Stalna radna grupa za bezbednost novinara u Novom Sadu: O uvredama, pretnjama i NN počiniocima

Autor: 021.rs

Novi Sad

30.05.2023.

14:26 > 19:53

Nerešeni slučajevi pretnji i napada na novinare šalju počiniocima i onima koji imaju loše namere poruku da će se izvući bez ikakvih posledica. Ne pomaže ni demotivisanost novinara da pretnje prijave.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara u Novom Sadu: O uvredama, pretnjama i NN počiniocima

Foto: 021.rs

Ipak, svaku, i najmanju sumnju da postoji pretnja treba prijaviti policiji i tužilaštvu, još jednom je apel sa sastanka Stalne radne grupe za bezbednost novinara, održanog u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Članovi Stalne radne grupe, predstavnici tužilaštava, policije, novinarskih udruženja, OEBS-a, kao i lokalni novinari, sumirali su situaciju u proteklih nekoliko godina i pojedinačno razmatrali svaki rešen i nerešen slučaj pretnji novinarima u Novom Sadu.

Zaključeno je da ovih slučajeva nema u velikom broju, ali da postoji potreba da se kroz izmene Krivičnog zakonika potenciraju slučajevi u kojima postoji pokušaj ugrožavanja sigurnosti - budući da je određene slučajeve pretnji teško dokazati zbog nedostatka otvorene preteće poruke.

Većina slučajeva pretnji novinara dešavaju se u onlajn sferi i po njima postupa Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, rekao je advokat Veljko Milić, član radne grupe u ime Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Kako je pojasnio, to ne znači da nema nikakvih slučajeva direktnih pretnji novinara.

"Imamo drastične slučajeve gde nemamo ni identifikovane počinioce", naveo je Milić, uz podatak da najveći broj otvorenih slučajeva pretnji ima novosadski novinar, profesor i nekadašnji predsednik NDNV Dinko Gruhonjić.

Gruhonjić je prisutnima rekao da redovno prijavljuje sve pretnje koje dobije, iako novinari neretko imaju dilemu šta je zapravo pretnja, a šta je uvreda.

"Većina pretnji još uvek nije dobila epilog, imamo slučaj koji je rešen po načelu oportuniteta, gde se počinilac nagodio sa tužilaštvom. Najgori slučaj dogodio se ispred zgrade u kojoj živim s porodicom, gde su počinioci išarali zgradu natpisima i nikada nisu pronađeni. Od tada smo ugradili kamere i postali najbezbedniji kvart - nema više nikakvih uznemiravanja. Ali takva situacije ne unosi spokoj i šalje poruku o nekažnjivosti", zaključio je Gruhonjić, podsetivši i na nedavnu nasilnu situaciju prema novinarima na tribini održanoj u Medija centru u Nišu, gde je potpuno izostala reakcija policije.

Član Stalne radne grupe u ime Aoscijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić, koji je predsedavao sastankom, otkrio je da novinari poput Gruhonjića bivaju napadani u talasima, ciljano i vrlo organizovano, u kontinuitetu.

Predstavnici tužilaštava sa svih nivoa postupanja podelili su sa prisutnima probleme s kojima se suočavaju u radu, kao što je izuzetno otežano postupanje kad je reč o onlajn pretnjama. Naime, prikupljanje dokaza sa društvenih mreža umnogome zavisi i od platformi koje su vlasnici mreža, poput Mete (Fejsbuk i Instagram), Gugla ili Tvitera, a iskustva ne idu baš u prilog istrazi jer ne postoji obaveza dostave informacija. Tako, na primer, pojedini počinioci izbrišu svoje profile u nameri da uklone tragove, čime otežavaju istragu, a dešava se i da neke države (poput SAD) iznete pretnje tumače kao slobodu izražavanja.

Budući da Srbija govor mržnje ne posmatra u svojim aktima kao krivično delo, ovakvi slučajevi se tretiraju kao krivično delo protiv međunarodnog prava. Tu je i, kaže Matić, problem rada internet provajdera i njihove raspodele IP adresa na više "strana", što otežava otkrivanje pojedinačnih počinilaca.

Predstavnica Fondacije Slavko Ćuruvija Nataša Jovanović istakla je slučajeve u kojima novinari nisu bili obaveštavani kad je njihov slučaj završen sklapanjem dogovora sa tužilaštvom u vidu oportuniteta za počinioca. Postoji zakonska obaveza obaveštavanja oštećene strane ali, kako se zaključuje iz izlaganja predstavnika tužilaštava, zakon se ne poštuje baš uvek i propusta ima.

Na novinarima je, kako su naveli, prvenstveno da svaki slučaj prijave, a potom da aktivno učestvuju u svim slučajevima i interesuju se za njih u komunikaciji sa kontakt-tačkama u nadležnim organima.

Prisutni su imali priliku da čuju i zaključke novinarke 021.rs Gorice Nikolin o slučaju pretnji iz 2019. godine, koje su prijavljene i okončane sa dva odbačaja krivične prijave protiv optuženog. Nikolin je iznela razloge za nezadovoljstvo i nerazumevanje pojedinih postupaka Osnovnog javnog tužilaštva, te objasnila zbog čega nije uložila još jedan prigovor na poslednji odbačaj krivične prijave. Naglasila je stav da je vrlo bitno da, nakon prijave pretnji nadležnim organima, mediji o situaciji izveste javnost i upoznaju je sa posledicama odgovornog novinarskog posla koji svakodnevno rade, naročito na lokalu.

Od aktivnih slučajeva u Novom Sadu ističu se istrage u kojima su oštećeni ekipa Zelene patrole, novinar Nedim Sejdinović i Vladimir Šper, u čijem slučaju se za nasilničko ponašanje u ovom trenutku tereti NN lice. Predstavnici tužilaštava su pojasnili da se slučajevi NN počinilaca drže aktivnim i otvorenim sve do eventualnog zastarevanja, u slučaju da policija dođe do novih saznanja.

Da je problem vrlo aktuelan i na političkom nivou ukazao je Veran Matić na primeru urednika portala "Žig info" Željka Matorčevića, iz Grocke. Istraga konstantnih pretnji, pa i fizičkog napada na Matorčevića bila je, kaže Matić, ometana jer je jedan od uključenih u bio i lokalni policajac, blizak vlasti u Grockoj. On je zaključio da bi novinarima, ali i svakoj istrazi, bilo korisno da svaka lokalna samouprava ima policijske inspektore specijalizovane i uključene u svaki slučaj pretnji novinarima.

Novinar Boris Varga jedan je od onih koji su imali dilemu - da li mu je prećeno ili su mu upućene uvrede koje ne podležu gonjenju? To ga je omelo u prijavi pretnji koje je dobijao onlajn, uz stav da bi neprocesuiranje počinilaca samo bilo "vetar u leđa" novim.

Osim zvaničnih prijava nadležnim organima, nezavisna baza napada na novinare javno je dostupna i vodi je Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Inače, besplatna SOS linija za prijavljivanje pretnji i nasilja prema novinarima je 0800 100 115.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

pretnje novinarima bezbednost novinara

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.