Lako do posla preko neformalnog obrazovanja

Neke zemlje priznaju neformalno obrazovanje kao validno i verifikovale su ga čak i formalne institucije tih država. Ipak, Srbija ima brojne institucije i nevladine organizacije koje se bave edukovanjem mladih, nezaposlenih, a ponajviše onih zainteresovanih da ulažu u sebe i svoje obrazovanje tokom celog života.

Neformalno obrazovanje nastalo je u XIX veku u Velikoj Britaniji, da bi se kasnije proširilo po Evropi na Dansku i Nemačku a kasnije i na Ameriku i ostatak sveta. Njegova uloga je u današnje vreme sve značajnija, a njegov uticaj sve više raste.

Jedna od novosadskih institucija koja se bavi razvijanjem upravo ove vrste obrazovanja je Edukativni centar, osnovan 2010. godine, koja ima za cilj stvaranje što većeg broja ljudi spremnih za tržište rada, objasnio je direktor Edukativnog centra Novog Sada, Branislav Medurić.

"Mi smo ustanova koja se finansira iz budžeta, a usluge koje vršimo i obuke za nezaposlena lica su besplatne. Čak nudimo i smeštajne kapacitete za lica koja nisu odavde, a kojima treba obuka. Mi premošćavamo jaz između kvalifikacija koje imaju ljudi na tržištu radne snage i zahteva poslodavaca koji se brzo menjaju i na taj način utičemo na politiku zapošljavanja i smanjenja nezaposlenosti. Pokušavamo čak i da ih spojimo sa poslodavcima što nam ponekad uspeva", kaže on.

Napominje da građani Novog Sada preko Edukativnog centra mogu dobiti dodatno znanje i veštine iz preko 30 različitih programa, koji su zapravo oni programi koji su po svojoj važnosti prepoznati kao veoma traženi na tržištu radne snage. "Imamo obuke za zavarivače, bravare, limare, građevinske obuke za zidara, stolara, tesara, zatim obuke za kuvare, pekare, poslastičare, frizere, pedikire, manikire, kao i za vođenje poslovnih knjiga, jezičke obuke, ali i IT obuke", naveo je Medurić.

Širenje ideje o važnosti neformalnih vidova edukacije stiglo je i u visokoškolske ustanove, pa se sada i sami studenti i fakulteti okreću tehnikama netipičnim za formalno obrazovanje. Članica Studentske Unije Filozofskog fakulteta, Isidora Marković, jedna je od onih koja je svoje formalno dopunila neformalnim obrazovanjem. Ona ističe da se na ovaj način promoviše komunikacija između studenata i profesora te se tako dobija jedna kombinacija formalnog i neformalnog obrazovanja koja je najproduktivnija za buduće akademske građane.

"Problem je ne samo kod nas nego u mnogim evropskim zemljama jer studenti zapravo nisu spremni za tržište rada kada završe fakultete, a mogu postati spremni ukoliko se još tokom studija dodatno edukuju za oblast koja ih zanima, jer mladi imaju veliki problem što se rasplinu u željama mesto da se fokusiraju", jasna je ona.
 
Programima neformalnog obrazovanja bavi se i "Infopolis", koji predstavlja program nevladine organizacije "Edit centar" a koji je osnovan 2005. godine. Preko društvenih mreža "Infopolis" prosleđuje zainteresovanim mladim ljudima informacije o besplatnim edukacijama i radionicama u Novom Sadu. Koordinatorka volontera ovog centra, Ivana Botić, naglašava za 021 da je glavni cilj njihovog posla zapravo osnaživanje mladih pojedinaca uzrasta od 15 do 30 godina.  

"Nešto interesantno i najaktuelnije su radionice koje organizujemo u oblasti pisanja CV-ja i motivacionog pisma, zatim obuka za pisanje projekata, tajm menadžment i osnove radioničarskog rada. Polaznici su uglavnom studenti koji su ili pri završetku studija i oni koji žele da se priključe nekoj praksi ili studentskoj razmeni, pa žele da u svom CV-ju imaju dodatne veštine", rekla je Botić.

Sa druge strane Branislav Medurić, direktor Edukativnog centra za 021 ističe da su oni okrenuti prvenstveno nezaposlenima i njihovom doškolovavanju, ali da nije retkost da firme svoje zaposlene šalju na dodatne kurseve kako bi proširili njihova znanja i tako pomogli razvitak firme. Često se na svojim kursevima susreću i sa diplomcima koji ne mogu naći posao u struci. On ističe da su neformalne obuke i zanatska zanimanja jedan od načina na koji se može i mora boriti protiv visoke stope nezaposlenosti.

Ono što u najvećoj meri sprečava Srbiju u napretku na polju neformalnog obrazovanja i u tome da ova ideja zaživi je sveprisutna nedovoljna informisanost stanovništva. Građani nisu upoznati sa činjenicom da postoje ustanove koje im mogu pomoći, ne znaju čemu streme niti koje su im mogućnosti.

Studentske organizacije su sinonim za promociju i marketing neformalnog obrazovanja, te je za očekivati da problem neupućenosti studenti nemaju. Ipak, kako kaže studentkinja Isidora Marković, to ipak nije slučaj. Za ovu grešku ne smeju se kriviti samo studenti ili fakulteti, već oba segmenta treba da deluju zajedno kako bi informisanost studenata bila što veća, jer se jedino sinergijom može doći do rezultata koji su zadovoljavajući i za studente i za samo tržište rada.

Sa njom se ne slaže Marija Prokopić, iz "Biznisnove", još jedne novosadske organizacije koja se bavi neformalnim obrazovanjem. Ona navodi da su iz sopstvenog iskustva mogli da zaključe da su mladi, makar u Novom Sadu, upoznati sa postojanjem njihove organizacije.
 
"Neformalno obrazovanje nastoji da upotpuni formalno i mnogo je fleksibilnije i brže može da odgovori izazovima koje nameće savremena ekonomija i društvo. Za određene pripadnike marginalnih grupa ono predstavlja i jedini vid obrazovanja. Dobra stvar je da sa neformalnim obrazovanjem nije nikad kasno početi i veliki je broj osoba u četrdesetim ili pedesetim godinama koji su željni dodatnog znanja jer su ostali bez posla pa žele da i dalje budu aktivni na tržištu rada", kaže Prokopić.  

Mnoge zemlje kako Evrope tako i sveta neformalno obrazovanje ne priznaju kao jednako formalnom i institucionalizovanom, ali svetska praksa ipak ide putem da se ova dva vida obrazovanja izjednače. Uticaj neformalnog obrazovanja pokazuje se kao izuzetno pozitivan i na polju smanjenja nezaposlenosti, povećanja tolerancije, socijalne jednakosti i ravnopravnosti, što dovodi do zaključka da neformalno obrazovanje počinje upravo tamo gde formalno nije moglo iskazati maksimum svoje moći.

Ovaj tekst proizveden je u okviru projekta "Preuzmi u svoje ruke" koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a u sklopu konkursa " sufinansiranja projekata proizvodnje iz oblasti javnog informisanja u 2015. godini". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.