Kako se javno mnjenje, kao i stav vlada širom sveta menja, sve je izglednije da će i druge zemlje slediti njihov primer. To pak za sobom povlači pitanja o tome kako će zemlje raditi zajedno kako bi regulisale korišćenje i ponudu marihuane, piše za BBC dr Džon Kolins, izvršni direktor Međunarodne jedinice za politiku o drogi s Londonske škole ekonomije.
Urugvaj je 2012. postao prva zemlja u kojoj je kanabis potpuno legalizovan u rekreativne, ne samo u medicinske svrhe. Motiv je, kao i inače kad je legalizacija u pitanju, istisnuti organizovani kriminal i prodaje zabranjenih supstanci i zameniti ga odgovornom državnom regulativom.
Naravno, u ovom popisu valja svakako spomenuti i Holandiju, a zatim i Španiju, Češku i druge države u kojima je konzumacija i prodaja marihuane u manjim količinama dekriminalizovana, odnosno nije podložna kaznenom progonu. Holandija je svetski poznata po svojim "coffee shopovima" u kojima se otvoreno prodaje marihuana. Ni u Brazilu, na Jamajci ili Portugalu posedovanje manjih količina trave više nije kriminalno.
Kasnije iste te godine, savezne države Vašington i Kolorado prve su u SAD-u u kojima su glasači na temelju referenduma odlučili da se legalizuje korišćenje kanabisa u nemedicinske, odnosno rekreativne svrhe. Vašington je to i uradio iste godine, a Kolorado 2014. Od tada je još osam država, kao i Vašington DC (Kolumbija Distrikt), podržalo legalizaciju. Što se medicinskog kanabisa tiče, on je dozvoljen u 33 od 50 saveznih država.
Pod predsednikom Brakom Obamom, koji je bio kritičan prema dugogodišnjoj američkoj politici rata protiv droge, SAD je olabavio primenu saveznih zakona i dao saveznim državama zeleno svetlo da same istražuju sopstvene alternative.
Iako i dalje postoje izrazite nesuglasice oko toga kakav efekat legalizacija marihuane ima na društvo, na javno zdravstvo i na zdravlje pojedinaca, nema sumnje da se stav ublažio i da se na ovu supstancu više ne gleda kao na druge droge.
Gotovo je sigurno da će Meksiko legalizovati marihuanu. Nakon što je vrhovni sud nedavno proglasio zabranu rekreacijske upotrebe marihuane neustavnom, nova vlada pod predsednikom Andresom Manuelom Lopezom Obradorom sastavila je predlog zakona koji legalizuje takvu upotrebu.
Južna Koreja je legalizovala kontrolisanu medicinsku upotrebu kanabisa, iako i dalje procesuira građane za rekreativno korišćenje. U Južnoafričkoj Republici je pak vrhovni sud potpuno legalizovao korišćenje kanabisa ako se radi o odraslim osobama i ako se kanabis ne konzumira na javnom mestu.
U Maleziji je smrtna kazna na koju je sud osudio mladića koji je prodavao ulje od kanabisa podstakla raspravu o legalizaciji. Lesoto je postao prva afrička zemlja koja je legalizovala uzgajanje marihuane za medicinske svrhe. Libanska vlada takođe razmatra legalizaciju medicinskog kanabisa, prvenstveno kako bi popravila ekonomiju i smanjila javni dug, treći najveći na svetu - ali i zato što se ilegalno uzgajanje kanabisa u toj zemlji često prećutno toleriše.
A u Velikoj Britaniji takođe je došlo do važne promene: lekarima je od novembra dozvoljeno da propisuju proizvode od kanabisa kao lek. Izmeni zakona prethodila je dramatična promena javnog mnjenja o kanabisu, delom podstaknuta emotivnom reakcijom na slike bolesne dece kojoj je uskraćeno potencijalno spasonosno lečenje kanabisom.
Tako je u junu ove godine Veliku Britaniju zgrozio slučaj 12-godišnjeg Bilija Kaldvela iz Škotske, koji boluje od teškog oblika epilepsije i koji je morao da bude hospitalizovan nakon što je policija zaplenila medicinsko ulje od kanabisa njegovim roditeljima. U bolnici mu je lekovito ulje ipak vraćeno nakon što je dobio 20-dnevnu licencu za korišćenje, na insistiranje lekara. Njegova majka, koja tvrdi da su Bilijevi napadi znatno slabiji dok uzima ulje, pozvala je vlasti da legalizuju kanabis.
Mesec dana kasnije, specijalna licenca za korišćenje kanabisovog ulja dodeljena je sedmogodišnjem Alfiju Dingliju, koji takođe ima redak oblik epilepsije. A u novembru je konačno zakon izmenjen i lečenje proizvodima od kanabisa dozvoljeno je svim pacijentima s "vanrednom kliničkom potrebom".
Ipak, rekreativna upotreba marihuane ostaje zabranjena, iako su i vodeći političar poput bivšeg lidera vladajućih konzervativaca Vilijama Haga, sugerisali da se još jednom razmisli o tom pitanju.
Meksiko je, s druge strane, za legalizaciju primarno motivisan strahovitim nasiljem koje je izazvao rat narko-kartela. Iako marihuana zauzima relativno mali udeo ukupnih prihoda narko-kartela, nastavak kriminalizacije sve se više čini kao poricanje stvarnosti, piše BBC-jev analitičar. A tu je, naravno, i obećavajuće tržište kanabisa u nastajanju kao bitan motivator za legalizaciju. Vlade, posebno u Južnoj Americi, žele da njihovi farmeri mogu legalno da uzgajaju ovu unosnu biljku.
I velike korporacije su zainteresovane za ovaj biznis. Tako je Altria, vlasnik čuvenog duvanskog brenda Marlboro uložila 1,86 milijardi dolara u kanadsku kompaniju kanabisa. A ako legalizacija rekreativnog kanabisa uzme maha, i ovo tržište će poprimiti daleko veće razmere.
Ipak, postoji jedna bitna prepreka na tom putu: kanabis, prema sistemu licenci koji nadgleda Međunarodni odbor za kontrolu narkotika, može se izvoziti i uvoziti samo ako je medicinski - ne i ako je rekreativni. To znači da farmeri kanabisa u Maroku ili na Jamajci ne mogu da snabdevaju tržište u Kanadi ili Holandiji, iako domaći farmeri u tim zemljama možda ne mogu da zadovolje sve veću potražnju.
Iako neki pozivaju na izmenu ovog sistema, za sada se to čini malo verovatnim. Ipak, kako se nacionalni zakoni menjaju, vremenom bi se i međunarodni mogli prilagoditi. A vlade koje idu putem legalizacije imaju pred sobom novu dilemu: kako naći srednji put između nekontrolisane legalizacije ove psihoaktivne supstance, koja na primer može ugroziti decu i tinejdžere, i prohibicije.
Naime, valja podsetiti da, iako se kanabis uspešno koristi za lečenje simptoma multiple skleroze, epilepsije, raka i HIV/AIDS-a, njegova konzumacija može uzrokovati zbunjenost, teskobu i paranoju, a redovna upotreba povezana je i s rizikom od razvijanja psihoze. Takođe, u kombinaciji s duvanom, pušenje nosi sa sobom rizik od raka pluća.
Komentari 4
Nemanja
joca
al nije da ne treba.
Samo bi bilo lepo da jednom uradimo nesto jer smo sami pametni, a ne jer je to novi nacin da nas muzu.
60's
Vladama će odgovarati dogirano stanovništvo. Drogirani ne vode revolucije.
Smišljaće sve nove i nove vrste hemije, za koju će tvrditi da je prirodna i da treba da se uzme u tabletama.
Malo je onih koji će raditi, a mnogo će njih ležati i po ulicama drogirano.
Ili pijano, stvar je izbora.
Sve u svemu, Nostradamus nam je to prorekao, za buduće decenije, ili godine.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar