privredom Ekonomski fakultet je počeo intenzivno da otvara vrata prema lokalnim akterima. Tu nije u pitanju samo privreda, iako je ona najinteresantnija, budući da je fakultet ekonomski, pa bi trebalo da postoji prirodna simbioza privrede i nauke, ali nažalost to nije razvijeno u onoj meri u kojoj bismo mi želeli. U poslednjih godinu dana smo napravili nekoliko sastanaka sa akterima lokalne privredne scene, pre svega da čujemo šta su kompetencije koje očekuju od naših studenata i dobili smo informacije i ohrabrenja, no put je prilično dug i ima šta da se radi.

Zauzvrat mi pokušavamo da ojačamo vezu ne samo konsultativnim kontaktima, već i jednom novinom u našim studentskim programima. Novina podrazumeva da svaki student koji upiše bilo koji nivo studija na našem fakultetu ima obavezu da obavi stručnu praksu. Ta stručna praksa je zamišljena i zasada se tako realizuje, ne kao neka formalnost, nego zaista kao sticanje praktičnog iskustva. Iz tog razloga je praksa osmišljenja da traje između jednog i tri meseca, pri čemu student dobija projektni zadatak, dobija mentora u samom preduzeću i rukovodilac studijskog programa je u neposrednom kontaktu. Student kada okonča praksu dužan je da napravi izveštaj, koji može da posluži kao solidna osnova za diplomski rad.

Prema ranijim podacima, na 100 praksi imali smo polovinu zaposlenih studenata. To nije prevelik broj za fakultet, ali ako bi to bio neki procenat, da polovina ostane da radi u preduzeću, to uopšte ne bi bilo loše. Između ostalog, to je prilika i za preduzeće da regrutuje kadrove koji im odgovaraju, jer gledajući nekoga meseca, dva ili tri možete da dobijete bolji uvid u to da li je neko za taj posao, nego kada odlučujete na osnovu desetominutnog intervjua i nekog testa.

021: Pričali smo o putovanjima i studentskim praksama i da sve to sada iskombinujemo i da pomenemo prakse u inostranstvu, koje takođe nudite.

Čučković: Svake godine nekolicina studenata odlazi i na ovakve vrste praksi. To je nešto što je malo teže realizovati, jer imate postojanje i treće strane, odnosno nekog preduzeća u inostranstvu. To znači da fakultet partner treba da obezbedi sredinu u kojoj bi student mogao da obavlja praksu, što nekad ume da bude problematično ukoliko postoji jezička barijera.

Ipak, to je nešto na čemu radimo i nešto što razvijamo. Upravo pravimo dogovor o saradnji sa Univerzitetom u Lionu, koji bi podrazumevao da se naši studenti uključuju u sektor agrobiznisa i prehrambene industrije. Dakle, to je nešto što je u povoju.

021: Ono što se danas uspostavlja kao neka vrsta imperativa, kako biste ostali aktuelni na tržištu rada, jeste konstantno usavršavanje. To je, takođe, nešto o čemu ste razmišljali?

Čučković: Ekonomski fakultet je započeo nešto što je aktuelno u čitavoj sredini, a to je organizacija studija kratkog ciklusa u okviru strategije celoživotnog učenja. To je nešto sa čim se naše društvo tek suočava i to u praksi, a ne u obrazovnom sistemu. Dakle, od zaposlenog se konstantno traži da ide na usavršavanja i doškolovanja.

Nije reč o tome da vi u nekoliko godina završite neki kurs, već da kontinuirano to radite. Navešću primer iz jedne od zemalja Evropske unije - kandidatu za posao postavljeno je sledeće pitanje: "Vi ste bili na nekoj vrsti usavršavanja, kursa, doškolovanja u poslednjih..." pa ponuđeni odgovori: "a) mesec dana b) poslednje dve nedelje c) u poslednjih sedam dana d) ostalo". Šta god je to "ostalo", podrazumeva se da niste bili. Tako da se traži da ste stalno u nekoj vrsti usavršavanja. To može biti neki kurs, onlajn kurs, kompetencija izvedena iz samousavršavanja, ali se to nekako mora verifikovati, nije reč samo o poverenju, već se traži neka vrsta sertifikata.

Ekonomski fakultet, idući u pravcu tih promena, organizuje svoj centar za celoživotno učenje. Mi smo već na nekoliko nivoa ili pravaca počeli da sprovodimo takvu vrstu kurseva. Za početak to su kratki krusevi iz oblasti računovodstva, različitih informatičkih programskih sadržaja, nešto što bi najlakše moglo da nađe svoju primenu. Na ovakve vrste kurseva može da se prijavi svako ko je zainteresovan.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Ekonomski fakultet u Subotici

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

NS

04.04.2022 • 15:30

Erasmus+ je savrseno osmisljen projekat, steta sto ga vise studenata ne prepoznaje i ne koristi! Potrebno je vise pricati o ovakvim stvarima.

1 0 +1
Profesor

04.04.2022 • 12:48

Studenti ne trebaju putovati u nijednu zemlju koja nema ćirilicu! To su neprijatelji srpskog naroda i hiljadugodišnje kulture što je osnovao najveći Srbin Vuk Karadžić.

1 9 -8
Lee Kana

04.04.2022 • 10:20

Mnogi su na Ekonomskom naučili kako funkcioniše život. Meni lično, je najviše značio pluralizam mišljenja i druženje ispred u parku, sa studentima Prava.

4 1 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.