Menu 021

Fotografska tradicija i sadašnjost u Novom Sadu

Fotografija u Novom Sadu počela je da se razvija uporedo sa popularizacijom širom Evrope. Prvi foto klub osnovan je još za vreme Austrougarske, početkom 20. veka.
Novi Sad 15.01.2021. | 14:00 > 15:13
Fotografska tradicija i sadašnjost u Novom Sadu
Foto: 021 (ilustracija)
Prvi profesionalni fotografski atelje u Novom Sadu otvorio je Georgije Knežević još 1853. godine i tako postavio temelje za razvoj profesionalne fotografije. Početak prodora fotografije u štampane medije započeo je fotografijom Blagoveštanskog sabora 1861. godine koju je napravio Novosađanin Stefan Vulpe. Još 1877. godine u Novom Sadu je Arsenije Arsa Pajević štampao "Ilustrovanu ratnu hroniku", a izlazile su i "Srpske ilustrovane novine" Stevana V. Popovića. Mnogi tada ugledni novosadski fotografi, poput Jovana Rehnicera i Josipa Singera bavili su se takozvanom dvorskom fotografijom.
 
Rodonačelnik amaterske fotografije je bio dr Radivoje Simić, rođen u Ledincima, koji je svojom kamerom zabeležio čari prirodni hlepota i planinarstva. Dušan Šijački iz Futoga, novinar "Malog žurnala" objavljivao je prve originalne fotoreportaže.
 
Fotografski klubovi igrali su veliku ulogu u razvoju fotografije, ali i filmske umetnosti, pa su tako članovi Novosadskog foto kluba, osnovanog 1901. godine, na samom početku 20. veka snimili film.
 
Predsednik trenutno jedinog novosadskog foto kluba "Fotografskog kluba Vojvodina", Milovan Ulićević, kaže za 021.rs da je ovaj klub nastao u vakuumu kada nije bilo drugih odruženja koja bi okupljala fotografe entuzijaste u Novom Sadu.
 
"Kasnije je formiranjem Foto saveza Srbije posle drugog svetskog rata ovde nastao Foto klub Branko Bajić, koji je dugo godina bio jedan od glavnih i najaktivnijih klubova u Savezu, ali nažalost, taj klub se 1993. godine ugasio. Onda je tu desetak, petnaest godina bio jedan vakuum, u kom nije postojalno nijedno okruženje koje bi okupljalo amatere", navodi Ulićević.
 
Ističe da je prelazak sa analogne na digitalnu fotografiju doneo velike promene i na lokalnu scenu. 
 
"Tako je sama fotografija ušla u narod. Svi su mogli da fotografišu, ali nisu svi znali načine na koje je najbolje to raditi. U tom nekom periodu je i nastao Fotografski klub Vojvodina", pojašnjava sagovornik 021.
 
Kako navodi, kroz Foto klub Vojvodina prošlo je oko 150 aktivnih članova koji su na neki način učestvovali u radu kluba, ali mnogo više njih je bilo deo kluba, da li kroz fotografske obuke ili izložbe.
 
"Klub je osnovan da bi se negovala kreativna fotografija u Novom Sadu i Vojvodini, kao i da bi se edukovali ljudi i unapredilo fotografsko stvaranje", ističe Ulićević.
 
On zaključuje da je za očuvanje i napredak fotografije u Novom Sadu neophodno više ovakvih udruženja i edukacija, kao i više izložbenih prostora koji bi približili ovu umetnost Novosađanima. 
 
Fotografski klub Vojvodina organizuje izlete, radionice, organizuje razne kurseve. "Dani akt fotografije" su među najpoznatijim događajima u organizaciji ovog kluba. Sve te aktivnosti usmerene su ka cilju edukacije u kreativnoj fotografiji. Jedan od glavnih ciljeva članova foto kluba je negovanje fotografske tradicije na ovim prostorima, ali i širenje znanja o fotografiji kao umetnosti i dokumentu vremena. 
 
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.
Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Петровград
    15.01.2021 16:39
    Браво за чланак. Не бисмо се жалили и да је мало опширнији и са додатним сликама.
  • M
    15.01.2021 15:57
    Hvala 021 na odlicnom tekstu.Zelim samo da dodam da je prvu fotografiju u NS napravio bas Djordje Knezevic 1856.g.fotografisuci Djavu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest