Povodom obeležavanja 150 godina od rođenja Alekse Šantića (1868–1924) Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor dela Alekse Šantića i literature o njemu, može se pogledati do 2. januara 2019. godine, u javnom katalogu Biblioteke.
Autorke izložbe su Marina Šmudla i Marina Đačić, urednik Selimir Radulović.
Elektronski katalog izložbe dostupan je na sajtu www.bms.rs.
Aleksa Šantić, pesnik, dramski pisac i prevodilac, rođen je 27. maja 1868. godine u Mostaru. Nakon završene osnovne škole i Trgovačke škole u Ljubljani, obrazovanje nastavlja u Trstu. Zbog narušenog zdravlja prekida školovanje i vraća se u Mostar gde, osim kraćih odlazaka, ostaje do kraja života. U Mostaru 1891. godine objavljuje svoju prvu zbirku pesama, a zajedno sa Svetozarom Ćorovićem 1896. godine pokreće književni časopis Zora, koji okuplja najznačajnije srpske pisce tog vremena. Šantić se smatra jednom od vodećih ličnosti mostarskog književno-kulturnog i nacionalnog pokreta. O njemu su rado pisali i govorili njegovi savremenici Jovan Dučić, Petar Kočić, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski i drugi, kao i brojni pesnici našeg vremena.
Aleksa Šantić je autor brojnih pesama među kojima su i biseri srpske lirike kao što su: Ostajte ovde (1896), Emina (1902), Veče na školju (1904), Naš stari dome (1906), Moja otadžbina (1908), Pretprazničko veče (1910), Klasje moje (1910), Pod jorgovanom (1918). Preveo je Lirski intermeco (1897) Hajnriha Hajnea, Viljem Tel (1922) Fridriha Šilera, napisao je dramske slike Pod maglom (1907) i Hasanaginica (1911). Nakon duge bolesti umro je u Mostaru 2. februara 1924. godine.
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar