Doživeti stotu: Živelo se drugačije i prljavije

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Novi Sad

16.06.2025.

19:30 > 13:37

Istoričari Novog Sada već decenijama pokušavaju da publici celovitije prikažu negdašnje lokalne zdravstvene prilike.

Jedno vreme bila je aktuelna ideja o osnivanju farmaceutske zbirke u Petrovaradinu, a pre nekoliko godina, zahvaljujući neumornoj agilnosti profesora Dušana Laloševića, u Zavodu za besnilo je formirana postavka posvećena opakoj zaraznoj bolesti.

Projekat se toliko razmahao da je stekao status depadansa Muzeja Vojvodine. Postupno se povećava i broj lekara koji se, nakon osam sati lečenja pacijenata, posvećuju istraživanju zdravstvene prošlosti grada i Pokrajine.

Bolest ljubavnih čari

Najnoviji prilog sagledavanju geneze tako važne delatnosti kakva je zdravstvo možemo videti ovih dana na izložbi "Doživeti stotu" u Arhivu Vojvodine, na kojoj su dugogodišnji arhivski savetnici dr Dragana Katić i mr Dejan Jakšić izložili pregršt dokumenata iz kojih podosta saznajemo kako su živeli i od čega su bolovali naši preci, a, bogme, i kako su pokušavali da se zaštite od brojnih opasnosti kojima su bili izloženi.

Tako na postavci vidimo tekst fizika iz 1785. godine kojim izveštava da je u selu Parabuć besan vuk izujedao šesnaestoro ljudi. Ne tako retko nevoljama su doprineli i sami žitelji, pa na susednom panou vidimo nalog županijskom fiziku da poseti okolna sela radi lečenja obolelih od veneričnih bolesti.

Na četrnaest panoa izložena su decenijama prikupljana dokumenta i instrumentarij koji nam govore o bolestima naših starih, baš kao i o naporima da se zdravlje nekako sačuva. Sastavni deo izložbe je i projekcija filma pomoću koga se, koristeći se najmodernijim tehnologijama uključujući i veštačku inteligenciju, upečatljivo prikazuju bolesti i lečenja u prošlosti.

Život u jednoj sobi

Odmah treba reći da nekadašnje nedaće ishode iz teških i nezdravih životnih uslova. U to vreme Vojvodina je bila ogromna baruština, a nekoliko vekova unazad prostor je bio neprestano poprište sukoba vojski otomanskog i austrijskog carstva.

Rat je bezmalo u potpunosti proterao dotadašnji živalj, pa su retke kuće i naselja bila privremena, više improvizovana nego građena za trajnije potrebe. Zabeleženo je da su "te kuće imale samo jednu odaju, sa zidovima od dasaka oblepljenih blatom, bez prozora i patosa, sa krovom pokrivenim slamom na koju je navaljivalo kamenje kako ih vetar ne bi razneo. Ta prostorija je služila graničarima za sobu, kuhinju, štalu i ambar, sve u isto vreme. Za dimnjak se nije znalo, pa su kuće bile pune dima, koji je nagrizao oči i odelo".

Sporo poboljšanje životnih prilika počelo je kolonizacijom življa iz nemačkih krajeva, sa kojima stižu navike i znanje neophodno za kvalitetniji život. Istovremeno i vlast počinje da regulativom podstiče razvoj povoljnijih životnih uslova. Godine 1785. naređuje se zidanje kuća obavezno od tvrdog materijala, a svaka kuća je morala u dnu dvorišta imati pokriven nužnik.

Gomila izmeta

Đubre se izbacivalo na ulice, prljava voda ispuštala u ulični jarak koji su u letnjim danima zaudarali i kužili vazduh. Tokom pijačnih dana velik broj zaprežnih kola ostavljao je za sobom gomile izmeta na ulicama, dok su se svinje tovile po kućama. Ne čudi što su zarazna oboljenja harala, a prvi pravilnik o čistoći grada donet je tek posle nekoliko epidemija kolere.

Možda je najgore bilo sa vodom dobivanom iz kopanih bunara dubine tek nekoliko metara, a kolera je najčešće širena baš preko vode. Bio je to velik problem i žitelji obalnih naselja pili su vodu direktno iz reka koja se smatrala čistijom od bunarske. Prošle su decenije i decenije dok se nije prešlo na arteške bunare, odnosno korišćenje vode iz dubljih nalazišta. Prvi arteški bunar iskopan je 1860. godine u Vršcu.

Ishrana stanovništva je bila u celosti zasnovana na poljoprivredi i stočarstvu, seosko domaćinstvo je potrebe zadovoljavalo sopstvenom proizvodnjom i sem soli gotovo da se ništa drugo nije kupovalo. Naravno da je ovakva ishrana bila skromna, jednoobrazna i nedovoljna pa su skorbut i pelagra, neretko kao epidemija, bili česti.

Iz katalog izložbe "Doživeti stotu"

Pojava sapundžija

Lična higijena je bila na niskom nivou. Lekar je zabeležio da "muškarci ne brinu za svoju čistoću, pa se ljudi po mesec ili dva dana ne presvlače, a u istom odelu borave danju i spavaju". Zbog nečistoće bilo je premnogo krastavih i šugavih, zbog nepranja ruku mnogi boluju od crevnih glista. Kupatila po selima nije bilo, dok je jutarnje umivanje više ritualno nego higijensko.

Međutim, u gradu su se higijenske prilike brzo poboljšavale, pa već krajem 18. veka u Novom Sadu živi i radi šestoro majstora sapundžija, a pojavljuju se i žene pralje. Godine 1844. prvi put se pojavljuje voda za negu usta.

Naselja su manja, najviše nekoliko desetina kuća razbacanih na širokom prostoru i međusobno prilično udaljenih sa neograđenim dvorištem. Ušoravanje uzima maha u poslednjoj trećini 18. veka i najveći uticaj na promenu forme imala su kolonistička naselja. Davanje privilegija pojedinim gradovima (Sombor, Novi Sad, Subotica) bilo je u funkciji podsticanja razvoja urbaniteta.

Sanitarni koridor

U brak se stupalo rano, najčešće pre punoletstva, žene su rađale mnogo dece, obično preko deset ali je smrtnost bila preko 40 procenata, za vreme epidemija i 80 odsto. Život ljudi je bio kratak, u proseku nije prelazio 30 godina, dok je najmanje 80 odsto ljudi umiralo u periodu između petnaeste i trideset i šeste godine života. Često je broj umrlih bivao veći od broja rođenih, a povratkom sa ratišta graničari su sa sobom donosili i razne bolesti koje su se odomaćivale i potom decenijama satirale ovdašnji narod.

Zapravo, ljudi tog doba su se mučili sa zaraznim bolestima. Pojedinačna bolest od nezarazne bolesti u to vreme se još nije iskristalisala kao bolest, stoga se i celokupno zdravstveno zakonodavstvo odnosilo na zaštitu od zaraznih bolesti, a kao važna zaštitna mera isticalo se formiranje sanitarnog koridora duž više od 2.000 km duge granice između Habsburške i Otomanske imperije.

Cilj je bio zaštita od bolesti koje su harale Bliskim Istokom, pre svega od kuge. U kontumacima karantin je, zavisno od stepena opasnosti, mogao trajati i po dva, tri meseca, a najvažniji kontumaci bili su u Zemunu i Pančevu. Koliko je zaštita od kuge bio prioritetan cilj govori podatak da su graničari pucali na svaku životinju koja je prelazila granicu dva carstva, ali i na svakog čoveka koji se ne bi zaustavio na poziv.

Lekarska tajna

Bečke vlasti bile su svesne značaja očuvanja zdravlja i već 1770. godine su dotadašnje zakonske odredbe sakupljene i dopunjene u jedan zakon koji se odnosio na celokupnu zdravstvenu službu. Između ostalog predviđao je da lekari, hirurzi i apotekari moraju pohađati fakultet i položiti ispite, dok su babice ispite polagale kod gradskog fizika.

Lekar se suprotstavljao nadrilekarstvu, a sirotinju je morao lečiti besplatno. I u to vreme je postojala lekarska tajna, odnosno lekar se zaklinjao da nikada neće otkriti od koje bolesti pacijent boluje.

Zanimljivo je da se i to vreme vodilo računa da se bar minimum zdravstvene zaštite pruži celokupnom stanovništvu, pa je već 1773. godine doneta naredba kojom se propisivalo da svaka županija ima najmanje po jednog lekara, hirurga, apotekara i apoteku na svom području koje je plaćala iz sopstvenog novca.

Prva bolnica

Izložba "Doživeti stotu" uočava da na području današnje Vojvodine posle proterivanja Turaka nije bilo niti jedne civilne zdravstvene institucije. Narod je bio prepušten sam sebi i vladali su iscelitelji i praznoverica.

Prve bolnice osnivane su za potrebe vojske, a tek krajem 18. veka počinje osnivanje civilnih i više su imale karakter domova za siromašne. U Novom Sadu je prva bolnica osnovana prilozima građana i nalazila se u porti Nikolajevske crkve, dok je 1754. godine u Novom Sadu osnovana i katolička bolnica.

Nerazvijena zdravstvena služba u prvoj polovini 18. veka imala je za posledicu relativno kasno pojavljivanje apoteka u Vojvodini. Za prvu se smatra novosadska apoteka "Kod crnog Arapina" vlasnika Tome Anderle. Pravila rada apoteka bila su stroga i precizna, dok je u prvo vreme apotekarstvo smatrano više veštinom nego znanjem.

Dve godine posle Beča

Sve do modernog doba, zdravstvena zaštita se svodila na postizanje što višeg stepena lične i opšte higijene. Vodilo se računa da se izbegnu zarazne bolesti, pre svih kuga, boginje, besnilo, šarlah, sifilis... Medicinsko znanje nije bilo moćno da savlada samu bolest, već se zaštita skoncentrisala na izbegavanje oboljevanja, odnosno širenja zaraze.

Prva pobeda medicine nad bolešću u smislu da primenom lekarskih metoda i lekova oporavi ili zaštiti od bolesti bila je pronalaženje vakcine protiv velikih boginja. Engleski lekar Edvard Džener je uočio da bolesnici koji su preležali gotovo bezopasne kravlje boginje nisu bivali zaraženi neuporedivo opasnijim velikim boginjama.

Iznašao je postupak zaštite i 1799. godine obavio vakcinaciju u Beču. Samo dve godine kasnije gradski fizik u Novom Sadu Vinsent Stefani je u gradu i okolini preko 1.000 osoba vakcinom zaštitio od preteće bolesti.

Nema spora, mnogo toga može da se vidi i spozna posmatrajući izložbu "Doživeti stotu". Dovoljno je samo tokom narednih meseci posetiti Arhiv Vojvodine i sat-dva provesti u obilasku kvalitetne i sadržajne izložbe dvoje dugogodišnjih poklonika arhivistike uz pomoć i podršku svih članova kolektiva.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

ZDRAVLJE Istorija Novog Sada

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Anonimus

16.06.2025 • 22:16

Lep tekst o veoma zanimljivoj izložbi u Arhivu Vojvodine!

16 1 +15

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.