Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.
Student nije zapalio žito
Foto: 021.rs
U oktobru 1941. godine na ovom mestu u Novom Sadu ubijeno je pet pripadnika Narodnooslobodičkog pokreta, pod optužbom da su "sovjetski špijuni", iako su samo zapalili pšenicu.
 
Ovo pogubljenje petorice mladiće označilo je početak pojačane represije zbog akcija u okviru Narodnoslobodilačke borbe. Sve je kulminiralo nekoliko meseci kasnije, zloglasnom Racijom na jugu Bačke 1942. godine. 
Jesen te prve okupacione godine u Drugom svetskom ratu u Novom Sadu bila je sve samo ne mirna, jer su ilegalci iz Komunističke partije Jugoslavije, Saveza komunističke omladine Jugoslavije i saradnici Narodnooslobodilačkog pokreta izvodili razne akcije, među kojima su bili napadi na vojsku, žandarmeriju, policiju i lokalne kolaboracioniste, uz prikupljanje oružja i ljudi i njihovo slanje u partizane na Frušku goru.
 
Pored ovih direktnih oružanih akcija, mnogo više se radilo na širenju pokreta i ideje o borbi protiv okupatora. Najviše je bilo ilegalnih akcija poput deljenja letaka, lepljenja plakata, razbijanja izloga i objekata okupatora, paljenja vozila ili skladišta sa žitom i drugim prehrambenim i neprehrambenim stvarima koje su mogle služiti fašistima u ratu protiv slobodnog sveta.
Tako je jedna grupa krajem jula između Futoga i Novog Sada zapalila pšenicu, a zatim su tokom septembra bili među desetinama pritvorenih u masovnim hapšenjima građana za koje je postojala i najmanja sumnja da su članovi ili simpatizeri KPJ, SKOJ-a i NOP-a.
 
Mađarska fašistička vlast je početkom jeseni odlučila da pojača represiju usled sve više akcija otpora i da najstrožim smrtnim kaznama zastraši narod koji se pridruživao Narodnooslobodilačkoj borbi, tako da je u to vreme preko 150 rodoljuba završilo po zatvorima. U prvom naletu fašističke represije bilo je 26 pogubljenih, među njima je bilo po devet Srba i Slovaka, šest Jevreja i tri Mađara, što je ukazivalo na to da se NOB-u priključuju svi narodi, bez obzira na nacionalnu pripadnost. 
 
 
Mada je nekoliko pripadnika NOP-a ubijeno u obračunima sa okupatorima širom Bačke ili pojedinačno osuđeno na smrt ili duže zatvorske kazne, prvo suđenje koje je imalo za cilj da zaplaši stanovništvo bilo je početkom oktobra u Novom Sadu, što je štampa pomno pratila.
 
Među sedam mladih osoba bili su Đula Varga (1919-1941), Ivan Koči (1918-1941), Đorđe Radujkov (1914-1941), Rudolf Klaus (1915-1941), Pal Karas (1918-1941), Lajoš Larkin (1923-1945) i Vera Pavlović (1921-1945). Njima se sudilo kao komunistima koji su špijunirali za Sovjete, što uopšte nije imalo osnova, ali to su natpisi koji su se pojavili u štampi.
 
U realnosti, u optužnici je stajalo da su organizovali izviđačke akcije u okolini Novog Sada u cilju paljenja pšenice. Varga, Larkin, Klaus i Karas kod Futoga su zapalili 180 bala pšenice zemljoradniku Janošu Marijašu u vrednosti od tadašnjih 2.500 penga, odnosno 25.000 predratnih dinara. Treba znati da su tadašnje dnevne novine bile oko dva-tri dinara.
 
 
Mađarski kraljevski domobranski budimpeštanski sud je po prekom postupku izrekao smrtne presude svima nakon glavnog pretresa 13. oktobra. Dan kasnije, 13. oktobra, zbog godina su pomilovani, i na višegodišnje zatvorske kazne osuđeni Lajoš Larking i Vera Pavlović. Oni, međutim, neće dočekati oslobođenje, već će umreti u logorima. 
 
Presuda je izvršena 15. oktobra u dvorištu kasarne u sadašnjoj Ulici vojvode Bojovića.
 
U želji da stanovništvo uplaši, novinari mađarskih novina i fotografi bili su pozvani, tako da je ostalo zabeleženo pogubljenje. Okupaciona štampa je pisala da je ujutru osuđene obišla rodbina koja je plakala i otišla pre samog izvršenja, koje je počelo u 9.45 časova, i svi su obešeni jedan po jedan do 10.42 časova.
 
Ostalo je zabeleženo da je Đula Varga, sa omčom oko vrata, na mađarskom uzvikivao "Živela Komunistička partija Jugoslavije", da je dovikivao vojnicima o njihovoj besmislenoj borbi, sve dok ga dželat nije prekinuo. 
 
Ovakva pisanja o tome šta se dogodilo, uz pokušaj da se prikažu kao komunisti koji rade za Staljina i Sovjete, nisu mogla da sakriju pravu sliku mladića koji su umrli kao revolucionari. Tako da je mađarska štampa skoro odmah prestala dalje izveštavanje sa pogubljenja u Bačkoj. 
 
U narednih nekoliko nedelja biće još tekstova o drugim suđenjima i pogubljenjima komunista, ali će se to pretvoriti samo u skoro birokratske izveštaje, i ubrzo će i to nestati. Fašisti su uvideli kontraefekat, jer se u Narodnooslobodilačku borbu uključivalo sve više ljudi iz Vojvodine i Jugoslavije.
Spomen-ploča na zgradi kasarne je od crnog mermera i rad je nepoznatog kamenoresca. Postavljena je 1954. godine na zgradi kasarne "Vojvođanske brigade" u tadašnjoj Ulici Ivana Milutinovića, danas Vojvode Bojovića 6.
 
Tekst na ploči glasi: "Ovde su 15. oktobra 1941. fašistički okupatori izvršili masovno vešanje najboljih sinova neustrašivih rodoljuba slobodarskog Novog Sada i nepokorene Vojvodine. 17. oktobar 1954. Povodom desetogodišnjice oslobođenja građani Novog Sada".
 
U krugu kasarne se nalazi još jedno obeležje od crnog mermera, takođe rad nepoznatog kamenoresca, koje je postavljeno 1977. godine.
 
Tekst na ploči glasi: "U krugu ove kasarne 15. oktobra 1941. godine mađarski fašistički okupator obesio je komuniste učesnike u diverzantskim akcijama narodne borbe sa 'Rotkvarije': Đorđa Radujkova, Đulu Vargu, Pala Karasa, Ivana Kočija, Rudolfa Klausa. 15.10.1941 - 15.10.1977. V Mesna zajednica, Rotkvarija".
 
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
  • Sandra

    05.02.2024 22:26
    Slava im!
  • Borko

    05.02.2024 21:47
    Hvala Vam na tekstu i podsećanju na ove velike ljude koji su dali svoje živote za bolju budućnost svih naših naroda i narodnosti.
  • da se zna

    05.02.2024 21:33
    Treba pomenuti i da su kradikali preimenovali ulicu narodnog heroja Ivana Milutinovića.
    Ploča im je promakla.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Iz centra na "brdo" 2: Biti na nogama

Krajem aprila 1979. u Velikoj Britaniji su održani izbori - pokazalo se istorijski - na kojima su Konzervativci potukli do tada vladajuće Laburiste.

Iz centra na "brdo"

Na "brdo" - kako smo u šali zvali zdanje Televizije Novi Sad smeštenu na Mišeluku na obroncima Fruške, došao sam iz centra grada.

Tri prsta iz Novog Sada

Na različite načine Srbi i građani ove zemlje demonstriraju patriotizam i poštovanje prema nacionalnim simbolima.