Na Fruškoj gori i u Bačkoj uništeno hiljade hektara šuma, biće potrebne godine da se obnove

Autor: RTS

Novi Sad

14.08.2023.

09:50

U dva olujna nevremena u julu na teritoriji Bačke potpuno je uništeno 1.300 hektara šume, u Nacionalnom parku Fruška gora stabla su polomljena ili oštećena na čak 14.000 hektara.

To su najnoviji, ali ne i konačni podaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Još se prijavljuje šteta a uz drveće, stradale su i mnoge životinje, najviše ptice, javlja RTS.

Specijalni rezervat prirode Koviljsko-petrovaradinski rit pretrpeo je ogromnu štetu tokom dve oluje. Slično je i u drugom - "Karađorđevu", ali i u Parkovima prirode "Tikvara" u Bačkoj Palanci i "Begečkoj jami". Uz 1.300 hektara potpuno uništene šume, još oko 700 hektara je oštećeno toliko da se mora izvršiti kompletna rekonstrukcija.

"Stradale su najviše vrste mekog drveta - vrbe i topole. To drveće ne može podneti izuzetno jake udare olujnog vetra. Moramo reći da su ogromne štete nastale i u hrastovim šumama. Upravo se prikupljaju podaci. U pitanju je oko 200.000 kubika drveća na prostoru Bosutskih šuma, koje su izuzetno značajne kao jedno od centralnih područja ekološke mreže", kaže za RTS Alen Kiš iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Veću katastrofu u Bosutskim sprečile su Spačvanske šume u Hrvatskoj, koje su primile prvi udar olujnog vetra. Komšije procenjuju da je uništeno oko 2,7 miliona kubika drveća u celoj zemlji. Uz Bosutske, najveće lužnjačke šume u Evropi, i Frušku goru, u ritskom delu ispod nje, na sremskoj strani je uništeno ili oštećeno još oko 500 hektara stabala i ona se moraju obnoviti.

"Saniranje takvih šteta, gde su stabla kompletno pokidana, isprepletana, zahteva mnogo više vremena nego redovan postupak podizanja šuma. Možemo računati najmanje desetak godina da se kompletno izvrši sanacija i obnova šuma", kaže Kiš.

Veliki broj prijava stradalih ptica

Bačko podunavlje je, uz Goliju-Studenicu, jedini Uneskov rezervat biosfere u Srbiji. Prostire se na površini od skoro 177.000 hektara. Jedno je od najbolje očuvanih rečno-močvarnih područja u slivu Dunava i utočište je velikog broja zaštićenih vrsta biljaka i životinja, poput orlova, crne rode, divlje mačke, vidri i jazavaca, ali i najveće populacije evropskog jelena u Srbiji.

"Tokom olujnog nevremena imali smo izuzetno povećan broj prijava. U proseku negde 15-20 na dan. Što se tiče stradanja, imali smo 42 jedinke koje su stradale u toku ovih olujnih nevremena - 26 roda, 14 malih ušara, jednu pčelaricu, jednog barskog petlovana, jednog orla belorepana", kaže Ilija Miljković iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Polomljena stabla u gradskim opštinama ne mogu se ni prebrojati

Uništenih stabala u naseljenim mestima, pogotovo u Opštini Bačka Palanka, toliko je da se ne mogu ni prebrojati. U Novom Sadu ih je više od 2.600, skoro onoliko koliko se godišnje zasadi. I dalje se popisuju i uklanjaju. Grad je oformio stručno telo, koje će isplanirati sadnju.

"Da ovaj stručni tim napravi jedan adekvatan stručan dokumenat, koji će pre svega biti srednjoročni, to jest na pet godina, jer ovakvu štetu ne možete u jednom kratkom periodu sanirati. Neophodno je da pronađemo adekvatne sadnice. Da pronađemo načine, vremenske periode i na kraju krajeva i novac za ovaj vid sanacije", kaže Mira Radenović iz Gradske uprave za životnu sredinu.

Upravljači prirodnih dobara i korisnici šuma tek utvrđuju tačan broj polomljenih stabala, a Pokrajinski zavod, štetu u prirodi. Početkom septembra očekuju tačnije podatke i procenu vremena potrebnog za sanaciju i obnovu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

nevreme oluje

Komentari 27

Hronološki Najpopularniji

AndjelA

16.08.2023 • 20:46

Људски фактор

Шокирани смо стањем Фрушке горе.Из месеца у месец,ничу неки поседи,огољује се гора.Квадови јуре,базени се пуне а и Врднику често нема воде за пиће.Прича о олуји је делимично тачна.Оно што инвеститори раде је ЉУДСКА,не природна, КАТАСТРОФА.

2 2 0
S.

16.08.2023 • 16:30

@Janko, za Frusku Goru ne znam ali sume od Futoga do Backe Palanke su zaista polomljene od strane oluje. Bio sam, video sam. Drvece je polomljeno, ne presecno i to cesto na 2-3m visine.
Vecina tih suma su planski sadjene sa namenom proizvodnje drveta i obnova nije toliki problem kao na FG gde su prirodne sume sa mesovitom florom i ne mozes samo posaditi jednu vrstu drveca u redovima.

2 0 +2
Zoric Ilija

15.08.2023 • 16:14

Žal za prirodom

Vlast sadašnja je božja kazna za naš narod i polako vidimo kako se bez imalo srama izvlači i zadnji dinar iz javnih preduzeća ali i zadužuju ista do te mere da pomici nema.Valjda im je to zadatak koji zaista odlično rade.Devastiranje prirode od strane istih omogućilo je prirodi da uradi ono što je uradila ali koga ,,više",ista interesuje?Sve su ukaljali i obesmislili kao skakavci,a život prolazi i nama i njima.Tužno je da ti marginalci sede na takvim funkcijama i da rade što rade..Lustracija,povratak normalnih tužilaca,sudstva ,reorganizacija policije i sređivanje zatvora treba biti cilj a onda voditi dečije ekskurzije da vide one koji su ovo društvo ovako uništili.. Nikad se više nećemo oporaviti kao društvo ali tako je pa ,,sretno".Duni vjetre ,nosi nas u tri lepe"

6 6 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.