FOTO: Najlepši fruškogorski spomenik čupa i škraba ko stigne

Sa spomenika "Sloboda" na Iriškom vencu, jednog od najgrandioznijih simbola stradanja vojvođanskih boraca za vreme NOB-a, nedavno su nepoznati počinioci odneli veliku bronzanu pločum, čija se vrednost procenjuje na 2,5 miliona dinara.

Devastiranje spomenika u vidu krađa i naruživanja grafitima naizgled niko ne može da zaustavi, budući da je nadležnost za ovaj spomenik raspodeljena na bizaran način.

Naime, spomenik "Sloboda", i pored činjenice da se nalazi u sklopu Nacionalnog parka "Fruška gora", nalazi se na evidenciji Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici. Apsurd predstavlja i činjenica da se rendžerska kućica NP "Fruška gora" nalazi na svega nekoliko desetina metara od obeliska, a jedan od najlepših spomenika u celoj bivšoj Jugoslaviji godinama čeka najobičniju zaštitu u vidu video-nadzora.

Budući da je komad bronze koji je odvaljen sa spomenika izuzetno težak i pričvršćen jakim klinovima za glavnu konstrukciju, "posao" je morao iziskivati barem nekoliko ljudi, puno buke i vremena, pa se postavlja pitanje kako se kod "Slobode" niko nije našao. Međutim, rukovodilac Službe nadzora NP "Fruška gora" Milan Radojčić tvrdi da spomenik ipak nije nezaštićen.

"Nije sve tako kako izgleda. Policija je obaveštena, traga za počinocima i verujem da će ih i uhapsiti. Međutim, već kod ispisivanja grafita niko ne može ništa da uradi. Svako ko je iole nekulturan, može da škraba po spomeniku", kaže Radojčić za 021.

Da li je dogovor o nadležnosti moguć?

Kako za 021 kaže Ljiljana Bogić iz mitrovačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, "Sloboda" se naprosto fizički predaleko nalazi od Sremske Mitrovice, zbog čega je nemoguće obezbediti zaštitu ovog spomenika.

"U našoj nadležnosti je izdavanje mera i uslova tehničke zaštite, dakle, pravni aspekt. Zaštita spomenika u fizičkom smislu nije u našoj nadležnosti, ali, mi tamo gde možemo pokušavamo da zaštitimo spomenike pronalazeći nadležnu službu koja će ih održavati", kaže Bogićeva, i navodi da je zbog pomenutog oštećenja na Iriškom vencu već kontaktiran NP "Fruška gora" i zakazan sastanak na kom bi bilo reči o preraspodeli odgovornosti za spomenik.

Međutim, Milan Radojčić, u ovom slučaju druga strana neophodna za dogovor, odbacuje mogućnost usmenog rešenja o prebacivanju nadležnosti između ove dve institucije.

"Mi smo državno preduzeće koje mora da dobije crno na belo nekakav papir od Republike da je nešto naša nadležnost. Naši ljudi rade nešto sasvim drugo", kaže on za 021.

Prema procenama, vrednost ukradene bronze iznosi 2,5 miliona dinara, međutim, Bogićeva navodi da je nepojmljivo to što neko može sebi da dozvoli da ukrade nešto što je sačinjeno kao podsećanje na veliko stradanje za slobodu. "To nije samo komad bronze, već umetnički rad, deo predstave koja se nalazi na spomeniku. Pitanje je koliko popravka toga može da košta, i da li je uopšte moguće rekonstruisati tako nešto", kaže ona.

Spomenici podelili sudbinu antifašizma

Istoričar Milivoj Bešlin kaže za 021 da su spomenici NOB-a na čitavom postjugoslovenskom prostoru podelili sudbinu jugoslovenskog antifašizma, koga su proslavljali, zbog čega su se i našli u institucijalnom zapećku.

"Naše društvo zasnovano na sveprožimajućoj nacionalističkoj ideologiji i neoliberalnom konceptu ekonomije ne vidi antifašizam i vrednosti socijalne pravde, promovisane u jugoslovenskoj revoluciji, kao poželjne. Spomenici su samo objekat u tom prevrednovanju našeg društva", kaže Bešlin.

On dodaje da nije optimista da će država na bolji način voditi računa o ovim simbolima.

"Spomenici su tu samo objekti u promovisanju vrednosti kojih društvo želi i hoće da se seća iz prošlosti. Dok su kod nas dominantne nacionalističke ideologije, nacionalne omraze, kultura nasilja; dok kod nas dominira model nekažnjivosti zločina i diskriminacije, potpuno je očekivano da su spomenici koji simbolišu neko drugo vreme i neke drugačije vrednosti - nepoželjni, i samim tim na meti vandala", smatra Bešlin.

Nebrigu srpske države prema spomenicima stradanja vlastitog naroda možda može sprečiti jedna inicijativa potekla iz Hrvatske. Naime, Ivo Goldštajn, stalni predstavnik Hrvatske pri UNESCO-u, pokrenuo je inicijativu da se spomenici antifašističkoj borbi na prostoru zemalja bivše Jugoslavije nađu pod UNESCO-ovom zaštitom.

Goldštajn je povodom ove inicijative već razgovarao s pomoćnikom glavne direktorice UNESCO-a Frančeskom Bandarinom. Preneseno je stajalište da se može prijaviti određeni broj spomenika, ali ne i svi. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)