Gošće Radio kafea bile su ovog četvrtka dve izuzetne žene, glumica Vesna Ždrnja (profesorka i prodekanka za nastavu na AU Novi Sad) i profesorka engleske književnosti Vladislava Gordić Petković (teoretičarka književnosti i kulture).
"Bos na žici" bilo je naslovljeno veče tokom kojeg smo čuli da na isti način koristimo sopstvenu glavu i internet - uglavnom vrlo slabo i površno.
Saznali smo ponešto i o fenomenu egzistencije sveprisutnosti, zapravo prividu sveznanja u kojem živimo svi mi, a posebno nove generacije, takozvani digital nejtivsi. Ta sveprisutnost omogućava nam da u trenutku dok ovo čitamo proverimo npr. da li se neko šunja ulicama laponskog sela dok celo selo spava snom pravednika.
Bilo je reči i o digitalnoj demenciji kojoj su, zbog blagodeti koje nudi sijaset informacija na internetu, već u kasnim dvadesetim podložni mladi ljudi.
Ždrnja je podsetila koliko su društvene mreže pacifikovale društveni otpor i usavršile naš salonski anarhizam, na činjenicu da se npr. uspavljujemo online peticijama umesto da zaista preduzmemo neku konkretnu akciju. Jer, protest - hodanje po gradu - protiv zagađenja nije akcija, odnosno jeste - ali uzaludna. Prava akcija bi bila da odemo da zasadimo drvo.
Govoreći o ljudskoj prirodi u kontekstu fenomena interneta, Gordić Petković je duhovito primetila da je Frau Gabriela iz "Pop Ćire i pop Spire" preteča društvenih mreža, a njeno gubljenje delova garderobe po selu, u pokušaju da prikupi što više informacija, zapravo metafora gubljenja identiteta u kontekstu "bosog hodanja po žici".
Jedna od tema bio je i fenomen kulture konsenzusa, tekovine koju je usavršio 20. vek, a internet, odnosno drušvene mreže, specijalizovale...
Ko sme danas glasno da kaže da mu "Džoker" i "Bilo jednom u Holivudu" nisu odlični filmovi, ko se usuđuje da kaže da je tema "Ajvara" odlična ali traljavo urađena, da se ne složi sa tim da je "Državni posao" duhovit ili da kaže da mu Kesić nije jedinica mere duhovitosti, da Elena Ferante nije pisac u rangu Aleksandra Hemona ilI Roberta Perišića, da je Ice Challenge obična budalaština? Taj u boljem slučaju biva precrtan, a u onom opasnijem - prećutan i marginalizovan.
Tačno je da su društvene mreže dodatno istakle konture homo dupexa, apologizovale dvostruko mišljenje, licemerni oprez, izbegavanje sukoba, javnog mišljenja, razgovor činjenicama, to da saslušamo sagovornika čak i kada se sa njim ne slažemo ako govori jezikom (svojih) argumenata.
Obe sagovornice složile su se da integritet jednog čoveka na internetu leži u pregledanju istorije njegove pretrage i da je npr. sasvim legitiman guilty plesure gledanje nekretnina na Malti.
Zato, možda je vreme, ne samo za još jedno listanje pretrage, već akciju. Jer, Malta i nije tako nedostižna...
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
_(1).jpg "Teofil Pančić danas u Radio kafeu:")
Komentari 3
@a gde je pecat
a gde je pecat
Sadnja drveta je sjajna ali da bi kao aktivna jedinka drustva mogli da funkcionisemo i doprinesemo zajednici u kojoj zivimo, bavimo se stvarima koje su nam bliske i placamo porez da bi se stvari poput sadnje drveca planski desile. Zato i izlazimo na ulice jer smo nezadovoljni kako se nas odvec tesko odvojeni novac preraspodeljuje. Na sta bi licilo kada bi svi isli i sadili stabla gde i kako se kome dopadne...
Takjodje teza da se ne sme izraziti negativno misljenje o "main-stream" kulturoloskim fenomenima kao sto je "Dzoker" samo ukazuje na to da je sredina socioloski zatvorena i da je neophodno podsticati razvoj kritickog misljenja i asertivne komunikacije a ne sedeti poput navedene Frau Gabrijele u lokalnom kafeu i upirati prstom u svima vec ocigledan fenomen!
Zato iskrena preporuka gospodjama tj. "neo-frau-Gabrijelama" da se drze svojih struka a socioloske fenomene i diskurse ostave ljudima koji su se za identifikaciju/kreiranje/podrsku istih i skolovali.
Mhm...
I počeće komunikacija sa ljudima oko sebe.
A koliko je sve to blizu i moguće, ni ne shvatate i ne verujete.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar