Kako novosadski sudovi kažnjavaju nelegalnu seču: Pretežno minimalne kazne

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

01.04.2024.

16:41 > 16:41

Presude Osnovnog i Prekršajnog suda donete u poslednjih pet godina koje je analizirao 021.rs pokazuju da se za šumsku krađu i nezakonitu prodaju uglavnom izriču najblaže kazne.

Kako novosadski sudovi kažnjavaju nelegalnu seču: Pretežno minimalne kazne

Foto: 021.rs

Osnovni sud u Novom Sadu je od početka 2019. pa do marta ove godine vodio 15 postupaka protiv jednog ili više lica zbog šumske krađe.

Gotovo sve presude koje su donete protiv onih koji su počinili šumsku krađu, bile su uslovne. To znači da je počiniocima određena zatvorska kazna, u trajanju od tri meseca do godinu dana, koja se neće realizovati ukoliko oni u određenom vremenskom roku ne ponove delo.

Osnovno javno tužilaštvo je odustalo od gonjenja u jednom postupku.

Samo u jednom postupku počiniocu je određeno mesec dana zatvora. Reč je u postupku protiv dvojice muškaraca koji su se teretili za seču više stabala količine od četiri kubna metra i krađu manjeg špeditera koji su koristili da prevezu stabla.

U ovom postupku, juna 2019. godine, jedan počinilac je osuđen na mesec dana zatvora zbog krađe šume i na još dva meseca zbog krađe vozila. Njegov saučesnik dobio je uslovnu kaznu zatvora od dva meseca, uz napomenu da se kazna neće realizovati ukoliko u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Kućni pritvor bez elektronskog nadzora izrečen je i osuđenom za seču bagremovog drveta na obali kanala DTD 2019. godine, dok je saizvršiocu određena uslovna kazna.

Osnovni sud u Novom Sadu osudio je na kućni pritvor uz elektronski nadzor dvojicu koja su 2016. godine posekli nekoliko stabala američkog jasena iz šume u Kovilju, uz Dunav, koja je u vlasništvu Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve.

Postupci su se vodili za različite količine posečenog drveta, od jednog pa do više od 200 kubnih metara.

Zanimljiva je presuda iz marta 2021. godine za produženo krivično delo šumska krađa. Počinilac je osuđen za seču više od 200 metara kubnih raznih vrsta drveta, u periodu od maja 2016. do januara 2017. godine. Tokom tog perioda, on je više puta angažovao radnike za nezakonitu seču. Takođe, kako je utvrđeno, tim nezakonitim radnjama je za sebe i svoje saučesnike pribavio protivpravnu imovinsku korist veću od dva miliona dinara.

Počiniocu je izrečena uslovna osuda zatvora od godinu i po, koja se neće izvršiti ako on u roku od četiri godine ne učini novo delo. Drugom osuđenom je izrečena uslovna osuda od osam meseci, koja se neće sprovesti ako u roku od dve godine ne učini krivično delo.

Prema Krivičnom zakoniku, delo šumske krađe kažnjava se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok se ukoliko se delo izvrši sa namerom prodaje ili ukoliko je količina oborenog drveta veća od pet kubnih metara, odnosno ukoliko su drva posečena u zaštićenoj šumi, počinilac kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Za dela bespravna seča šume i promet drveta bez žiga i dokumentacije zadužen je Prekršajni sud u Novom Sadu. Ovaj sud je od 1. januara 2019. do marta ove godine doneo 12 presuda u postupcima vođenim zbog ovih prekršaja.

Analizom ovih presuda utvrđeno je da su i u ovim slučajevima izricane uglavnom minimalne kazne.

Za fizička lica koja prekrše Zakon o šumama propisane su kazne od 10.000 do 100.000 dinara, uz oduzimanje proizvoda koji su pribavljeni sečom, dok su za pravna lica predviđene kazne od 100.000 do milion dinara. Za odgovorna lica u preduzećima minimalna novčana kazna je 25.000 dinara.

Od ukupno 12 predmeta, jedan je vođen protiv pravnog lica i direktora firme, dok su ostali vođeni protiv fizičkih lica.

Samo u jednom postupku protiv fizičkih lica počinilac je kažnjen sa 15.000 dinara, i to zato što je prethodno već kršio Zakon o šumama i osuđivan je zbog toga. Ostale kazne bile su minimalne, odnosno iznosile su 10.000 dinara, s tim da je u jednom predmetu propisana kazna od 5.000, jer lice nije prethodno osuđivano i bila je reč o maloj količini drveta.

Prekršajni postupak protiv fizičkog lica zbog seče u Specijalnom rezervatu prirode "Koviljsko-petrovaradinski rit" obustavljen je jer je zastareo. Počinioca je inspekcija zatekla kako seče belu vrbu na Krčedinskoj adi, bez obaveznih uslova o merama zaštite i prirode 2019. godine, kada je i pokrenut postupak po zahtevu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Prekršajni postupak obustavljen je u februaru 2022. godine.

Prekršajni sud u Novom Sadu je u novembru 2021. godine kaznio preduzeće "Šume Fruške gore" koje se inače bavi sečom šume sa minimalnih 100.000 dinara i direktora preduzeća sa minimalnih 25.000 dinara za prodaju ogrevnog drveta bez šumskog žiga i odgovarajuće dokumentacije.

Prekršaj je utvrđen kada je inspekcija kontrolisala stovarište u šumi koja je u vlasništvu Eparhije sremske.

Za razliku od ostalih slučajeva kada su fizička lica u pitanju, u ovom predmetu ogrevno drvo nije oduzeto osuđenima i dato preduzećima Nacionalni park "Fruška gora", odnosno "Vojvodinašume", već je naloženo da se propusti otklone, to jest da se drvo žigoše i klasificira, što je i urađeno.

Zanimljivo je i to da je ovo preduzeće 2020. godine osnovao Radivoje Kaurin, koji je tada bio šef Odseka za planiranje i održivi razvoj u šumarstvu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a da je na mesto direktora imenovan vlasnik drugog preduzeća koje se bavi sečom u Vojvodini, a koje je u prošlosti dobijalo tendere od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Kaurin je naknadno vlasništvo prebacio na tadašnju vlasnicu jedne strugare, ali kako se sada može videti na Agenciji za privredne registre, on je ponovo stopostotni vlasnik i direktor.

Firma "Šume Fruške gore" je, inače, imala ugovor sa Eparhijom sremskom za gazdovanje manastirskim šumama i poslove vezane za to.

Prema javno objavljenim finansijskim izveštajima, ova firma je u 2022. godini prihodovala više od 56,9 miliona dinara, dok je godinu dana pre toga neto dobitak "Šuma Fruške gore" bio 26,1 miliona dinara neto.

Aktivisti Udruženja za zaštitu šuma su 2021. godine podneli krivičnu prijavu protiv Kaurina koga su optužili za zloupotrebu službenog položaja, nesavestan rad u službi i trgovinu uticajem. Iz Ministarstva su tada za 021.rs naveli da će on biti kažnjen za povredu radne discipline.

Za poslednjih pet godina, jedna presuda Osnovnog suda odnosila se na seču u Nacionalnom parku Fruška gora, dok su tri prekršajna postupka vođena zbog prodaje ogrevnog drveta posečenog u nacionalnom parku.

S obzirom na to koliko često slušamo o nezakonitim sečama u zaštićenim područjima, mali procenat presuda odnosi se na ovakve prekršaje i krivična dela.

I samo Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora je samo tokom 2023. godine podnelo čak 11 krivičnih prijava za bespravnu seču stabala i šumsku krađu, piše u Izveštaju o programu upravljanja za proteklu godinu.

Materijalna šteta meri se u milionima, a šteta po prirodu je nemerljiva, naročito kada uzmemo u obzir da su prošlogodišnje superćelijske oluje razorile više od 70 hiljada kubnih metara stabala u ovom nacionalnom parku.

Teme

seča drveća NP Fruška gora

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Novi Sad

02.04.2024 • 08:44

Upravljanje nacionalnim parkom Fruska gora, treba regulisati,otkazom sadasnjem stranackom direktoru i njegovim pomocnicima, i postavljanjem na njihovo mjesto odbora koji cine dokazani ljudi koji se bore za ocuvanje šuma nacionalnog parka, a koje ignorise ili progoni sadasnja vlast.

2 1 +1
Tamo 'vamo

02.04.2024 • 07:34

Suština, uhapšeni su ljudi za 4 kubika?????? A ovi od hiljade kubika nikom nista... Ali bolest neznana sve je jače stezee.....

4 3 +1
Pogodi ko je

02.04.2024 • 06:50

Nikako. Istovareni da uniste Vojvodinu. Kada je dokrajce i uniste onda ce se pokupiti.

10 16 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.