Izveštaji o radu novosadskih JKP pred odbornicima: Nekima ni subvencije ni poskupljenja nisu pomogla

Žarko Bogosavljević

zarkob@021.rs

Novi Sad

28.06.2023.

11:14 > 11:59

Gradskim javnim preduzećima stotine miliona dinara subvencija iz budžeta i povećanje cena usluga u prošloj godini nisu pomogli da pokriju loše poslovanje.

Izveštaji o radu novosadskih JKP pred odbornicima: Nekima ni subvencije ni poskupljenja nisu pomogla

Foto: 021.rs

Izveštaji o poslovanju gradskih firmi za 2022. godinu pokazuju da višegodišnja praksa lokalne vlasti da doterivanjima programa poslovanja tokom godine na zasedanjanima Skupštine grada više ne pomaže da se prikrije loše poslovanje javnih preduzeća i da su potrebne dotacije i rast cena da ostanu u plusu.

Ovo su podaci iz analize izveštaja koje je uradio 021.rs koji su sada skoro svi pripremljeni i predati Skupštini grada.

Naime, u petak, 30. juna će pred odbornicima biti osam izveštaja o poslovanju javnih preduzeća, a kako su na prethodnom zasedanju već usvojeni izveštaji Spensa i Puta, moguće je analizirati kakvi su rezultati. Nedostaju izveštaji GSP-a koji je godinama u gubicima i bukvalno preživljava od donacija iz budžeta, kao i Urbanizma koji posluje tako što skoro u potpunosti radi samo poslove plaćene iz gradske kase.

Ono što prvo pada u oči u izveštajima jeste da nijedna od gradskih firmi nije uspela da posluje u realnom dobitku, mada se plusevi u prihodima prikazuju u većini završnih računa. Radi se o tome da višak na kraju godine nije prava dobit ostvarena u poslovanju, već je to posledica toga što su sve gradske firme dobile od nekoliko desetina pa do preko milijardu dinara iz budžeta.

Koliko je dobit nerealna najbolje se vidi iz primera "Zoohigijene", jer je poslovanje 100 odsto pokriveno iz budžeta. Kako na kraju 2022. godine nisu potrošili sve što su dobili iz gradske kase, naveli su da imaju 2,3 miliona dinara dobiti, iako to nije posledica poslovanja nego dotacije iz budžeta. Ovo nije samo prošlogodišnja praksa ovog preduzeća, nego je to tako već godinama unazad.

Što se tiče gubitaša, treba istaći da su neki zbog svoje prirode posla takvi već godinama i ne može se ni očekivati da budu u plusu, za šta su najbolji primer GSP i Spens. Lokalna vlast već duže vreme priprema rekonstrukciju Spensa kao potencijalno rešenje ovog problema i smanjenja troškova. Ovo preduzeće je prošlu godinu uspelo da završi sa minusom od 81,3 miliona dinara, što je i skromno kada se pogledaju gubici iz prethodnih godina.

Na spisku onih koji su iskazali gubitak se ipak izdavaja "Tržnica" za koju je donekle neobičajeno da ne bude u plusu zbog prirode posla koji obavlja.

Ovo preduzeće koje se bavi pijacama i skoro sve prihode ostvaruje naplatom pijačarine, završilo je sa minusom od 51,7 milion dinara. Ovo bi možda i bilo manje da su kao i ostali imali veće dotacije, jer su dobili najniže subvencije iz budžeta i to šest miliona dinara namenski za opremu. Mada nigde nisu direktno naveli razlog za poveći minus, iz predleda tabela sa prihodima i rashodima primetno je da je pala naplata usluga, tj. pijačarine.

Među gubitašima je i "Čistoća" sa minusom od 319 miliona dinara, mada su dobili više stotina miliona dinara subvencija i odobreno im je bilo povećanje cena. Ovo gradsko preduzeće je i ranije znalo da bude u minusu, ali je ovo značajan skok, ali u izveštaju nema nijedne rečenice objašnjenja šta se dogodilo.

Ne tako mali minus od 175,6 miliona dinara je ostvarilo i JKP "Vodovod i kanalizacija", koje je isto dobilo više stotina miliona subvencija i imalo poskupljenje. Gradski vodovod je poslednjih godina uglavnom uspevao da bude u plusu, ali sada to nije bio slučaj. Ipak, za razliku od većine drugih preduzeća, oni su dali objašnjenje za minus na računu.

"Kao posledica globalnih dešavanja na koje preduzeće nema uticaja, došlo je do povećanja operativnih troškova poslovanja, pa je ostvareni iznos ukupnih direktnih troškova proizvodnje veći od planiranih. Iako su prihodi od prodaje ostvareni u gotovo planiranim vrednostima, preduzeće je u 2022. godini ostvarilo gubitak u poslovanju. Važno je istaći da je preduzeće na osnovu Ugovora o podzajmu sa Gradom izvršilo otplatu po zajmu Evropske investicione banke u iznosu od 144.910.579,20 dinara. Isplaćeni iznos je u tekućim uslovima poslovanja predstavljao veliko opterećenje za likvidnost preduzeća i doprineo je u određenoj meri ostvarenom gubitku. Visina ostvarenog gubitka rezultat je i značajnog ulaganja sopstvenih sredstava u vodovodni i kanalizacioni sistem", navodi ovo preduzeće.

Ostala gradska preduzeća su zvanično bila u plusu, ali značajno manjem od prvobitno planiranog. Isto tako, niža je dobit u odnosu na prethodne godine.

"Lisje" ima dobit od 6,7 miliona dinara, "Stan" od 1,3 miliona dinara, a "Zelenilo" 822 hiljade dinara. Ova tri preduzeća su imala subvencije od više stotina miliona dinara, tako da je dobit neznatna i zapravo bi bila u većim minusima da nije bilo pomoći budžeta.

Poslovanje "Puta" je priča za sebe. Naime, ovo preduzeće prikazuje jednu od najvećih dobiti u visini od 140 miliona dinara, ali to teško da je rezultat uspešnog rada, jer skoro sve poslove koji zajedno prelaze milijarde dinara dobija direktno od Grada kao putarsko preduzeće. Deo sredstava je ostvaren dobijanjem poslova na tenderima, ali to je zanemarljivo jer ima praksu da poslove vredne stotine miliona dinara ustupa privatnicima.

Prošlu godine su, prema izveštajima o poslovanju koji idu pred Skupštinu grada, sa plusom na računu završili i "Informatika" sa 10,6 miliona dinara i "Parking servis" sa 10,5 miliona dinara. Oba preduzeća su imala dotacije iz budžeta u sličnom iznosu od oko 70-80 miliona dinara, ali je dobit opet niža nego ranijih godina.

Ipak, ovde treba istaći "Parking servis" koji je u izveštaju detaljno obrazložio svaku razliku u prihodima i rashodima u odnosu na planirano. Iz tih podataka se vidi da u osnovi nisu imali višu dobit jer je došlo do rasta svih troškova, što je posledica situacije u društvu, inflacije i drugih faktora.

Najveću dobit je imala Novosadska toplana sa 216 miliona dinara. Međutim, dok je Toplana prethodnih godina imala i realnu dobit jer nije imala subvencije iz gradske kase, to sada nije slučaj jer je 2022. imala subvenciju od 500 miliona dinara za nabavku lož ulja i mazuta.

Sve ukupno, kada se podvuče crta, nijedno javno preduzeće nije uspelo da posluje sa pravom zaradom koja bi služila da se poveća budžet Grada, nego su svi služili da se milijarde prebace na njihove račune iz gradske kase kako bi likvidno poslovala.

Teme

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Robert

30.06.2023 • 00:25

@MA

Na cija imanja su radnici Čistoće isli....bas me zanima...čega imanja

1 1 0
mns

28.06.2023 • 19:30

da...

a i RTV je isto javno medijsko preduzeće... isto u minusu ... ali se ćuti...

2 2 0
Ivica

28.06.2023 • 18:54

@Ташоли

Poenta je sto je taj program i licenca 2021 godine ponovo kupljeni za 240 novaca, a ne za 100 kao što ste napisali. E sad koliko je ko uklopljen u tome dilu, nisam upoznat.

3 2 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.