Bila je to je hladna oktobarska noć pre 75 godina, kad su deda i baka, Fani i Rafael Bodin stigli do pristaništa luke na istočnoj obali Danske, držeći u naručju 15-mesečnu ćerkicu Lisu.
"Pretpostavljam da su gledali prema ustalasanom moru, u mrak, nervozno iščekujući ribara koji je trebalo da ih preveze preko mora do švedske obale."
Neutralna Švedska bila je spas za mnoge danske Jevreje, koji su uspeli prilično dugo da žive slobodno i bave se svojim poslovima, za razliku od svojih sunarodnika širom Ecrope. Međutim, sada je tome došao kraj i stigla je naredba da se prevezu u Nemačku "zbog procesa".
"Tako su moji deda i baka želeli da pobegnu sa svojom najstarijom ćerkom, mojom tetkom. Dok su se ukrcavali na ribarski čamac, ribaru su pružili poveću svotu novca za uslugu prevoza preko Oresunda - uskog kanala između Švedske i Danske. Međutim, baš tada je počela da pada hladna kiša i moja tetka Lisa je počela glasno da plače. Ribar je odmah, bojeći se da će Nemci čuti plač deteta, rekao dedi i baki da imaju dve mogućnosti - ili da se iskrcaju zajedno s detetom ili da dete ostave na obali. Naravno, iskrcali su se, a ribar je isplovio zajedno s povećom svotom novca koju su mu platili, i - kako su mislili - zadnjom šansom za spas", priča za BBC Aleksander Bodin, unuk koji je za priču saznao od svoje sestrične Margit - Lisine ćerke.
Srećom, to nije bila njihova poslednja šansa. Uspeli su da pređu već sledeće večeri, nakon što su svojoj ćerki dali tabletu za spavanje kako bi bili sigurni da će spavati. I tako su, srećom, kraj rata dočekali u Švedskoj.
Prema tvrdnjama Sofije Lene Bak, profesorke istorije na Univerzitetu u Kopenhagenu, njihova priča slična je pričama 7.056 danskih Jevreja koji su uspeli da se spasu, dok je u logor Terezin deportovano njih 472, pa je to postalo poznato u danskoj istoriji kao "čudesno spasavanje".
Ipak, mnogi danski istoričari sad znaju da to čudo nije bilo toliko misteriozno kao što se čini. Jedan od dokaza koji potkrepljuju takvu teoriju je upravo priča dede i bake Fani i Rafaela Bodina.
"Moj deda, poznat po nadimku Fole, uvek je tvrdio da su razlog zbog kog su uspeli da pobegnu pre dolaska Nemca u oktobru te godine, zapravo delo visokog nemačkog oficira, koji je dolazio njegovom šogoru Golmansu na Istedgade, u radnju koju je imao u crvenom distriktu Kopenhagena", priča Aleksander Bodin, Rafaelov i Fanin unuk iz sefardske jevrejske porodice.
"Nakon rata, moj deda je bio otvorio radnju 'R Bodin' na St Kongensgadeu, koja je u to vreme bila jedna od najotmenijih ulica. Međutim, 1943. godine još uvek je učio zanat zajedno s njegovim šogorom Nejtanom. Njih dvojica uzimali bi mere svojim mušterijama i upisivali ih s ostalim važnim informacijama na kartice formata A5. Te kartice su uvek bile arhivirane u radnji, a siguran sam da su mu se ruke jako tresle kad bi k njima dolazio nemački visoki oficir SS-a, koji mora da je bio jako zadovoljan njihovom uslugom, jer je jednog dana ozbiljnim glasom rekao mom dedi: 'Izađi iz zemlje dok još možeš'"
"Moj deda nikad nije hteo da oda ime tog visokog nemačkog oficira, ali jednog dana to je učinio Nejtan, koji je pred rođakom Margitom nazvao visokog nemačkog oficira, ali mnogo godina kasnije Nejtan je to rekao svojoj ćerki, a mojoj sestrični Margiti. Izvor informacija koji je spasao moju dansku porodicu bio je niko drugi nego sam dr Karl Rudolf Verner Best, isti onaj kojeg je Nemačka opunomoćila kao drugog čoveka SS-a, da Jevreje šalje u smrt. Umesto toga, on je hiljadama spasao život."
Pa zašto bi taj čovek - član Hitlerovog najbliskijeg kruga, poznat pod nadimkom Pariski mesar, zbog neumornog ubijanja i proterivanja francuskih Jevreja, sad odjednom dvojici jevrejskih krojača spasao život kao da su mu braća? U to je zaista teško verovati.
"Kad je Margit čula priču, odmah je otišla u kancelariju koja je još uvek imala prostoriju u kojoj su se čuvali svi papiri i dokumentacija iz radnje u kojoj su radili njen i moj deda. Tražila je kartice s merama svih mušterija koje su ovamo dolazile između 1940. i 1943. godine. I skoro joj je stalo srce kad je izvukla karticu s imenom dr Karl Rudolfa Vernera Besta. Merne kartice u međuvremenu su zagubljene, ali ta priča oduvek me je fascinirala. Pre nekoliko godina počeo sam da proučavam taj događaj i shvatio da su istoričari prepisivali jedni od drugih istu priču o čudesnom spasavanju", priča Aleksander Bodin.
Dr Verner Best bio je doktor prava i imao je neobičnu sposobnost tumačenja zakona u svoju korist. Nakon rata uspeo je da uveri danske sudove da se njegova smrtna kazna pretvori u zatvorsku, a godinama kasnije - kada je optužen za potpisivanje smrtne kazne oko 8.000 Poljaka - uspeo je da uveri sudiju da je previše bolestan da podnese suđenje. Slučaj je prekinut, a Best je živeo još 17 godina kao slobodan čovek, pre nego što je umro prirodnom smrću.
Ključni zadatak Besta, kao opunomoćenika Trećeg rajha u Danskoj, bilo je snabdevanje Nemačke danskim poljoprivrednim proizvodima. Danska je tako Nemcima u vreme rata podmirila oko 15 odsto potreba za hranom. Zato je Nemačkoj bilo stalo da u Danskoj zadrži političku stabilnost, ali u leto 1943. danski otpor je ojačao.
Hitlerova naredba da Danska postane zemlja "čista od Jevreja" - Judenrein - došla je za Besta u pogrešno vreme.
"U leto 1943. eskalirale su sabotaže, štrajkovi i fizički sukobi između Danaca i Nemaca. Zbog toga se Best bojao da ne pokrene talas širih nemira i da ne bukne ustanak ukoliko Jevreji postanu meta Nemaca", govori profesorka istorije Sofi Lene Bak. "Zato mu je najpametnije bilo da organizuje bekstvo Jevreja iz zemlje, bez deportacije. Na taj način on je zapravo sabotirao Hitlerovo naređenje, ali s istim efektom. Hitleru je mogao slobodno da pošalje telegram u kojem mu je napisao da je Danska postala Judenrein."
Istovremeno, spasavanje danskih Jevreja pripisuje se najviše Georgu F. Duckvicu, nemačkom atašeu koji je informaciju o privođenju i deportaciji danskih Jevreja prosledio Hansu Hedtoftu, socijaldemokrati koji je to odmah dojavio rabinu Markusu Melkioru.
Već narednog jutra, dan pre Roš Hašane - jevrejske Nove godine - rabin je to proširio jevrejskoj zajednici u sinagogi i rekao da na Roš Hašanu neće biti nikakvih službi. Zapravo im je dao vremena da organizuju bekstvo. Zbog toga je Duckvic kasnije proglašen "pravednikom među narodima" u izraelskom memorijalnom centru Jad Vašem.
No, zasluge ima i Best. Naime, službenicima koji je trebalo da privedu Jevreje, naredio je da im ni po koju cenu ne provaljuju u kuće, nego da samo kucaju i zvone. Tako su mnogi mogli komotno da "prespavaju" nemačke racije. Postalo je jasno da je jedini put za beg onaj morski preko Švedske, pa su se svi nemački patrolni brodovi okupili u luci i tamo ostali tri nedelje, baš koliko je trebalo većini Jevreja da pređu u Švedsku. Službeno objašnjenje za nemačko nedelovanje bilo je da brodovi smeju da isplovljavaju samo u ratne misije.
"Sloboda tumačenja naredbi Nemaca u Danskoj, jedinstvena je u odnosu na ostatak Evrope, ne samo u smislu metode noćnih racija, nego i u smislu ograničenih metoda koje su se koristile za lov na Jevreje nakon racije", kaže prof. Sofi Lene Bak, koja dodaje da to ne umanjuje nimalo hrabrost danskog naroda u pružanju otpora Nemcima jer je strah od smrtne kazne bio jednak u celoj Evropi.
Deda, baka i tetka proveli su ostatak rata u Švedskoj, a vratili su se kući nakon što se rat završio u junu 1945.
Јесте то била храброст Данског народа.
Али већа храброст је била када су упућивали своје трупе на Источни фронт. На борбу против бољшевика, тада највећу светску опасност.
Што су викали „Хајл….“ са уздигнутом руком, то је била обична глума љубави према великом диктатору.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Osam satova koji pripadaju velikanu Formule 1 Mihaelu Šumaheru prodato je danas za skoro četiri miliona švajcarskih franaka (4,4 miliona dolara) na aukciji u Ženevi.
Razbojnici širom sveta koriste razne trikove kako bi prevarili vozače, a policija stalno upozorava na oprez. Cilj je da zaustave automobil kako bi ga opljačkali.
Dve starije žene su uhapšene u Britanskoj biblioteci u Londonu jer su dletom i čekićem oštetile vitrinu u kojoj je primerak dokumenta Magna Carta Libertatum (Velika povelja slobode) iz 1215. godine.
Glavni japanski dobavljač hrane povukao je više od 100.000 paketića popularnog brenda isečenog belog hleba nakon što su u nekima od njih pronađeni delovi pacova.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg "Na današnji dan: Rođen Rastko Petrović, utopio se Dis, Tito proglašen za doživotnog predsednika")
Komentari 2
Srbin
Мунгос
Али већа храброст је била када су упућивали своје трупе на Источни фронт. На борбу против бољшевика, тада највећу светску опасност.
Што су викали „Хајл….“ са уздигнутом руком, то је била обична глума љубави према великом диктатору.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar