Apel institucijama i javnosti: Fruška gora plen umreženih interesnih grupa, zaustaviti seču

Autor: 021.rs

Novi Sad

18.04.2024.

09:43 > 10:03

Pokret "Odbranimo šume Fruške gore" uz podršku Mreže "Pošumimo Vojvodinu" uputio je apel organima vlasti i javnosti za očuvanje šuma Nacionalnog parka "Fruška gora".

Apel institucijama i javnosti: Fruška gora plen umreženih interesnih grupa, zaustaviti seču

Foto: 021.rs

U apelu se ističe da je način gazdovanja šumama nacionalnog parka neodrživ i nesavestan, ali i da je model upravljanja parkovima postavljen pogrešno.

Organizacije koje potpisuju apel pozivaju institucije da u najkraćem roku donesu vanredne odluke o obustavljanju svih seča na celom području Fruške gore.

Kako se ističe u apelu, poslednjih godina privredne seče u ovom parku postale su vidljive na svakom koraku.

"Gotovo da nema šumske i planinarske staze koja nije uništena teškom mehanizacijom za intenzivno šumarstvo ili zatrpana trupcima. Intenzivno privredno gazdovanje šumama govori o tome da Nacionalni park posluje kao šumarsko-privredno preduzeće, a ne kao zaštićeno područje prirode prve kategorije. Potvrda ove tvrdnje su godišnji izveštaji o poslovanju i ostvarivanju Programa upravljanja zaštitom prirode, dostupni na njihovom sajtu, u kojima se jasno vidi da oko 60 odsto prihoda dolazi od korišćenja šuma, odnosno seče i prodaje drveta", objašnjava se u apelu.

Pokret "Odbranimo šume Fruške gore" ukazuje i na to da o neodrživom i nesavesnom gazdovanju šumama svedoče brojne inspekcijske prijave od strane njihovih članova, sa epilogom prekršajnog kažnjavanja, ali "nažalost bez efekata promene negativne prakse".

"Umesto da primarni cilj upravljanja bude zaštita prirode, u poslednjoj deceniji cilj je postala brza dobit drvne industrije. Iako je formalno pod zaštitom, Fruška gora postala je plen umreženih interesnih grupa, žrtva izvrdavanja zakona, dokazane uzurpacije i korupcije i posledično izložena je intenzivnoj eksploataciji, ilegalnom doznačavanju, seči i izvlačenju, kao i neodrživim praksama, što trajno devastira prirodne vrednosti zbog kojih je zaštita proglašena", objašnjava Pokret OŠFG.

Oni ocenjuju da se i kroz zakone i propise prioritet daje proizvodnji drveta, dok se zanemaruju ekološke, sociološke, zdravstvene, naučno-istraživačke i ostale funkcije šuma. Kako dodaju, odgovor upravljača se svodi na "radimo kako nam je po zakonu odobreno".

"Tako se, po zakonu, šuma na Fruškoj gori ne seče na samo tri odsto površine, dok je na 97 odsto seča intenzivna. Treba podsetiti da je cela površina Nacionalnog parka i zvanično u predlogu za ekološku mrežu NATURA 2000. Svi problemi su prisutni kako u državnim šumama, tako i u šumama koje su restitucijom vraćene Eparhiji Sremskoj, što čini oko 1/4 površine Nacionalnog parka", navodi se u apelu.

Pokret OŠFG podseća na svoje zahteve:

1) Da se uvede moratorijum na seču šuma u NP Fruška gora, najmanje na 10 godina, u cilju revitalizacije i pošumljavanja površina koje su degradirane nestručno izvedenim, a pre svega prekomerno planiranim i realizovanim oplodnim sečama i intenzivnim korišćenjem šuma po Osnovama gazdovanja šumama 2017–2026.

2) Da Vlada Srbije donese uredbu o stavljanju van snage planskih dokumenata za redovne seče šuma u državnim, crkvenim i privatnim šumama, zatim uredbu o zabrani izvoza drvne sirovine, kao i uredbu o zabrani otuđivanja/prodaji prirodnih dobara u zaštićenim područjima prirode koja su vraćena u postupku restitucije.

3) Da Ministarstvo zaštite životne sredine inicira izradu nove stručne osnove i uslova zaštite prirode za nove Osnove gazdovanja šumama NP Fruška gora, u kojima će osnovna namena šuma biti ne privredna, već ekološka, biološka, sociološka, rekreativna, zdravstevna, naučno-istraživačka.

4) Da Ministarstvo zaštite životne sredine inicira izmenu Zakona o nacionalnim parkovima, sa kojima će se povećati površine u zoni 1.stepena zaštite na 50% površine minimalno (primer NP Triglav), kao i izmenu da nacionalni parkovi budu državne ustanove sa inkluzivnim upravljanjem, uz učešće civilnog društva u odlučivanju, a ne privredna društva koja posluju privredno-profitno.

5) Da Pokrajinska Vlada i Skupština aktivno zastupaju interese građana AP Vojvodine time što će pokrenuti inicijativu za donošenje pomenutog moratorijuma, zakona i uredbi.

Kako dodaju, ovaj apel ima za cilj da podseti nadležne institucije da je svrha i smisao zaštite prirode dobrobit i prirode i ljudi.

"Balansiranje različitih interesa ne sme više da bude na štetu zaštite šuma i prirode, jer bez njih nema dobrobiti ni za ljude ni za prirodu, niti za održivu budućnosti našeg društva", zaključuje se u apelu.

Teme

FRUŠKA GORA NP Fruška gora JPNP Fruška gora Odranimo šume Fruške gore

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

Bojan

19.04.2024 • 12:15

@Mile Sauer

Kad je neko glup ko k* pa ne kapira da je važnije sačuvati 15 odraslih zdravih stabala od njegovih 30 vrljavih mladica. Još bahat sadiš na tuđem a druge pljuješ što čuvaju svoje...

4 11 -7
Voja

19.04.2024 • 09:23

FG

Nikada se gore nije upravljalo nacionalnim parkom.Problem je što ovo nije put da se stane na put seči.Na to može da utiče samo neko iz pozicije vlasti, a taj to nikada ne bi uradio.Promene neće biti dok ne bude promene u poziciji.

6 4 +2
Ljilja

19.04.2024 • 06:22

Zaštitimo šume

Podržavam apel za zaštitu šuma Fruške gore. Neprijatno je šetati stazama Fruške gore jer sa strane svugde stoje naslagama posečena stabla i panjevi kao ostaci pustošenja prirode. Zaštitimo Nacionalni park Fruška gora od nesavesnih upravljanja obim zaštićenim područjem bilo da je u državnoj ili crkvenoj svojini. Još jednom, građani pridružimo se apelu za zaštitu Fruške gore i zaštitimo tu divnu planinu i njenu prirodu da i naša deca, unuci i praunuci i mnoge buduće generacije uživaju u njoj i izučavaju njene osobenosti.

14 4 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.