FOTO: Otkriven i osveštan spomenik voždu Đorđu Stratimiroviću u Sremskim Karlovcima

Spomenik voždu Đorđu Stratimiroviću otkriven je danas, 30. juna u Sremskim Karlovcima, u porti crkve Svetih Apostola Petra i Pavla.
FOTO: Otkriven i osveštan spomenik voždu Đorđu Stratimiroviću u Sremskim Karlovcima
Foto: Grad Novi Sad
General Stratimirović je rođen u Novom Sadu 1822. godine, a bio je istaknuti vojni komandant srpskih dobrovoljaca u Ugarskoj i prvi predsednik Glavnog odbora naroda srpskog (1848/1849). Stratimirović je umro u Beču gde je i sahranjen, a prošle godine je, posle 113 godina, ispunjena njegova želja da počiva u otadžbini, tako da su u Sremskim Karlovcima u septembru 2021. godine, uz visoke vojne i crkvene počasti, pohranjeni generalovi posmrtni ostaci, u porti karlovačkog manastira Vavedenje Presvete Bogorodice.
"Vožd Đorđe Stratimirović je za života bio svedok i učesnik brojnih značajnih istorijskih događaja, međutim nad njegovom ličnošću se nadvio hladni zagrljaj zaborava. Ipak, voljom naroda 2012. godine Srbija se probudila, a pri tome ne mislim samo na brojne izgrađene fabrike, škole, vrtiće, pruge i puteve, već na to da se naša zemlja vratila sebi samoj, posle dugog i zamalo pogubnog jugoslovenskog sna. Danas se Srbija ne stidi svoje istorije, razume sadašnjost i bori se za bolju budućnost i može da kaže i ko su naši heroji, i ko su naši prosvetitelji. Neka nas ovaj spomenik podseća i opominje na to šta znači biti slobodan i na to koliku smo cenu platili i koliko je ljudskih života uzidano u temelje naše otadžbine, ali i naše budućnosti", rekao je na svečanosti otkrivanja spomenika gradonačelnik Miloš Vučević.
 
Prisutnima su se tokom svečanosti, uz učešće Hora "Stara Srbija", obratili i potpredsednik Narodne skupštine Stefan Krkobabić, prof. dr Đorđe I. Stratimirović, akademik Darko Tanasković, a spomenik su osveštali episkop sremski Vasilije i episkop osječko-poljski i baranjski Heruvim.
 
O svom čukundedi govorio je Đorđe Stratimirović, istakavši da je on bio jedan od osnivača Srpske Vojvodine, koji je hrabro sa svojih 26 godina stao na čelo Srba i zajedno sa ratnicima dobrovoljcima iscrtao krvlju i sabljom granice Srpskog Vojvodstva. On je naglasio da je zadovoljan što plamen sećanja tinja i dalje, i na tome zahvalio ljudima iz Centra za razvoj Šajkaške koji se zalažu za očuvanje sećanja na vožda, na čelu sa Aleksandrom Đurđevim.
 
 
Prisutni su pohvalili spomenik, rad vajara Dejana Zdravkovića, a Stefan Krkobabić je za vožda rekao da je on bio velikan srpske istorije, vrhovni komandant Srpske Vojvodine i prvi predsednik Narodnog odbora srpskog koji je tokom 1848. godine dao nemerljiv doprinos odbrani i očuvanju srpskog naroda, njegovog imetka, crkava i manastira severno od Save i Dunava. 
 
 
Akademik Tanasković je podsetio na to da izgradnja spomenika prati čoveka od davnih vremena kad je postao svestan prolaznosti svega ljudskog, te da je oduvek težio da podizanjem spomenika pobedi prolaznost života.
 
"Zato danas podizanje spomenika srpskim velikanima simbolizuje čin nacionalne kolektivne samosvesti, jer sama ideja da se konačno ispuni želja vožda Stratimirovića i da se on položi ponovo u nedra zavičaja, zaslužuje veliku pažnju i znak je sazrevanja potrebe za negovanjem srpskog bića kroz istoriju", zaključio je Tanasković.
  • Maja

    02.07.2022 05:28
    Е što bi taj štit podigao jednom rukom. U doba Stratimirovića se ne koriste štitovi, koliko ja znam. Opremili ga srednjovekovnim štitom za džina.
  • NS

    01.07.2022 16:53
    verski objekti i Hrvati
    @Svaka cast Djordju
    Svaka čast i Vama, precizno ste nabrojali sve verske objekte, samo sa jednom malom (zapravo, prilično velikom) primedbom: izgradili su ih katolici, Austrijanci, za katolike! Znate li za neki objekt, crkvu, da ju je izgradio neko drugi, a ne austrijski dvor? Naravno, mislim na to ko je doneo odluku o tome i ko je finansirao, a ne ko je vukao cigle! Da li su to bili Hrvati, naravno da nisu? Ne zaboravite još jednu stvar koja se danas jako rado zanemaruje, mada i nije sudbonosno važna, ali ipak treba podestiti - koliko današnjih Hrvata u Petrovaradinu ima prezimena raznog porekla, mnogo njih i očigledno nemačkih! Naravno, to ne utiče, niti može i sme da utiče na to kako se danas osećaju i izjašnjavaju njihovi potomci! Ali, ipak treba biti preciznije kada se govori o tom vremenima. A da je Petrovaradin baš tako tesno i neraskidivo povezan s hrvatskim, i samo hrvatskim narodom neće baš biti tako, imajući u vidu ko ga je gradio, kada, ko je u njemu bio posada i ko je gradio podgrađe. Za mnoge je on deo njihove povesti, pa je nemojte baš tako iskljućivo prisvajati!
  • MK

    01.07.2022 15:49
    spomenik
    @ Svaka čast
    Stratimirovicu
    Šta je komentator hteo da kaže ovim o snu i o krađi tuđeg, on valjda zna! Što se tiče ostalog ‒ nije Stratimirović bio kod komandom Jelačića. O Jelačiću kao velikom vojskovođi ‒ ima jedan njegov, malo poznat,poziv Patrijarhu da pošalje nešto srpske narodne vojske da pomogne Hrvatima, kad im je u Slavoniji zapretila opasnost od Mađara! Porediti njegovu ratnu veštinu sa Stratimirovićevom može samo neko ko o svemu tome ne zna ništa. Srpska pobeda u Srbobranu nazivana je srpskim Termopilima! Jelačić je samo rođen u Petrovaradinu - kuća je obnovljena I restaurirana, za ogroman novac, koji je sigurno bio nekoliko puta veći od cene spomenika Stratimiroviću. Kada je onomad bio zemljotres u Petrinji, niko se nije zapitao ima li negde u Petrinji makar jedna ploča koja svedoči da je to rodno mesto vojvode Stevana Šupljikca. Naravno da nema! Na ovoj kući gde je rođen Jelačić postoji oduvek ploča! Da je bio jedna od najslavnijih ličnosti u Evropi 19. stoljeća može biti samo u mašti fanatičnog obožavaoca. Pročitajte malo istorije, ili, jednostavnije, pitajte Mađare, oni su najbliži, ili i Austrijance, šta oni misle o Jelačiću I njegovoj slavi. A I Evropljane!
    Što se tiče supruge I carice Sisi, bolje bi bilo da je izostavljeno ‒ Jelačić se oženio u pedesetoj godini, rođen je 1801, a devojčica 1834, dakle imala je tada 16 godina. Danas znamo kako se to zove, a ni zada nije bilo baš dolično. Knjige u ruke, pa onda pisati komentare!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti