Sve što treba da znate o dešavanjima na Šodrošu

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

18.10.2022.

05:00 > 22:46

Današnji incidenti na Šodrošu privukli su veliku pažnju javnosti koja se pita - zašto su izbili sukobi između grupe kampera, kineskih radnika i policije na ovoj lokaciji?

Sve što treba da znate o dešavanjima na Šodrošu

Foto: 021.rs

Višemesečni boravak u takozvanom "Šodroš Survivor kampu" rezultat je usvajanja ideje koja nije uopšte nova - urbanističkog plana kojim se predviđa izgradnja novog mosta dugog 2,4 kilometra sa vijaduktom, u produžetku Bulevara Evrope.

Projekat koji se u javnosti predstavljao kao prioritet gradske vlasti još od 2019. godine je ideja koja je u urbanističkim planovima šezdesetih godina.

Iako se ništa na realizaciji ovog plana decenijama nije radilo, projekat izgradnje mosta preko noći je postao projekat od nacionalnog značaja. To je nadležnima omogućilo da direktno pregovaraju sa investitorima i izvođačima radova, bez mnogo uplita javnosti i transparentnosti koju predviđaju postupci javnih nabavki i velikih, međunarodnih tendera.

Iako je gradska vlast najavljivala tendere i javne idejne projekte, posao izgradnje mosta sa vijaduktom pripao je kineskoj kompaniji China Road And Bridge Corporation (CRBC).

Kompanija je gradskim vlastima predstavila nekoliko idejnih rešenja za most još i pre nego što je Skupština grada usvojila plan generalne regulacije novog mosta, ali i novi Generalni urbanistički plan Novog Sada. Na plan regulacije stručnjaci i aktivisti - arhitekte, urbanisti i drugi članovi nevladinog sektora, uložili su niz primedbi.

"Želimo da maksimalno ubrzamo procedure u skladu sa zakonom, kao i svetskim standardima. Nema nikakvog tajnog ugovora, imamo samo protokol, a komercijalni ugovor će tek da bude potpisan i u njemu će se definisati vrednost tog mosta i sve će biti javno. Orijentaciono je rečeno da će most koštati oko 130 miliona evra sa pristupnim saobraćajnicama, ali će i to da zavisi od toga kako će izgledati most, jer će Grad insistirati na njegovom izgledu i to će uticati na cenu", rekao je sredinom maja 2021. godine gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Kako će izgledati novi most javnost je sporadično saznavala na osnovu gradonačelnikovih objava na društvenim mrežama. Planirani vijadukt kreće sa Telepa i "penje se" Bulevarom Evrope na most. Glavni put na vijaduktu ima šest rampi za spajanje sa okolnim saobraćajnicama u delu Telepa, Adamovićevog naselja i Limana.

Dužina glavnog puta na vijaduktu je 1.387 metara, što je saobraćajnica u nastavku Bulevara Evrope i počinje, prema urbanističkim planovima, kod Zonedove zgrade, na ukrštanju bulevara sa ulicama Milutina Bojića i Teodora Pavlovića. Vijadukt bi trebalo da bude na visini četvrtog do šestog sprata.

Sama ideja vijadukta zabrinula je stanare Bulevara Evrope, koji su u januaru ove godine inicirali zbor građana. Pojedini stanari su javno ukazali da će im se izgradnjom mosta s vijaduktom značajno pogoršati uslovi života, da će njihovi stanovi izgubiti na ceni i da će biti konstantno okruženi bukom. Vijadukt se, inače, pojavio tek u nacrtu GUP-a, a nije postojao u starijim planovima za novi most.

Takođe, izgradnja mosta s vijaduktom kritikovana je i zbog potencijalne ugroženosti priobalja, što je postala sve veća briga ekoloških aktivista.

Zahtev za zbor građana dela Telepa je odbijen.

Ministar građevinarstva Tomislav Momirović i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević u februaru su najavili da očekuju skori početak izgradnje, koji podrazumeva pripremu terena na Šodrošu. Momirović je buduću izgradnju mosta pripisao uspehu politike predsednika Aleksandra Vučića. Most je ekspresno, za svega tri meseca, dobio više od 20 dozvola i uslova za izgradnju.

Ni dve nedelje nakon ovih najava dvojice državnika, počelo je (nenajavljeno) ispitivanje tla na Šodrošu.

"Znamo da je to ekološki koridor. Imamo onu minimalnu zaštitu staništa strogo zaštićenih vrsta koja izlazi na otvoreni Dunav, to je u neposrednoj blizini. Ove mašine su stare, rade na naftu i opravdano sumnjamo da dolazi do zagađenja", rekla je tada za 021.rs aktivistkinja Danijela Stojković.

Njena nevladina organizacija "Svet i Dunav" podnela je ustavnu žalbu, krivične prijave, kao i zvaničnu žalbu Konvenciji Saveta Evrope zbog izgradnje mosta, a na osnovu Bernske konvencije, koja definiše očuvanje evropske divlje flore, faune i prirodnih staništa, što je Šodroš.

Aktivisti su krajem februara ove godine krenuli u prve javne akcije sprečavanja bilo kakvih radova na Šodrošu. Posle jednog od protesta, aktivisti Omladinske studentske asocijacije (OSA) prijavili su da su ih napali muškarci naoružani metalnim štanglama.

Radovi su u martu počeli i u delu Sremske Kamenice, gde treba da budu stubovi novog mosta. Gradilište sa oznakama kineske kompanije je tada zabeležio reporter 021.rs. Vrlo brzo izdati su lokacijski uslovi za privremeni most koji je neophodan za izgradnju novog mosta.

Na Šodrošu je prva seča stabala zbog izgradnje mosta počela u junu. Aktivisti su se 12. juna okupili na Šodrošu u znak protesta i zatražili vanredni inspekcijski nadzor, sumnjajući da je seča nezakonita. Poručili su da su sečom uznemirene zaštićene vrste na prostoru Dunavca i Šodroša i ugrožena divljač u prirodi. Zbog potrebe da se danonoćno motri na eventualne "tajne radove", aktivisti su formirali "Šodroš Survivor kamp".

Da je seča na Šodrošu bila mimo procedura priznao je 1. jula v.d. direktor "Koridora Srbije" Aleksandar Antić. Istovremeno, na negodovanja kampera reagovao je i Vučević rekavši da ga "ne tangira" šta se piše.

Kamp na Šodrošu funkcioniše svakodnevno, a tokom leta su organizovani i događaji u vidu tribina, predavanja i drugih edukativnih i rekreativnih aktivnosti.

U priču tokom leta ulazi "Milenijum tim", firma poznata po višemilionskim poslovima koje dobija od vlasti na najvišem nivou. Njihove mašine pojavile su u septembru na Kameničkoj adi kako bi razminirale prostor od eksplozivnih ostataka rata na lokaciji izgradnje mosta, ali su ih aktivisti oterali sa lokacije.

Nakon što su aktivisti tvrdili da su vozila "Milenijum tima" pokušavala da pregaze građane koji su ih zatekli, kompanija se oglasila i poručila da to nije tačno.

Nakon više pokušaja da se spreče manji radovi, prijava "špijuniranja" kampera i razmene uvreda između gradske vlasti i aktivista, ovog meseca se oglasila Bernska konvencija.

Naime, Sekretarijat Bernske konvencije ocenio je da srpske vlasti u svom odgovoru vezanom za izgradnju mosta u produžetku novosadskog Bulevara Evrope nisu dale sve neophodne informacije u vezi sa sumnjama na ugrožavanje flore i faune na Šodrošu i Kameničkoj adi. Ubrzo je stiglo obaveštenje iz Gradske kuće da radovi na izgradnji četvrtog mosta, uprkos ovoj kritici, neće biti zaustavljeni.

U saopštenju gradske uprave navedeno je da je žalba nevladine organizacije "Svet i Dunav" Direktoratu Bernske konvencije dobila status stend baj (na čekanju), koji "ne podrazumeva zaustavljanje projekta, niti zabranu gradnje, već samo dostavljanje dodatnih informacija i dopunjenog izveštaja".

To je otvorilo put "Milenijum timu" i kineskim radnicima da se vrate na teren. Radnici CRBC stigli su na Šodroš jutros oko šest sati, a policija u opremi za razbijanje demonstracija stigla je oko 9.30. Tokom protesta, desetak aktivista je privedeno.

Potom je popodne došlo do novog incidenta kada su radnici kineske firme nakon Šodroša počeli sa radovima i na Kameničkoj adi, a građani formirali "živi zid" kako bi sprečili postavljanje zaštitne ograde.

Radnici i aktivisti su kada je pao mrak napustili lokaciju, dok je policija ostala da čuva gradilište.

Ni za koga od privedenih aktivista nije zatraženo zadržavanje. Većina je sprovedena kod sudije za prekršaje i dobiće prekršajne prijave po Zakonu o javnom redu i miru. Ispred policijske stanice u Ulici Pavla Papa, ranije danas okupili su se građani sa zahtevom da se na slobodu pusti sedmoro aktivista koji su uhapšeni danas na Šodrošu.

Aktivisti su ostali u kampu na Šodrošu gde planiraju da kampuju tokom noći, a verovatno i narednih dana. Za sutra je najavljen protest u 16 sati.

Teme

Komentari 35

Hronološki Najpopularniji

Realan

24.03.2023 • 16:22

Od kada je Beograd metropola?Pa Beograd ne lici ni na jedan evropski grad,ni na jednu metropolu.Pre bih rekao da Novi Sad lici na evropski grad a ne Beograd.Beograd je turska kasaba i nista vise.

0 4 -4
Dimitrije

19.10.2022 • 13:32

Kao sto je most planiran pre 70 godina tako je i ceo bulevar. Ali eto bulevar su izgradili pre 10-15 godina a most ne. Bulevar je dizajniran i gradjen sa vizijom da ce u buducnosti voditi na most.
Ako je logika da se grad promenio od kad je prvi put bio planiran most i da zato ne treba da se gradi onda nije trebao ni bulevar da se gradi.

U planu je bilo i da Bul Oslobodjenja bude autoput kao u Beogradu pa je zato i Miseluk napravljen tako kako jeste pa eto nije autoput nego gradska saobracajnica a isto tako ce biti i Bul Evrope.

13 7 +6
Regular Gnoll

19.10.2022 • 13:20

Ovaj članak zaobilazi jednu važnu činjenicu. Zbog dugogodišnjeg šikaniranja ovdašnjih stanovnika na granici ozbiljnog kriminala i ugrožavanja života, naprednjaci imaju blokadu na bilo kakve projekte koje pokušavaju da proguraju na Limanu. Bez izuzetka i in perpetuum.

15 24 -9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.