Znanjem protiv mitova: Da li kovid vakcine izazivaju smrt?

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

15.09.2022.

12:35 > 09:40

Pandemija covid-19 pokrenula je lavinu dezinformacija i probudila najopasnije zablude i mitove koji u društvu, barem u ovoj meri, nisu bili prisutni dugi niz godina.

Znanjem protiv mitova: Da li kovid vakcine izazivaju smrt?

Foto: 021.rs

Zablude su široko rasprostranjene i uključuju različite teorije - poput one da covid-19 uopšte ne postoji. Sledbenici ovih teorija, kao što je uvek slučaj sa teorijama zavere, svoja uverenja pakuju u "pitku" priču koja se ne uklapa u naučni narativ, ali ugađa najranjivijima podilazeći njihovom ugroženom stanju, verovanju da su nemoćni i da su uvek "na meti" donosilaca odluka.

Iako je pandemija javnosti dala niz razloga da ima sumnje u, na primer, spremnost države da reaguje na kriznu situaciju, a ogolila je i poražavajuće stanje u javnom zdravstvu, najopasniji su mitovi koji se šire o uticaju vakcina protiv covid-19.

Ubedljivo najgore uverenje koje se u javnosti može čuti je da pojedine (ili čak sve) dostupne vakcine protiv covid-19 izazivaju smrt. Tako pojedinci, deleći utiske iz bliskog okruženja, tvrde da su njihovi članovi porodice preminuli ne od posledica zaraze koronavirusom, već od posledica primanja vakcine, a budući da je smrt nastupila nakon primanja vakcine.

Zbog prisustva ovakvih i drugih veoma opasnih zabluda zdravstvene prirode, na portalu 021.rs do kraja godine možete da pratite novi serijal "Znanjem protiv mitova", posvećen raskrinkavanju zdravstvenih zabluda koje se pretežno šire "od vrata do vrata" i putem društvenih mreža, a koji mogu da ozbiljno naude svima koji u iste zapravo poveruju.

Kovid vakcine kao ubica - laž

Prvi mit kojim se bavimo upravo je smrtnost nakon dobijanja vakcine protiv covid-19. Na pitanja 021.rs odgovara epidemiolog Instituta za javno zdravlje Vojvodine asist. dr Tatjana Pustahija.

Koji je glavni cilj svih vakcina protiv covid-19, kao i svih vakcina generalno?

"Glavni cilj imunizacije jeste značajno smanjenje obolevanja ili umiranja od bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija. Za neke bolesti (kao što su dečija paraliza, male boginje...) krajnji cilj kome se teži je eliminacija ili iskorenjivanje tih bolesti. Za neke druge bolesti (npr. hepatitis B) kontrola, odnosno smanjenje obolevanja od te bolesti među stanovništvom ili smanjenje smrtnosti i učestalosti teških oblika bolesti, koje zahtevaju bolničko lečenje. Vakcinama se najbrže i najjeftinije ovi ciljevi postižu, stoga kažemo da je vakcinacija najefikasnija mera u sprečavanju i suzbijanju bolesti protiv kojih je usmerena", kaže dr Pustahija.

Kada je reč o preporučenoj vakcinaciji protiv covid-19, ciljeva je nekoliko, kaže naša sagovornica.

"Smanjiti rizik od razvoja teških kliničkih formi i komplikacija, smanjiti stopu hospitalizacije povezanu sa bolešću COVID-19 i samim tim smanjiti rizik od smrtnog ishoda", naglašava ona.

Na koji način deluju vakcine protiv covid-19?

"Pfizer-BioNTech i Spikevax (raniji naziv Moderna) vakcine su takozvane iRNK vakcine, koje sadrže informacionu ribonukleinsku kiselinu koja nosi 'informaciju' odnosno 'kod' za sintezu 'spike' proteina (proteina šiljka), koji je jedan od antigena SARS-CoV-2 virusa, te time omogućava stvaranje proteina šiljka u ćelijama, čime dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta. Važno je napomenuti da se iRNK ne umnožava i ne ugrađuje u genom ćelije, nego se brzo razgrađuje u organizmu. Imune ćelije našeg organizma prepoznaju novostvoreni protein 'šiljka' kao strani antigen čime se stimuliše naš imunitet i samim tim stvara zaštita od covid-19", objašnjava dr Tatjana Pustahija.

Kad je reč o ruskoj vakcini "Sputnik V" i oksfordskoj vakcini AstraZeneca, one su takozvane vektorske vakcine - što znači da se gen za proteina šiljka nalazi na nosaču. I ova vakcina, kaže dr Pustahija, dalje indukuje stvaranje imuniteta na infekcije izazvane virusom SARS-CoV-2.

"Sinofarm ('kineska' vakcina) je inaktivisana, tj. sadrži mrtvi virus SARS-CoV-2, i njegovi antigeni stimulišu organizam na stvaranje zaštitnog imuniteta. Proizvodi se po staroj metodologiji, ranije poznatoj u vakcinologiji", podseća naša sagovornica.

Ukoliko se neko zarazio virusom nakon dobijanja jedne ili više doza vakcine, šta nam to govori?

Ima više mogućih razloga zašto se dešava da jedan broj vakcinisanih protiv covid-19 ipak budu inficirani.

Jedan od mogućih razloga je da je neko, u trenutku kad je primao vakcinu, bio u periodu inkubacije, što znači da je neposredno pre bio u kontaktu sa nekim ko je već zaražen. To znači da organizam nije imao dovoljno vremena da stvori imunitet.

Drugi razlog je, kaže naša sagovornica iz Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, takođe prisutan i vrlo moguć u populaciji.

"Ako osoba bude izložena virusu unutar dve do tri nedelje od vakcinacije, moguće je da neće imati imunitet koji je efikasan da spreči zaražavanje virusom SARS-CoV-2, odnosno nije bilo dovoljno vremena da se stvori imunitet nakon vakcinacije, nego se desilo zaražavanje. Takođe, jedan od razloga može biti i taj da kompletno vakcinisana osoba nije stvorila imunitet nakon vakcinacije, jer ni jedna do sada proizvedena vakcina ne pruža stoprocentnu zaštitu. Isto tako, imunitet postignut vakcinacijom postepeno slabi tokom vremena i najefikasniji je unutar prva tri meseca od vakcinacije", naglašava dr Pustahija.

Kao što je poznato, oni kod kojih je prošlo više od tri do pet meseci od primanja druge doze vakcine, a koji nisu primili buster dozu, imaju značajno slabiji imunitet nego unutar prvih tri meseca.

Zato se širom sveta, pa i kod nas, primala buster doza, odnosno treća doza vakcine kojom se podsticao imunitet koji nam je prvobitno dala vakcina ili čak preležana infekcija.

"To je razlog da pozovemo stanovništvo da primi buster dozu vakcine. Ovim se pre svega značajno smanjuje rizik od teške bolesti, komplikacija i smrti usled infekcije", dodaje naša sagovornica.

Da li postoji bilo kakva uzročno-posledična veza između vakcine protiv covid-19 i smrtnog slučaja u bilo kom trenutku nakon dobijanja vakcine?

Poznato je da sve vakcine mogu da imaju neželjene reakcije neposredno nakon što primite vakcinu (tog i/ili narednog dana, ali najčešće ne duže od jednog dana). Te reakcije su uglavnom blage i prolaze bez nekog lečenja, odnosno terapije.

Kad je reč o covid-19, dr Tatjana Pustahija kaže da su ozbiljne neželjene reakcije na neku od vakcina takođe moguće, ali se dešavaju retko ili veoma retko, tako da možemo da kažemo da je rizik od obolevanja ili smrti od posledica covida zapravo neuporedivo viši nego rizik od eventualnih ozbiljnih neželjenih reakcija nakon vakcinacije.

"Smrtni slučajevi nakon primanja vakcine protiv bolesti covid-19 su izuzetno retki i registrovani su u svetu na nivou pojedinačnih. Smrtni ishod povezan sa ovim vakcinama nije zabeležen na teritoriji cele Srbije. Treba naglasiti da se većina ozbiljnih 'neželjenih događaja' samo podudara, to jest vremenski koincidira sa vakcinacijom, tačnije ovi događaji bi se desili i da nije bilo vakcinacije", zaključuje dr Tatjana Pustahija.

Zaključak?

Vakcine protiv covid-19 ne sadrže nikakvu smrtonosnu supstancu kojoj je cilj da vas eliminiše sa zemlje.

Ukoliko do smrti nakon vakcinacije i dođe, uzrok nije primanje same vakcine koliko stanje osobe u trenutku primanja vakcine - osoba je već, nažalost, bila zaražena kovidom i imunitet nije uspeo da se razvije na vreme, ili osoba zbog svog zdravstvenog stanja, znajući to ili ne, nije bila kandidat za vakcinaciju.

Ukoliko imate druge dileme u vezi sa ovim vakcinama, još neke informacije nalaze se OVDE.

U sledećem nastavku u okviru serijala "Znanjem protiv mitova", predstavićemo činjenice o još jednoj zabludi koja je široko rasprostranjena u svetu i kod nas.

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

NN

16.09.2022 • 13:57

Неонормалном

пресијом путем свих медија, који иначе ћуте на сва угњетавања и кршења права обичних људи је унета сумњичавост у истинитост свега пласираног, инициран отпор према вакцини, а отворена су врата за неповерење ширих размера, према свему што се намеће. Тако да ће многе добре и исправне ствари пасти због уста глдних профита по сваку цену.

13 0 +13
Radio 021

16.09.2022 • 00:03

Vakseri ste do groba.

6 7 -1
Nemanja

15.09.2022 • 20:57

@ opa

Tvrdnje veterinara, dermatologa, radiologa, psihijatara i ostalih medicinskih radnika koji nemaju blage veze sa imunologijom i farmakologijom jesu mitovi, da, bez obzira na to da li su završili iste ili različite fakultete.
Da uporedim: dizne na automobilu mi neće dijagnostikovati i popravljati lakirer, sve i da je onaj lik što rukom crta linije na svakom Rols Rojsu. Trap mi neće centrirati limar, branik mi neće (za)farbati električar. Biti "doktor" ili "lekar" ne znači expertizu u svim poljima medicine, naprotiv. Svaki dobar, iskren i pošten lekar će reći da ako je, lupam, pulmolog, o ortopediji nema pojma osim onog što se malo seća sa faksa, ako se seća i to je to. Dakle, bilo kakvo racionalno mišljenje o imunizaciji mogu dati samo ljudi koji su to specijalizirali i niko više.

17 4 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.