Kada se šetate kejom teško da nećete primetiti ostatke starog mosta, koji potiču od prvog stalnog mosta između Novog Sada i Petrovaradina, izgrađenog davne 1883. godine. I danas se čuju ideje o izgradnji mosta na "stubovima nekadašnjeg 'Franca Jozefa'".
Spajao je most Zapadnu Evropu i Istanbul, a kako bi se železnički saobraćaj lakše odvijao, iskopan je i tunel ispod Petrovaradinske tvrđave.
Most je Jugoslovenska kraljevska vojska srušila 1941. kako bi otežala okupatoru osvajanje zemlje. Nemci su ga, međutim, brzo popravili i koristili sve do 22. oktobra 1944. godine, dan pred oslobođenje Novog Sada.
Okupacione fašističke i nacističke snage su u begu od partizana srušile most. Ono što je manje poznato jeste da je šteta mogla da bude daleko veća, a da je zbog fašističkog bega mogla da strada i Petrovaradinska tvrđava.
Na sreću, italijanski ratni zarobljenik Đildo Pasepane presekao je kablove dela eksploziva, te je na taj način sprečio urušavanje tunela ispod Tvrđave.
Hroničar i dobar poznavalac istorije Petrovaradinske tvrđave, Nenad Šeguljev, ispričao je svojevremeno za 021.rs da je Pesapane sprečio katastrofu.
"Na poslovima prenosa eksploziva Nemci su angažovali italijanske ratne zarobljenike, njihove nekadašnje saveznike. Među njima je bio i dvadesetčetvorogodišnji Đildo Pesapane, rodom iz Laura nedaleko od Napulja. On je dan pred miniranje uspeo da preseče žice i spreči Nemce da sruše i tunel", navodi Šeguljev.
O herojstvu mladog Italijana se malo zna, sem iz priča starijih Novosađana i Petrovaradinaca. Zahvalnost zbog toga što je grad spasao od dodatnih uništenja pred samo oslobođenje od fašizma nikada nije dobio.
"Novi Sad mu se još uvek nije na pravi način odužio, jer priča o Pesapaniju nije dovoljno poznata. Ipak, ako se ikada napravi neka nova saobraćajnica kroz tunel i ponovo sagradi most na stubovima nekadašnjeg, mislim da bi bilo lepo da taj tunel i taj novi put ponesu ime po njemu", priča sagovornik 021.rs.
Pasepane je uspeo da pobegne od nacističkih vojnika u Petrovaradin, gde je ostao i posle oslobođenja. Potom se i oženio, a u Petrovaradinu i danas živi njegova ćerka iz tog braka.
Bivši italijanski zarobljenik se potom još jednom oženio, preselio se u Erdevik, a potom se sa porodicom vratio u svoju Italiju. Preminuo je u Pjaćenci, 1999. godine, u 79. godini života.
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 7
Новосађанин
Не причај глупости.
Trol
@Петровград
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar