Neposredno uz staru Ranžirnu stanicu, u Ulici Železnička kolonija, nalazi se desetak vojnih bunkera starih osamdesetak godina, koje stanari koriste kao šupe.
Foto: 021.rs
Bunkeri, koji su preživeli decenije, redak su trag nekadašnjeg velikog broja bunkera koji su se nalazili u Novom Sadu, ali i u celoj bivšoj Jugoslaviji, neposrednog pred početak Drugog svetskog rata i posle njega.
Ipak, ovi bunkeri svoju dugovečnost duguju tome što deo oko Ranžirne stanice nije urbanizovan u velikoj meri. Međutim, to je neminovna budućnost, pa je u planu i izmeštanje železnice, izgradnja novih zgrada, te bi ovi bunkeri mogli da završe u šutu.
Prema podacima iz katastra, bunkeri se nalaze na zemljištu koje je u vlasništvu Republike Srbije, dok pravo korišćenja ima državno preduzeće "Infrastruktura železnice Srbije". Međutim, oni nisu zabeleženi na popisu nekretnina, kao ni većina drugih prizemnih objekata i garaža koji postoje na ovom prostoru, a koje su uglavnom izgradili stanovnici Železničke kolonije.
S obzirom na to da država zemljište oko Ranžirne stanice polako predaje Gradu Novom Sadu, radi razvoja Bulevara Evrope, jasno je i da će pitanje (očuvanja) ovih bunkera uskoro doći na red.
Danas je nešto teže prepoznati bunkere na prvi pogled, jer su zarasli u travu ili su uz njih dozidani drugi privremeni objekti, pa sada služe kao šupe. Nije ni poznat podatak koliko ih tačno ima, jer se neki nalaze u dvorištima ljudi ili su zaklonjeni drugim objektima.
Ljudi koji žive u ovom delu grada rekli su novinaru 021.rs da znaju da su to stari vojni bunkeri, te da ih komšije već godinama koriste kao šupe. Ono što im nije poznato, a o čemu se i ne priča baš, jeste ko u stvari ima vlasništvo nad tim vojnim objektima.
Jedna od stanarki rekla je za 021.rs da većina prolaznika zapravo i ne vidi bunkere, jer su zaklonjeni, dodajući da se ljudi uglavnom iznenade kada čuju da se na ovoj lokaciji oni nalaze. Po rečima drugog stanara, Novosađani nisu upoznati sa tim da su u Železničkoj koloniji bunkeri, jer retko ko tuda prolazi. Po njegovim rečima, uz desetak bunkera u ulici, još jedan ili dva se nalaze u šumarku u sklopu Ranžirne stanice.
Novosađanin Nenad Šeguljev, koji se bavi istraživanjem vojne arhitekture na području Novog Sada, kaže za 021.rs da se o bunkerima kod Ranžirne stanice ne zna mnogo i da se nagađa da li ih je gradila Kraljevina Jugoslavija ili okupatorske snage. Poznato je da je Ranžirna stanica sa okolinom bombardovana u ratu, posebno tokom savezničke kampanje 1944. godine, tako da su ih verovatno koristile straže, ali i radnici kako bi našli skrovište.
Njegovo mišljenje je da je i ove bunkere u sadašnjoj Železničkoj koloniji sagradila Kraljevina Jugoslavije, jer su oni sagradili većinu bunkera na području grada, a posle su ih koristile i druge vojske. Podseća i da je hiljade bunkera sagrađeno na granicama i linijama odbrane ka Mađarskoj, Italiji...
"O ovim bunkerima kod Ranžirne stanice u suštini ne znamo ništa, ni ko ih je ili kada gradio, da li pred Drugi svetski rat, tokom ili nakon njega. Velika verovatnoća je da su građeni već pred rat kada se Kraljevina pripremala za odbranu. Železnički čvorovi i slični strateški objekti uvek su bili meta bombardera tokom rata. Po strukturi ovih objekata i njihovom poređenju sa istim i sličnim objektima na ovakvim mestima sa sigurnošću možemo reći da su to pre svega skloništa za radnike na Železnici", priča Šeguljev.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Siniša Jokić za 021.rs kaže da bunkeri koji se nalaze van Ranžirne stanice i koje koriste stanovnici Železničke kolonije nisu zaštićeni, jer se nalaze van zone zaštite stanice. On dodaje i da, prema saznanjima istraživača koji su radili na predmetu Ranžirne stanice, u sklopu tog kompleksa ne postoje bunkeri. Jokić navodi i da su pod zaštitom oni bunkeri koji se nalaze u sklopu zaštićenih celina.
"Bunkeri iz Drugog svetskog rata nisu raritet na području Srbije, samo na području Vojvodine ih imamo više od stotinu. Oni nemaju neku posebnu istorijsku i arhitektonsku vrednost da bi svi bili stavljeni pod zaštitu. Bunkeri koji se nalaze u sklopu zaštićenih celina uživaju zaštitu, što znači da su ovi vojni objekti iz različitih perioda zaštićeni u određenom broju. S obzirom na to da se radi o tipskim objektima, istoričari smatraju da je to dovoljno", navodi Jokić.
U Novom Sadu je od ranije pod zaštitom 10 bunkera u sklopu Petrovaradinske tvrđave, te još pet u okviru Kameničkog parka. O ovim bunkerima, koji se uglavnom nalaze sa sremske strane grada, 021.rs je pisao ranije.
Bunkere na području Novog Sada prva je počela da gradi Austrougarska, ali oni koji su ostali sačuvani su iz perioda Drugog svetska rata. Gradila ih je Kraljevina Jugoslavija, ali su ih koristile i okupacione snage Nemačke i Mađarske, kao i vojnici kvislinške tvorevine Nezavisne Države Hrvatske.
Jugoslovenska narodna armija je koristila postojeće bunkere, a nekoliko ih je izgrađeno u trenucima pretnje invazije SSSR-a, nakon rezolucije Informbiroa. Većina je uništena tokom širenja grada, jer nisu imali nikakav vojni značaj.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Takozvana kraljevina ništa gradila nije.Već posle prvog svetskog rata kad su okupirali grad si imali plan rušenja petrovaradinske tvrđave,Kalemegdana i još 15 tvrđava navodno više nisu strateški važno.A o strategiji kapitulaciji kraljevine za mesec dana šta reći a rat u Evropi počeo 1939g.Ovde na Balkanu jedino Bugarska,Rumunija i Mađarska se sukobljavali oko teritorija gde je Rumunija izvukla deblji kraj jer je Adolf prisustvovao pregovorima 1939/40g.SSSR tražio Besarabiju u Rumuniji,Mađarska Moldaviju u Rumuniji
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Pred sam kraj kalendarske godine, vredan događaj obogatio je kulturnu scenu ove ravnice i u narednom periodu biće stalna tema u najvećem gradu juga Panonije.
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
.jpg)
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
Komentari 12
Dragan
Sremac novosadski
Zika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar