Menu 021

FOTO - Dve radijske škole složne: Između radija i rokenrola stoji znak jednakosti

Vitomir Simurdić i Ivan Varnju sinoć su u Radio kafeu govorili o edukativno-informativnoj ulozi radija nekada i danas i ulozi u razvoju rokenrola u Jugoslaviji, ali i tome šta radio znači danas u kontekstu novog vremena.
Novi Sad 29.01.2020. | 12:24 > 12:54
FOTO - Dve radijske škole složne: Između radija i rokenrola stoji znak jednakosti
Foto: 021.rs/Branko Lučić
Radio jednako rokenrol, to je bila dobitna kombinacija u osećaju sveta Vitomira Simurdića daleke 1967. godine kada je odabrao radio za prostor svog životnog zanimanja - posla voditelja i urednika na Radio Novom Sadu. Isti osećaj vodio je i njegovog kolegu Ivana Varnjua, nekoliko decenija kasnije, kada je odabrao to isto zanimanje koje ga je dovelo do mesta voditelja i muzičkog urednika Radija 021.
 
O radiju nekada i danas, njegovom uticaju na tok istorije muzike u nas, novim "čitanjima" radija u vidu podkasta na primer, govorilo se sinoć u Radio kafeu, na razgovoru naslovljenom "Kazna za uši".
 
Vitomir Simurdić, i dan-danas jedinica mere vrhunskog voditelja i muzičkog urednika, rekao je da je Novi Sad bio višestruko taličan za mnoge muzičare koji su danas deo našeg kolektivnog sećanja.
 
"Neki od njih poput "Azre" i "Leb i sol", maltene su "rođeni" u Studiju M, u kojem su svirali svi relevantni bendovi i autori", rekao je Simurdić. 
 
Na pitanje, da li su on i njegove kolege bili svesni odgovornosti koju su imali pred rađanjem nečeg novog ali i toga da u rukama drže sudbine desetina mladih, talentovanih ljudi koji su u njima videli i očinske figure, Simurdić je rekao da nisu jer "da jesu, verovatno bi pobegli koliko ih noge nose".
 
O tome kako fenomen "emitovanja pesama" na radiju nikad ne zastareva i koliko euforije taj trenutak proizvede u čoveku, govorio je Ivan Varnju. Primetio je da muzički urednici mogu i danas unekoliko da diktiraju ukus određenog broja slušalaca i da na neki način kreiraju kulturnu javnost.
 
"Dobar radijski voditelj mora odlično da govori, da ima savršenu dikciju, da bude radoznao, brz i fleksibilan, i da svemu što govori daje lični pečat", složila su se oba gosta Radio kafea.
 
 
Simurdić se prisetio vremena kada se na radiju nije smelo govoriti u prvom licu jednine, jer je to na neki način "narušavalo javni moral" i kako se njegova, tada mlada generacija radijskih voditelja, za to pravo izborila tek negde 1978. godine. Varnju se složio da ego i samovažnost nekih voditelja danas preti da uruši ugled radija koji, zbog nemanja mere i ukusa, često postane tek puka brbljaonica.
 
Za Simurdića velika voditeljska škola bili su Radio Luksemburg i nenadmašni BBC.
 
"Oni su imali savršene voditelje čiji su stručnost i uticaj bili nedostižni ideal, kome su ipak svi novosadski voditelji stremili", naveo je Simurdić.
 
Simurdić je rekao da je među novosadskim voditeljima na radiju, ali i nekolicinom kolega u regionu, postojalo neko intuitivno bratstvo koje je osećalo da se tu rađa, ne samo nešto novo, već nešto veliko i važno - a to je bio rokenrol.
 
Na Simurdićevu tezu da rokenrola nema bez radija i, s druge strane, pitanja pa zašto onda danas kod nas nema rokenrola - ako i dalje ima radija, Ivan Varnju uzvratio je tvrdnjom da rokenrola i te kako ima. I da nije u lošem stanju. Kao dokaz naveo je neke od bendova iz tog našeg novog "novog talasa", između ostalog, "Ljubičice" i "Buč Kesidi".
 
Radijski posao svakako jeste umeće a možda nije preterano reći i neka vrsta umetnosti, jer odličan radijski voditelj pomno osmišljava i priprema vreme provedeno u etru, posvećeno ljudima koji su mu, na određeno vreme, prepustili svoje vreme, imajući neprekidno u vidu i odgovornost za izgovorenu reč.
 
Nekada je radijski voditelj tako bio i novčano tretiran. Arhive pamte da je nekada u počivšoj zemlji, prilikom zapošljavanja u opisu njegove finansijske nadoknade stajalo da će njegovo primanje biti u rangu umetničkog zanimanja, dakle, operskog pevača, koncert majstora, baletskog igrača… 
 
I to je još jedna priča iz onog žanra da nije baš sve u toj "groznoj Jugoslaviji" bilo tako grozno. Bio je odličan radio i bila je odlična muzika… 
 
Sve najbolje od nje i dalje se čuje na Radiju 021, a o njenoj najlepšoj strani, ispisanoj notama, često na talasima 92,2 megaherca govori i Ivan Varnju. 
Autor: Snežana Miletić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest