"Radila sam u 'grobarskoj smeni', od 11 uveče do svitanja, zato što tada ima najviše posla. Stigla bih u kancelariju svake večeri, napravila sebi veliku šolju kafe… Pošto bih se udobno smestila na sofu pored telefona, odgovarala bih na pozive te večeri - i nikada nisam morala da čekam dugo. Neki pozivi bi trajali svega petnaest minuta, drugi sedam ili osam sati. Mi smo radile u smenama, ali smo bili plaćene samo za ono vreme koje smo provodile pričajući sa klijentima. Iako je naša 'stanica' bila relativno mala, imali smo pristojan broj redovnih phone sex 'zavisnika' koji su ispunjavali naše radne kartice sa vremenom", priča ova sagovornica.
Pravi trik je, priča ova devojka, bio u tome da se izvrši verbalna metamorfoza našeg tela iz prosečnog, obučenog u običan pamučni veš, u ono glatke kože sa nezasitim vlažnim željama.
"Igrale smo ulogu osoba koje su šaputale ne-uvek-tako-slatke besmislice kroz telefonsku žicu. Ko je to slušao, na kraju krajeva? Uglavnom muškarci čije su seksualne fantazije, frustracije, fetiš, dosada, radoznalost i usamljenost izazivali potrebu da zovu ovakve brojeve", kaže ona.
Bila je uvek jako dobra u pričama i, kako navodi, specijalista za zvučne efekte. Za završno poglavlje svakog poziva, tj. za orgazam, imala je izvođenje vredno Oskara. Ponekad bi klijent zatražio da više devojaka učestvuje u složenijem scenariju. On bi brižno objašnjavao ono što je zvučalo kao jedna bizarna igra. "Sada Stela, želim da staviš desnu ruku tu i tu… Lidija neka radi ovo, Čelzi ono…", pričao bi redovni korisnik.
"Mi smo se jedva sudržavale da ne prasnemo u smeh. Drugi put, mušterije bi nazvale phone sex, ali bi završili pričajući satima tužne detalje svojih bračnih problema – ovo je sa moja strane jedino zahtevalo povremeno saosećanje. Kada pogledam unazad, zapravo sam imala važnu socijalnu ulogu. Dajući pažnju usamljenima, ponudila sam bezbedan alternativni način da kanališu uvrnute fantazije koje bi u drugom slučaju mogle opasno da se manifestuju u realnosti. Za 60 dolara na sat, nije mi smetalo da budem nečiji zanimljivi predah od dosadne rutine kablovskih pornića", priznaje ova bivša radnica hotlajn centra.
U njenom slučaju plata je bila dobra, radno vreme fleksibilno, nema pravila o oblačenju za posao i nadređenih koji prate svaki korak, ali industrija telefonskog seksa je i savršena arena za izučavanje seksualne psihologije iz prve ruke.
"Na žalost, kada provedete toliko vremena učestvujući u tuđim fantazijama, može da vam se desi da izgubite interesovanje za sopstveni seksualni život. Neki od mojih stalnih klijenata sa naročito uznemiravajućim fantazijama, su počeli da mi se pojavljuju u snovima – neki se pojavljuju čak i danas. Takođe sam pokupila naviku da obraćam pažnju na akustiku seksa – glasni izlivi zadovoljstva mi vraćaju u sećanje lažiranje orgazama muškarcima sa druge strane žice. Najzad, kada ljudi saznaju nešto o vašem prethodnom poslu, obično vas ocenjuju kao nemoralnu osobu. Neke žene ne dopuštaju svojim momcima/muževima da se druže sa mnom, a nekad imam problema sa osobama sa kojim izlazim", kaže ova devojka i priznaje da je i po izlasku iz biznisa teško rešiti se "stalnih mušterija".
"Naravno, nastavljaju da mi šalju seksualno sugestivne mejlove. Pretpostavljam da to jednostavno ide sa ovim poslom", zaključuje ona.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar