Korona i promene na tržištu rada: Zaposleni više neće da rade za male pare

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

14.11.2022.

14:17 > 12:21

Tržište rada doživelo je velike promene od početka pandemije i nastavlja da prolazi kroz izazove sa ratom u Ukrajini.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Korona i promene na tržištu rada: Zaposleni više neće da rade za male pare

Foto: Pixabay

Od marta 2020. do danas, mnogi su izgubili poslove (i po nekoliko puta) i završavali na birou. Menjali su profesije, biznisi su propadali, ali i cvetali, dok su se neki okrenuli preduzetništvu.

Ako govorimo o poslodavcima, nepredvidive okolnosti mera borbe protiv širenja virusa niko nije dočekao spreman. Kako za 021.rs u serijalu "Život u vreme i posle kovida" kaže direktorka sektora za članstvo i lokalne kancelarije Unije poslodavaca Srbije (UPS) Ljiljana Pavlović, sa početkom pandemije marta 2020. godine svi sektori privrede su patili, a kasnije su se izdvojili neki sektori koji su sa velikim teškoćama uspevali da opstanu na tržištu.

"Najpre su se suočili s ogromnim padom prometa, sa načinom na koji će da organizuju svoje poslovanje i prilagode ga novim pravilima i merama bezbednosti i zdravlja. Treba imati u vidu da je dolazilo do prilično velikih zatvaranja u početku, samo određeni sektori su uopšte mogli da rade kao što su trgovina, zdravstvo, prehrambena industrija, dok su ostali sektori bili prilično blokirani. Velike kompanije već su imale razrađene mehanizme na koje su mogle da se oslone, pa su prve posledice mogli da saniraju iz svojih sredstava. Ali, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, oni su bili izuzetno pogođeni. Kasnije su se ova manja preduzeća zapravo brže prilagođavala novonastalim promenama baš zato što su mala i fleksibilna, za razliku od većih sistema kojima je trebalo mnogo više vremena da svoje poslovanje prilagode novim uslovima", objašnjava Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

Sagovornica 021.rs kaže da je i te kako bilo onih kojima je korona "prijala" u poslovanju. Ovo naročito važi za one proizvođače u oblasti zdravstva koji nikada nisu očekivali da će ući u neku serijsku proizvodnju, a ušli su trenutka kad je počela korona jer se javila jako velika potreba za, recimo, rendgen i pokretnim aparatima. To je značilo i veću dobit.

"Slično je sa informacionim tehnologijama - jedan broj malih i srednjih preduzeća je tada doneo odluku da se digitalno transformišu, uvedu onlajn prodaju ili usluge, što je takođe donelo lepe prihode i u kraćem periodu nego u normalnim uslovima. Ipak, ima i onih sektora koji su zaista pretrpeli ogromne posledice i još uvek ih teško saniraju, a pogotovo ako uzmete u obzir da se ukrajinska kriza nadovezala na pandemiju. Reč je najpre o sektorima turizma i ugostiteljstva, koji su donekle sanirali posledice uvodeći usluge keteringa i prodaje od vrata do vrata, ali to svakako nije dovoljno da se saniraju sve posledice. Mogu da kažem da je veliki broj njih u ovoj branši odlučio da svoje poslovanje privremeno zatvori", kaže Pavlović.

Sa podsticajima države privredi bilo je zadovoljnih i nezadovoljnih, a kako je pokazalo istraživanje Unije poslodavaca Srbije, najmanje zadovoljna su bila upravo preduzeća koja su se bavila ugostiteljstvom i turizmom - smatrali su da je novac deljen svima jednako, iako nisu svi jednako bili pogođeni pandemijom.

Kao što je poznato, budući da je cela privreda stala sa vanrednim stanjem, najveću štetu pretrpeli su ugostitelji i sektor turizma. Trendove na tržištu rada i sa pozicije poslodavaca i tražilaca poslova detaljno prate stručnjaci, a Miloš Turinski iz Infostuda kaže za 021.rs u serijalu "Život u vreme i posle kovida" da je i u ponašanju poslodavaca i radne snage mogao da se uoči prelaz kako je vremne odmicalo. To su pokazala i istraživanja.

"Radili smo istraživanje za vreme i po završetku vanrednog stanja, kao i krajem godine. U prvom 'naletu', svi oni koji su bili zaposleni su u periodu vanrednog stanja zapravo bili najviše uplašeni za svoje zdravlje, s kako smo izašli iz vanrednog stanja taj strah je došao na treće ili četvrto mesto prioriteta. U prvi plan izbija strah za radno mesto, a kad pričamo o kadrovima, možemo reći da su ljudi počeli da značajno više cene sebe i svoje vreme, porodicu, okruženje i zdravlje, odnosno okrenuli su se kvalitetu svog privatnog života. To je značilo i da su više obraćali pažnju na to za koga će da rade i pod kojim uslovima, što je pokazatelj traženja balansa između privatnog i poslovnog života", objašnjava Turinski.

On potvrđuje da je biznis koji je tokom pandemije procvetao definitivno proizvodnja lekova i medicinskih sredstava, ali da to nisu jedini sektori koji su zabeležili ogroman rast. Ističe se i sektor telekomunikacija zbog, navodi Turinski, više vremena koje smo svi provodili na telefonima, računarima, odnosno na internetu.

"Ono što je bilo jako interesantno i što je procvetalo u tom periodu, a isto tako je povezano sa upotrebom interneta i mobilnih telefona jeste dostava na kućnu adresu. Istraživali smo i veliku ekspanziju potrebe za kuririma, odnosno dostavljačima, s pritom ne mislim samo na dostavljače hrane, već na celokupnu dostavu jer smo svi bili na internetu i naručivali ono što nam je potrebno, ali možda i ono što nam nije potrebno. Ako je neko dožvieo veliku ekspanziju, to su zapravo dostavne službe", zaključuje za 021.rs Miloš Turinski iz Infostuda.

Zaposleni neće više da rade za male pare

Posmatranjem tržišta, moglo je da se zaključi da su zaposleni i radna snaga značajno promenili očekivanja od svojih poslova. To znači da zaposleni žele bolje uslove, a naročito bolje plate za svoj rad, što navodi poslodavce da menjaju svoje poslovne politike. Poslodavci su u pojedinim delatnostima imali dosta posla da sagledaju nove okolnosti, kaže Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

"Nama su se javljali poslodavci koji su zbog smanjenog obima posla, zatvaranja, ograničenog radnog vremena, zbog nedostatka prihoda bili onemogućeni da isplaćuju svoju radnu snagu. Sećam se razgovora sa vlasnicima restorana koji su bukvalno svesni svih posledica morali svoje zaposlene da otpuste jer nisu imali novca da ima isplaćuju zaradu, iako su vrlo svesni toga da će teško naći zamenskog radnika za nekoga ko je kvalitetan zaposleni, naročito u ovom deficitu radne snage na tržištu. I te kako su se tražili načini da zadržite svakog zaposlenog zbog toga. Mi smo im pomagali koliko smo mogli u smislu da im, recimo, omogućimo makar neke poreske olakšice ili isplatom minimalca, a velikom broju poslodavaca to je nekako pomoglo", navodi Pavlović i dodaje da drugima, ipak, ta pomoć nije bila dovoljna za opstanak.

Tranzicija koja se dogodila bila je i međunarodna. Naime, dosta ljudi je zbog situacije na granicama došlo nazad u Srbiju, gde su pokušavali da se zaposle. Istraživanja UPS su pokazala da to nije uticalo na povećanje zaposlenosti u Srbiji upravo jer su i srpski poslodavci imali ozbiljnih poteškoća da sačuvaju svako radno mesto.

Srpsko tržište je po izlasku iz vanrednog stanja nastavilo uzlaznom putanjom, ali su poslodavci definitivno u borbi da dođu do kadra i da ga zadrže. Miloš Turinski iz Infostuda kaže da radnicima postoji nešto što je bitnije od visine zarade.

"Mi zapravo imamo jako puno mogućnosti i tržište rada je jako dobro - u 2019. godini je broj oglasa za posao bio 48.000, a na kraju 2021. godine smo stigli do 66.000 oglasa za poslove. Postoji jako velik izbor izbor poslovnih mogućnosti i čim imate veći broj opcija, vi kao kandidat, odnosno budući zaposleni i te kako birate poslodavca. Sve je manje kandidata na tržištu i poslodavci su ti koji su sada u borbi da dođu do kvalitetnog kadra. Kada pitamo kandidate šta im je bitno kod odabira poslodavca, verovali ili ne, plata je negde na trećem ili četvrtom mestu, a na prvom mestu je pronalazak poslodavca koji posluje finansijski stabilno, potom atmosfera i dobri međuljudski odnosi u firmi, učenje i usavršavanje, komunikacija s nadređenima", otkriva naš sagovornik iz Infostuda.

Turinski navodi da su ljudi sve više skloni da uđu u preduzetničke vode sa više ili manje uspeha, a za to imaju dobre razloge čak i u ova izazovna vremena. Aktuelni zanatski deficit, navodi, dosta ima veze sa preduzetničkim duhom.

"Nama na tržištu nedostaje mnoštvo frizera, automehaničara, vodoinstalatera i ako pogledate strukturu oglasa za posao, nude se jako dobre pozicije s visokim zaradama, ali ljudi se ne javljaju na te konkurse. Prvi razlog je realni nedostatak kadrova, ali je tu prisutno još nešto - bez obzira na dobre uslove rade, ljudi se pre opredeljuju da imaju svoje salone i radnje ili da budu samostalni majstori na tržištu jer tako mogu više da zarade. Prošle godine je bio aktuelan oglas u kojem je poslodavac iz Beograda nudio zaradu od 2.000 evra za vodoinstalatera, kao i mogućnost stanovanja ukoliko niste iz Beograda, ali taj poslodavac nije našao nijednog radnika. Ako pitate bilo kog samostalnog vodoinstalatera, on će reći da te pare može da zaradi za mnogo kraće vreme ukoliko radi samostalno", objašnjava Miloš Turinski u serijalu "Život u vreme i posle kovida".

Na tržištu stoga imamo ogroman deficit radne snage, ali kako objašnjava Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije, ovaj deficit je bio izražen i pre kovida. U svakom dosadašnjem istraživanju Unije poslodavaca, bez obzira na to o čemu se radilo, poslodavci su isticali da je sve teže obezbediti kvalitetnu radnu snagu. Nekada se to javljalo samo u nekim zanatskim zanimanjima i u sektoru građevine, ali to više nije isključiv primer.

"U ovim okolnostima imate situaciju da gotovo ne postoji nijedan privredni sektor gde ne postoji nedostatak kadrova na tržištu rada. Saobraćaju nedostaju vozači, ugostiteljstvu su u sezoni potrebni svi kadrovi, o nekim proizvodnim delatnostima da i ne govorimo. Recimo, u Srem je došao veliki broj stranih investitora kojima je gotovo nemoguće sada da nađu kadar i zaposle radnu snagu, a među deficitarnim ne spadaju samo nisko plaćena, zanatska zanimanja, već nedostaju i visokoobrazovani ljudi, prvenstveno inženjeri, kojima se nude visoke zarade", kaže naša sagovornica.

Miloš Turinski iz Infostuda naglašava da je sve manje one rečenice: "Ako nećeš ti da radiš, ima ko hoće" jer više nema tih koji žele. To i te kako primorava poslodavce da menjaju svoje stavove, a prvenstveno i visini zarade koju nude.

"Poslodavci moraju da se prilagođavaju tržištu, standardima i trendovima na tržištu ako žele bilo koga da zaposle. Neće im doći niko da radi za minimalnu zaradu ako negde drugde može da ima više, a s druge strane nije zarada presudna. Kandidati biraju između poslodavaca koji imaju i druge uslove, recimo sistem beneficija, danas se vrlo uzima u obzir svaki uslov i konkurencija je vidljiva", zaključuje Turinski.

U nastavku poslušajte emisiju na temu promena na tržištu rada. U narednom izdanju serijala "Život u vreme i posle kovida" sa sagovornicima razgovaramo o još jednoj velikoj promeni na tržištu rada, ali i o svojevrsnom stilu života koji dobija na kvalitetu - o radu od kuće.

-----------------------

Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Pićuka

14.11.2022 • 18:06

@Vuk

Kome je 400 eura dosta? Moja supruga bila privatnik, vodila knjigovodstvo za peduzeće. Imala licencu i radila i potpisivala završne račune. Kada smo finasijski bili iscrplenji, radiš a ne plaćaju, likvidirali smi preduzeće. Sa 55 godina niko nije hteo da je zaposli u knjigovostvo zato što nema fakultet. Sada radi u ujednom trgovinskom lancu u kome zarađuje 50.000 din za 200 sati rada mesečno, u prevodu ima 4 dana sloboda. Mi to moramo iz nama opravdanih razloga. Mladi ne moraju da dopuste da ih koji kakvi "biznismeni" zloupotrebljavaju. Znaš onu parolu "Bolje grob nego rob". Ti opravdavaš neku šemu u kojoj nisi.

21 9 +12
Biba

14.11.2022 • 17:10

.

Za bilo kakav zivot sa minimumom dostojanstva nisu dovoljne "male pare".
Prava tuga je zapravo to sto neko ko ocekuje da moze plati racune, da prehrani decu, opremi ih za skolu i odvede sedam dana na more, zapravi trazi "velike pare".

28 7 +21
@Ilija

14.11.2022 • 16:51

Tako je! Nek neko opravlja zube i operiše srce za iste pare kao vodoinstalater. Ne potcenjujem ni jedno zanimanje pa se pitam ko su "radnici"?

19 1 +18

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.