FOTO: Karlovačka gimnazija čuva herbarijum star 300 godina

Karlovačka gimnazija, pored toga što nosi titulu najstarije u Srbiji, pod svojim okriljem čuva pravo botaničko blago - Volnijev herbarijum, najstariju herbarsku zbirku na području Balkana, koja datira iz 18. veka.

Priča o herbarijumu Karlovačke gimnazije manje je poznata jer, zbog nedostatka novca da se ona obradi, digitalizuje i smesti u uslove gde neće propadati, nije izložena oku javnosti. Ranko Perić, stručni saradnik za botaniku Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, već godinama se bavi proučavanjem ne samo herbarijuma već i životne priče njegovog tvorca Andrije Volnija, pridodnjaka iz Slovačke, inače najpopularnijeg profesora i direktora u istoriji Karlovačke gimnazije.

- On je bio prvi botaničar među Srbima. Bio je spona između Josifa Pančića i ostalih, tada svetski poznatih botaničara. Sakupljao je uglavnom u okolini Karlovaca i Beške, pa sve do južnog dela Deliblatske peščare, no većina biljaka koje su sačuvane potiču iz okoline Novog Sada - kaže Perić za 24sata.

Herbarijum se prvobitno sastojao iz tri dela. Svaki je sadržao po sto biljaka, te se svaka celina zvala centurija. U gimnaziji se danas mogu videti dve centurije, prva i treća, a druga se izgubila u Prvom svetskom ratu. U njemu su opisane mnoge panonske endemične vrste.

- Iako ga zovu Volnijev herbarijum tu je oko 200 njegovih primeraka od ukupno 7.300. Ono što nije Volni sakupio, uradili su njegovi naslednici ili su dobijene razmenom s drugim botaničarima u periodu između 1798. i 1866. Treći deo herbarijuma u Karlovcima je Pančićev - nastavlja Perić.

Volni koji je inače bio profesor Branku Radičeviću, a družio se sa Dositejom Obradovićem i Vukom Karadžićem kome je slao narodne nazive biljaka za njegov "Rječnik". Država je 1950. godine donela rešenje da se herbarijum stavlja pod zaštitu kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, ali je ugovorom o zaštiti naglašeno da ostaje u gimnaziji, ali ova ustanova nema novca da ga održava.

Neprocenjiva vrednost

U herbarijumu se nalaze uglavnom biljke specifične za Srem, međutim, zanimljivo je da se mogu videti i biljke s Karpata, iz Napulja, Sibira, Kalifornije, pa čak i sa Jamajke s početka 19. veka.

Perić ne može ni da nagađa kolika bi bila materijalna vrednost ove kolekcije ali samo za usporedbu kaže da atlas biljaka od Valtštajna nastao u Mađarskoj oko 1800. (jedna od najvrednijih botaničkih knjiga na svetu) na internetu dostiže cenu i do 80.000 evra.