Postavka, koju čini izbor iz Turgenjevljevih dela i literature o njemu, kao i izbor fotografija koje se nalaze u okviru prikazanih publikacija, može se pogledati do 13. decembra u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu www.bms.rs.
Autor izložbe je Nenad Stanojević, a urednik Selimir Radulović, upravnik BMS.
Orelski kraj sa razlogom nazivaju zemljom Turgenjeva. Tu se 28. oktobra (9. novembra) 1818. godine rodio Ivan Sergejevič, na porodičnom imanju Spasko-Lutovinovo u Mcenskom okrugu, u porodici oficira oklopničkog puka, učesnika Otadžbinskog rata 1812. godine, Sergeja Nikolajeviča Turgenjeva i Varvare Petrovne (rođene Lutovinova). Tu je svim srcem zavoleo "veliki, moćan, istinit i slobodan ruski jezik" (I. S. Turgenjev). Odavde se, kao devetogodišnjak, zajedno sa roditeljima preselio u prestonicu (Moskvu), gde je prvo učio u internatu Vajdenhamera, a zatim u znamenitom Lazarevskom institutu, posle čega se upisao na Filološki fakultet Moskovskog univerziteta. Potom je usledilo školovanje na Petrogradskom univerzitetu i, najzad, na Berlinskom, gde je Ivan Turgenjev slušao predavanja iz istorije rimske i helenske književnosti, istovremeno se usavršavajući u znanju jezika – dobro je vladao engleskim, nemačkim i francuskim jezikom.
Želeo je da postane profesor filozofije na univerzitetu i zato je, radi proučavanja nemačke filozofije, boravio u Berlinu i polagao magistarski ispit u Petrogradu. Ali prevagnula je ljubav prema književnosti i on je objavio svoje prvo delo, spev u stihovima Paraša (1843).
Ivan Sergejevič Turgenjev je među Rusima možda najevropskiji pisac ne samo zato što je bio jedan od glavnih propagatora tada moderne evropske književnosti u Rusiji i ambasador ruske književnosti u Evropi, nego i zato što se njegov ukus i njegova estetika umnogome poklapaju sa shvatanjima ondašnjih francuskih realista Merimea, Flobera i Mopasana.
Umro je u Buževalu, blizu Pariza, 1883. godine, ali telo mu je preneto u Sankt Petersburg. Hiljade ljudi su ispratile njegov kovčeg do groblja. Brojna društva, gradovi, univerziteti, poslali su delegacije na sahranu. Pratili su ga nebrojeni venci. Pogrebna povorka bila je duga skoro tri kilometra. Tako su ruski čitaoci pružili konačni dokaz ljubavi prema Turgenjevu koju su prema njemu gajili i za života.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar