Razvija li Novi Sad zelene prostore: Koliko se sprovodi Strategija razvoja sistema zelenih prostora?

Autor: Marija Bulić

Novi Sad

05.12.2024.

18:22 > 13:48

"Strategija razvoja sistema zelenih prostora grada Novog Sada 2015-2030." predstavlja dugoročnu viziju za unapređenje svih urbanih zelenih površina, a u skladu sa urbanističkim planovima grada.

Razvija li Novi Sad zelene prostore: Koliko se sprovodi Strategija razvoja sistema zelenih prostora?

Foto: 021.rs

Ovaj dokument obuhvata zelene prostore svih kategorija i vlasništva, te se integriše u sve relevantne gradske politike, zakone i odluke.

Cilj je stvaranje efikasnog sistema za planiranje, projektovanje i održavanje zelenih površina i javnih prostora sa zelenilom.

Izradu strategije pokrenuo je Pokret gorana još 2012. godine i okupio tim stručnih institucija u ovoj oblasti, a sa područja grada. Osim ovog udruženja, u izradi su učestovali i Gradska uprava za zaštitu životne sredine, Poljoprivredni fakultet, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, ali i sva javna i komunalna preduzeća kao što su Gradsko zelenilo, Zavod za izgradnju grada, Lisje, Urbanizam, kao i javna preduzeća Vojvodina šume, Vode Vojvodine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Institut za javno zdravlje Vojvodine.

"Kroz nekoliko okruglih stolova i radionica, razmišljali smo o tome šta jedna strategija zelenih površina Novog Sada treba da sadrži i na kraju je ovaj posao do kraja izveo Poljoprivredni fakultet koji je razvijao i metode istraživanja potreba grada i tako utvrdio neke normative koji su bili potrebni da jedna strategija sadrži. Razmišljali su o obuhvatu strategije, o prostornom, o vremenskom obuhvatu i tako dalje, i napravljena je strategija koja je usvojena 2015. i koja važi i do sada i validna je do 2030. godine", objašnjava Dušica Milenković iz Pokreta gorana.

Kako dodaje Milenković ono što su prioriteti Strategije tada bili, a smatra i sada, jeste da se očuvaju zeleni prostori u gradu koji postoje, da se stvori veza između zelenih prostora u gradu i van grada, te da se uspostavi bolji kvalitet života u urbanim sredinama i da se zaštiti biodiverzitet.

"Utvrdili su da nedostaju normativi i standardi za kvalitet i kvantitet zelenila, kao i za dostupnost zelenila, jer se ti standardi razlikuju u Evropi, a kod nas nisu postojali pa je i to bio jedan od zadataka. Na primer, koja je to površina zelenila koja bi morala da postoji po stanovniku u gradu, koja udaljenost, obavezna udaljenost parka ili neke zelene površine od stambenih jedinica i tako dalje", kaže Milenković.

Poseban deo Strategije obuhvata i "Odnos zajednice prema zelenim prostorima" koji ima za cilj da igra aktivnu ulogu u podizanju ekološke svesti i podsticanja aktivizma građana. Milenković objašnjava da ovakav dokument podstiče kako samu zajednicu, tako i mlade da se uključe i daju svoj doprinos razvoju zelenih prostora, te iskažu svoje stavove i budu uključeni u aktivnosti koje se sprovode.

"Ono što je takođe Strategija podrazumevala jeste koliko zeleni prostori mogu da unaprede zdravlje i biodiverzitet u gradu, kako da se napravi taj pristup prirodi, kako da se obezbedi i unapredi zdravlje ljudi podizanjem zelenila, kao i neke određene strateške smernice zelenila koje se tiču parkova, javnih vrtova, zelene površine u okviru prostora specijalne namene, zatim zelenila u zonama stanovanja, uz vodene tokove i tako dalje", kaže Milenković.

Prema rečima Milenković 'ne može da se kaže da nije rađeno, ali takođe ostalo je još vremena do 2030. da se nešto od ovoga što je zadato i ispuni'.

"Vidljivo je da su neke nove površine podignute, da su drvoredi na različitim mestima u gradu podignuti, naročito u delovima koji se novi grade, ali isto tako sa tim povećanjem broja stanovnika i povećanjem broja naselja koja su napravljena i grada na mestima nekadašnjih kuća, potrebno je mnogo više zelenih površina. Svi znamo da je za jedno drvo potrebno prostora, tako da ono što je bitno to jeste da je sada taj prostor smanjen i da mogu da se sade samo odrđene sadnice koje mogu da stanu u prostore uz saobraćajnice", kaže ona.

Još neki od problema na koje je Strategija naišla jesu nedostatak zalivnog sistema, a osim toga jako je bitno obratiti pažnju i na vrste sadnica koje se sade, uzimajući u obzir klimatske promene i topla leta koja su zabeležena u Novom Sadu.

"Imamo sušna leta sa mnogo manje kiša nego što je to nekada bilo i potrebno je razmišljati o sistemu za zalivanje. Oni su primenjeni na nekim bulevarima, ali to bi trebalo sada da bude običaj i da se nijedna zelena površina ne podigne bez toga, jer dolaze sve sušnija leta i sve duže traju ti periodi bez kiše, tako da je veštačko zalivanje neophodno", rekla je Milenković.

Zašto Novi Sad više nije zelen grad?

Milenković objašnjava da razlog zašto Novi Sad više nije toliko zelen grad leži u velikom broju ljudi koji žele da se nastane u Novom Sadu.

"Novi Sad je bio u staroj Jugoslaviji jedan od najzelenijih gradova i dugo je nosio taj epitet. Razlog što sada on više nije jedan od najzelenijih gradova je i taj što postoji jako veliki broj ljudi koji želi da se doseli u Novi Sad, da tu živi, a sa tako velikim interesovanjem nemoguće je održati zelene površine ili obezbediti dovoljno zelenih površina za sve ljude i za sva nova naselja koja se grade", rekla je Milenković.

Međutim, u Strategiji se navodi i sledeće:

"Primena Strategije treba da obezbedi zaštitu zelenih površina od nekontrolisane gradnje objekata, kao i adekvatno planiranje javnih i ostalih urbanih površina, projektovanje i izgradnju svih prostora u čijim je regulacijama sadržano zelenilo. Istovremeno treba da bude uključena i u sistem razvoja Grada."

Ipak, svakodnevna i sve učestalija gradnja u Novom Sadu dovodi do toga da više nema mesta za sadnju vrsta sa širokim krošnjama.

"Ono o čemu bi moralo da se povede računa jeste da bar stanari u okviru svojih zgrada probaju da što više iskoriste prostore za zelene površine i da naprave neke zelene zidove ili zelene krovove i da koliko je moguće unaprede život u našoj urbanoj gradskoj sredini kao što je Novi Sad, kada već ne postoje praktično prostori za podizanje pravih parkova i drvoreda", kaže Milenković.

Da bi ciljevi Strategije mogli uspešno da se implementiraju u plansku i projektnu dokumentaciju i pravna akta, donet je i akcioni plan za 15 godina koji jasno pokazuje šta u kom periodu treba da se radi, ko su učesnici realizacije, odnosno ko je za koju aktivnost zadužen, kao i šta su prioriteti.

"Bilo bi dobro da Strategija koja postoji i za koju još postoje mogućnosti do se do 2030. godine ona što više ispoštuje i da je se pridržavamo svi mi, da se primenjuje i da se deo po deo ispunjava prema tom akcionom planu koji postoji i da svako od institucija iskoristi mogućnost koliko ko može da unapredi stanje i pomogne, jer svi mi živimo u ovom gradu i svima će smetati sve klimatske promene koje dolaze, a videli smo prošlog leta kako je to bilo kada su dve velike oluje napravile veliku štetu u gradu", objašnjava Milenković.

Ona poručuje i da je sa urbanim razvojem grada nemoguće ispratiti sve što se dešava, te da je nemoguće ispuniti do maksimuma Strategiju, i dodaje da 'svaka institucija treba da deluje u skaldu sa onim što je isplanirano'.

"Do kraja sprovođenja Strategije, realizacijom akcionih planova, Novi Sad treba da postane održivi "zeleni grad", sa mrežom visokokvalitetnih i atraktivnih zelenih prostora, koji će doprineti dobrobiti i zdravlju svih građana i posetilaca, uz očuvanje životne sredine i biodiverziteta", navodi se u Strategiji.

Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Milica

06.12.2024 • 08:24

Šta bi sa Veternikom!

Pobegla sam iz grada, došla u Veternik gde nemate mogućnosti da sednete, predahnete sem u krugu crkve par klupa(leti da se onesvestiš od vrućine) i poneka klupa ispred firmi na Nkvosadskom putu. Dajte u centru napravute park, fontanu, rašjrkali ste Veternik i samo gradite. Ne zna se gde je centar ni gde je periferija. Napravite kod pijace veliki park da ima nešto lepo i ovo mesto, sramota me gde živim!

3 2 +1
Priroda

05.12.2024 • 23:05

Novac

Lopovi na vlasti gledaju kako da gde god mogu izgrade zgradurine. Trava i drveće im ne donose novac. Žgadija zna samo za beton.

9 8 +1
Biljana

05.12.2024 • 22:03

Urbanistički greh

Prekomerna gustina izgradnje zgrada, vodonepropusnih površina saobraćajnica, trgova, podzemnih garaža, umnožili su se nakon usvajanja Generalnog urbanističkog plana grada Novog Sada do 2030. godine. Tu su usvojena štetna, nakaradna pravila o veličinama krošnji u “saksijama” koje, navodno, mogu da zamene propisanu slobodnu površinu tla na građevinskim parcelama. I sada se to primenjuje u svim regulacionim planovima I za svu novogradnju u ovom gradu.
To je deo navedene Strategije koju su pisali i usvajali isti ljudi kao predstavnici iste politike i finansijskih interesa.

17 7 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.