Ovaj nesvakidašnji spomenik kulture je delo sada pokojnog Ostoje Simića, koji je želeo na ovaj način da sačuva zbirku muzičkih instrumenata i drugih predmeta koje je skupljao decenijama.
Zaštitari, kao i vlasti, prepoznale su značaj ove zbirke još pre više od četiri decenije, tako da je Bosanska brvnara u Ulici cara Lazara 42 (tada Maršala Tita) 1983. godine upisana u Registar spomenika kulture.
Sama brvnara je napravljena po uzoru na slične objekte koji su se gradili u selima Bosne i Hercegovine. Koliko je poznato, prilikom gradnje je upotrebljen građevinski materijal donesen iz BiH.
Zaštititari u opisu objekta navode da je brvnara sagrađena od borovih dasaka, kao i krov. Ceo objekat se nalazi na kamenom podzidu napunjenom zemljom, a ulazi se kroz vrata preko kamenih stepenica.
Unutrašnjost brvnare je dvodelna i čine je kuhinja i jedna mala soba. U kuhinji se nalazi otvoreno ognjište sa verigama iznad njega, a podovi u prostorijama su zemljani.
"U brvnari se nalaze predmeti iz etnološke zbirke koju je vlasnik prikupio. U kuhinji su predmeti za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, počev od pribora za jelo i posuđa, preko predmeta koji se upotrebljavaju za osvetljenje (svečnjaci i lampe), pribora za loženje (vatralji, mačke, mašice) pa sve do eksponata koji se upotrebljavaju na ekonomiji od onih za održavanje stoke pa do primitivnih poljoprivrednih sprava (češagije, zaprežni pribor, rala i slično). U sobi se nalaze stvari koje se svakodnevno upotrebljavaju (škrinje, razboj, slikani orman, sto, stolice, krevet i slično), svečnjaci i ostali delovi nameštaja rađeni rukom majstora iz naroda. Zatim, tu su predmeti koje su izradili školovani majstori (svečnjaci, fino profilisano posuđe, ogledalo i sl.) i eksponati koje su deo školovanih slikara (ikone, slike). U sobi se čuva i vredna zbirka ćilimova, tkanih zidnih ukrasa, nošnji i drugo", navodi se u opisu zaštitara.
Prilikom donošenja odluke o stavljanju objekta na listu spomenika kulture, navedeno je da su svi predmeti tako uređeni da prikažu dobro organizovano i vođeno domaćinstvo.
Zaključeno je da ovako kompletirana zbirka pruža velike mogućnosti za proučavanje izvorne materijalne kulture naroda i njegov preobražaj, kako u navikama, tako i u upotrebi novih predmeta, počev od eksponata iz zavičaja, pa do predmeta zatečenih i nasleđenih prilikom doseljavanja u novu sredinu.
Kada je početkom osamdesetih doneta odluka o zaštiti, bilo je oko 200 predmeta starih od 60 do 200 godina, a revizija rađena 1993. godine je pokazala da postoji 216 predmeta u zbirci i da vlasnik Ostoja Simić ima evidenciju i dokumentaciju o svim predmetima.
Ovi etnografski predmeti nisu samo sa područja Bosne i Hercegovine, nego i Crne Gore i pojedinih delova Srbije i Hrvatske.
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 17
Dobri
Ma ajte razguliti sa kulturnim dobrom.
SUPER
DERAN iz Opatije
stotinu puta sam prošao kroz Veternik.... sigurno ću je obići,
a volio bih i nekim starim predmetom obogatiti zbirku - ako se može i sme,
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar