Direktorka FINS-a demantovala razloge sindikata za protest u Novom Sadu

Iza najavljenog protesta stoje isključivo lični interesi pojedinaca koji ovog puta zloupotrebljavaju instituciju Sindikata, da bi pod pritiskom uticali na Osnivača, u nameri da Vlada APV kao osnivač Instituta, na narednoj sednici Vlade koja treba da se održi ove ili naredne nedelje imenuje članove Upravnog odbora Instituta koji će biti po volji rukovodstva Instituta iz bivšeg režima koje je bilo poznato po nepoštovanju zakona, po raznim proneverama, malverzacijama i aferama propraćenim krivičnim prijavama zbog nenamenskog i raskalašnog trošenja budžetskim sredstava čije mesečno neto zarade sada iznose od 200.000 do 500.000 dinara, što im očito nije dosta.

 

Upravo u organizaciji tih bivših direktora iz prethodnog režima, zloupotrebom Sindikata pokušavaju da utiču na Osnivača da pod pritiskom imenuje za članove Upravnog odobra pojedince koji odgovaraju njihovim ličnim interesima da bi novoimenovani Upravni odbor smenio direktorku dr Elizabet Janić Hajnal, kojoj je Osnivač prvo poverio rukovođenje Institutom kao vršiocu dućnosti direktora od 1.11.2022. do 1.5.2022. godine, da bi nakon toga istoj direktorki poverio rukovođenje Institutom kao direktoru instituta od 2.5.2022. godine, s amandatnim periodom od četiri godine.

Osnivač i Upravni odbor su od direktorke zahtevali da rukovodi Institutom uz dosledno poštovanje zakona, uz normativno uređenje poslovanja Instituta i zavođenja reda, rada i odgovornosti svih zaposlenih da bi Institut poslovao po zakonima i u skladu sa opštim aktima Instituta koji ili nisu postojali ili su bili neusaglašeni sa Zakonom, jer u Institutu nisu imali zaposlenog pravnika više od šest godina, pravnik im nije trebao.

 

Upravo ovakvo postupanje direktorke Instituta dr Elizabet Janić Hajnal je naišlo na bojkot i opstrukciju rada Instituta organizovanog od strane bivših direktora Instituta, jer takvo zakonito i pravilno postupanje nije prihvatljivo za prethodne direktore koji su se u neuređenom stanju najbolje snalazili i nezakonito prisvajali budžetska sredstva u svom ličnom interesu, a na štetu Instituta, u tolikoj meri da je tako dalje poslovanje Instituta neodrživo.

 

Netačna je tvrdnja da je jednom od doktora nauka otkazan ugovor o radu zbog kritike na račun direktorke. Naprotiv, ovom doktoru nauka otkazan je ugovor o radu iz razloga što je na jednoj od sednica Naučnog veća, nakon što je izvršen izbor direktora od strane Upravno odbora, grubo vređala i omalovažavala ličnost direktora, što je u opštim aktima Instituta propisano kao teža povreda radne obaveze, zbog koje se izriče disciplinska mera prestanak radnog odnosa.

 

Tvrdnja da je ovom naučnom radniku pravilno i zakonito otkazan ugovor o radu proističe iz činjenice da je Inspekca rada, Odeljenje u Novom Sadu odbilo zahtev ovog naučngo radnika za privremeno vraćanje na rad do okončanja pokrenutog sudskog spora za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i činjenice da je po žalbi ovog naučnog radnika drugostepeni organ, Ministarstvo za rad, borilačka i socijalna pitanja, žalbu odbio kao neosnovanu iz razloga što je drugostepeni organ utvrdio da je postupak otkazivanja ugovora o radu, bio pravilno i zakonito sproveden, tj. da je poslodavac sproveo postupak otkaza ugovora o radu u skladu sa odredbama člana 179, 180, 181 i 192. Zakona o radu i da prava zaposlene očigledno nisu povređena.

 

Bez obzira na to što je od strane Inspekcije rada i Ministarstva utvrđeno da je otkaz ugovora o radu bio donet upravilno i zakonito sprovedenom postupku, dr Mladenka Pestorić je na osnovu sudskog poravnanja vraćena na rad od 1.3.2023. godine, pre nego što je sud doneo odluku po njenoj tužbi za poništaj rešenja o otkazu.

 

Netačna i proizvoljna je tvrdnja da su dva upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od strane direktorke Instituta izrečena nezakonito prema zakonu koji nije bio važeći. Naprotiv, ova dva upozorenja doneta su pravilno primenom Zakona u radu iz razloga što su dva naučna radnika neobaveštavajući poslodavca obavljala dopunski rad u drugim institucijama suprotno Zakonu o radu jer je ovim zakonom propisana obaveza da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o dopunskom radu kod drugog poslodavca zbog zakonskog ograničenja trajanja dopunskog rada, kao i zbog zabrane konkurencije.

 

Netačna je i paušalna tvrdnja da je direktorka Instituta kršila Zakon o radu i akta Instituta prilikom isplate zarada, a da za takvu paušalnu tvrdnju nije navedeno na čega se ta kršenja odnose. Naprotiv, isplate zarada zaposlenim u Institutu vrše se redovnom u skladu sa Zakonom o radu i opštim aktima Instituta.

 

Istina je da organizatorima protesta smeta donošenje izmena i dopuna Pravilnika o zarada iz meseca februara 2023. godine koje su usledile kao neminovnost za finansijsku konsolidaciju Instituta. Navedenim izmenama i dopunama su propisane mere štednje i racionalizacije na taj način što su umanjene zarade naučnim radnicima koji su pored redovne plate koja im se isplaćuje iz sredstava budžeta ostvarivali i dopunsku zaradu iz sopstvenih (nedostajućih) sredstava Instituta za obavljanje nekih poslova u laboratoriji Instituta za čije obavljanje nakon reorganizacije laboratorije neće biti potrebe. Ovom merom štednje biće ostvaren novčani efekat na godišnjem nivou preko 6.000.000 dinara. U merama štednje i racionalizacije ličnim primerom je učestvovala i direktorka Instituta iz razloga što je njena zarada sa tri prosečene zarade ostvarene u Institutu smanjena na 2,5 prosečne zarade ostvarene u Institutu, što je uticala na smanjenje zarade direktorke u januara mesecu 2023. godine za 98.400 dinara u bruto iznosu.

 

Netačna, proizvoljna i paušalna je tvrdnja da postoji odgovornost direktorke zbog nepoštovanja Zakona o nauci, a da pri tome takođe nije navedeno na čega se to nepoštovanje odnosi. Takođe, netačne su i proizvodnje tvrdnje da je direktorka odgovorna za višegodišnje neuvođenje finansijskog upravljanja i kontrole, iz razloga što se upravo sadašnja direktorka, za razliku od prethodnih direktora Instituta, maksimalnom angažovala na uvođenju velikog broja procedura finansijskog upravljanja i kontrole.

 

Netačna i proizvodljna je tvrdnja da je direktorka odgovorna za usvajanje sistematizacije radnih mesta bez pozitivnog mišljenja sindikata. Ova tvrdnja je suprotna zakonskim propisima na osnovu kojih se sistematizacija radnih mesta pre njenog donošenja od strane direktora dostavlja reprezentativnom sindikatu radi davanja mišljenja na istu, s tim da po zakonu to mišljenje sindikata nema obavezujući karakter. U konkretnom slučaju pre donošenja nove Sistematizacije radnih mesta Instituta ista je dostavljena Samostalnom sindikatu FINS koji je na istu dao pisano mišljenje.

Netačna i proizvoljna je tvrdnja da je direktorka povredila pravo zaposlenih na štrajk time što je pisano obavestila zaposlene koji su najavili štrajk upozorenja da su prilikom organizovanja štrajka upozorenja dužni da se pridržavaju odredbama Zakona o štrajku i da ne mogu sprečavati i onemogućavati rad zaposlenim koji rade, koji ne učestvuju u štrajku.

 

Takođe je potpuno neistinita, proizvoljna tvrdnja da direktora stvara radno okruženje u kome se zaposleni osećaju nesigurno i zastrašeno. Naprotiv godinama u Institutu se od većine naučnih radnika ne poštuje rad, red i disciplina, imovina Instituta se na razne načine prisvaja uz nenamensko trošenje budžetskih sredstava.

 

Na kraju, da su u pitanju samo lični interesi bivših direktora koji po svaku cenu, pa i pritiskom na Osnivača, žele da se ponovo domognu vlasti i raskalašnog trošenja budžetskih sredstava proističe iz činjenice da su upravo oni sa mesečnim neto zaradama od 200.000 do 500.000 dinara duži vremenski period organizuju bojkot i opstrukciju rada Instituta ovoga puta zlouoptrebljavajući Samostalni sindikat FINS-a ćij je predsednik Stanko Zeljković, inače pekar po struci.