Pisma su bila upućena njenom "stricu" - Adolfu Hitleru kojem u to doba nežnog prijateljstva nije smetalo što je baka devojčice, Ida Morgenstern, Jevrejka, što je i malenu Bernil činilo - Jevrejkom.
Neobično prijateljstvo se sklopilo najviše zbog toga što su devojčica i firer delili isti datum rođenja, 20. april. Kada je Hitler 1933. pozdravljao okupljenu svetinu i načuo da je tamo neko ko takođe slavi rođendan, pozvao je Bernil unutra - na jagode sa šlagom.
Fotografija šestogodišnje plavokose devojčice i "čika" Hitlera koji se naginje ka njoj, snimljene u polju cveća kraj njegovog bavarskog doma, upravo je na aukciji u saveznoj američkoj državi Merilend prodata za 11.000 dolara. Fotografiju je plavim mastilom Hitler čak i potpisao.
"To je verovatno najčudniji artefakt koji smo imali u ovoj aukcijskoj kući. S obzirom da sam Nemac čuo sam za ovu priču, ali detalji su neverovatni", kaže potpredsednik prodaje Andreas Kornfeld.
Posebno je šokantno to što je Hitler sasvim sigurno i pouzdano znao da je ćerkica samohrane majke zapravo Jevrejka, ali nije dopuštao ni svojim saradnicima da kažu reč protiv nje. I dalje nije jasno da li je to bila samo propaganda ili i istinska emocija.
Fotografiju je napravio Hitlerov službeni fotograf Hajnrih Hofman, a Hitler ju je posvetio devojčici.
Ceo set njihovih zajedničkih fotografija je izašao u javnost, i postale su omiljene. Hitler se nekoliko desetina puta video sa devojčicom koju je nazivao "mojom Bernil", a devojčici je majka pomagala da piše pisma "najdražem stricu" koji je u međuvremenu konsolidovao vlast i postao kancelar.
Samo dve godine nakon što joj je potpisao fotografiju snimljenu u cveću, Hitler je počeo da sprovodi Nirnberške rasne zakone, a nije dugo trebalo da se naprave prvo radni logori, a onda logori smrti za decu upravo poput Bernil.
"Hitlerovo detešce" i "njegova najslađa" i dalje je uživala zaštitu. Činilo se kao da mu je zaista stalo do malene koja je, s jedne strane omekšala njegov imidž, a s druge strane slala pisma, poljupce i nespretno ispletene čarape.
Vremenom, Hitlerov glavni sekretar Martin Borman, moćna ličnost unutar režima, saznao je detalje o poreklu devojčice i zabranio majci da se nalazi s firerom, a fotografu Hofmanu da objavljuje njihove zajedničke fotografije. Hitler se prvo bunio, pa čak rekao nešto kao "postoje ljudi koji su neverovatno talentovani da unište svaku moju pa i najmanju radost", ali je onda popustio.
Bernil Nienau nije umrla s milionima svojih sunarodnika u logorima. Nju je smrt dočekala kao 17-godišnjakinju, u bolnici u Minhenu gde je umrla od dečje paralize 1943. godine.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar